Italijanske i lokalne vlasti na jugoistoku zemlje pripremaju se za eventualni priliv izbeglica preko Jadrana, pošto je na Balkanu usporeno njihovo kretanje. Lokalne vlasti za sada nemaju informacije da se priprema prebacivanje migranata "jadranskom rutom", ali bi njihovo krijumčarenje lako moglo da se organizuje pošto je već razvijen šverc droge čamcima iz Albanije. S druge strane, Grčka pokušava da se izbori sa sve većim brojem migranata i izbeglica koje ostaju u toj zemlji dok je nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila da Evropska unija ne sme da dozvoli da Grčka "potone u haos" zbog priliva migranata.

"Iako za sada nemamo konkretne signale da se organizuju putovanja migranata u Apuliju, mi pažljivo pratimo situaciju zbog mogućih posledica koje bi zatvaranje granice na severu Grčke moglo da ima za naš region", rekao je regionalni tužilac za borbu protiv organizovnog kriminala u gradu Leče Kataldo Mota.

On je rekao za list Stampa od 28. februara da vlasti ne žele da stvaraju paniku ali da je neophodno da budu spremne za takvu vanrednu situaciju.

Sudija i bivši prefekt Barija Antonio Nuncijante rekao je da je lokalna civilna zaštita spremna da se suoči sa prihvatom izbeglica. Uskoro bi trebalo da u Tarantu bude otvoren prvi prihvatni centar u kome će se registrovati izbeglice i proveravati njihov identitet.

Prefekt Lečea Klaudio Palomba, koji je zadužen za organizaciju prihvata izbeglica u toj oblasti, rekao je da na obali duž Jadranskog i Jonskog mora, u dužini od oko 300 kilometara, ima mnogo plaža na kojima se ljudi mogu neprimećeno iskrcati.

Italijanska obalska straža redovno patrolira obalom oblasti Salento koja se nalazi na "peti" Apeninskog poluostrva. Poslednji put imigranti su se tu iskrcali 11. januara a jedna žena iz Nigerija je poginula na tom putu.

Malim brodovima i čamcima se u taj najjužniji deo Italije često doprema droga iz Albanije i organizovane kriminalne grupe bi mogle da organizuju prelaske imigranata, piše AFP.

Migranti koji su u proteklih nekoliko godina dolazili na italijansku obalu, uglavnom su kretali iz severne Afrike prema Siciliji. Vrlo mali broj bi se iskracao u Apuliji.

Međutim, "jadranska ruta" ka Apuliji već je poslužila za masovnu imigraciju kada je 1991. godine više desetine hiljada Albanija iznenada krenulo iz susedne Albanije.

Zastoj na na grčko-makedonskoj granici

Nakon uvođenja kvota za prijem i propuštanje izbeglica na Balkanu, više hiljada izbeglica i migranata našlo se na teritoriji Grčke. Prema podacima koje je izneo grčki ministar za politiku Migracija Janis Muzalas, u Grčkoj se nalazi 22.000 izbeglica i migranata.

Na makedonsko-grčkoj granici nalazi se više od 6.000 izbeglica i migranata, a vlasti su 29. februara dozvolile da iz Grčke u Makedoniju pređe 300 migranata, većinom Iračana i Sirijaca.

Grupa od nekoliko stotina migranata probila je 29. februara blokadu na graničnom prelazu Đevđelija između Makedonije i Grčke, nezadovoljna sporim propuštanjem migranata. Makedonska policija suzbila je migrante suzavcem i šok bombama. Nezadovoljni migranti gađali su policiju kamenicama i skandirali su "otvorite granice", javlja novinska agencija AP.

Dan ranije više stotina migranata je protestovalo duž pruge sa grčke strane granice, a mnogi su se zatim okupili blizu ograde koja odvaja dve zemlje, pozivajući Makedonce da ih puste.

Granični prelaz s grčke strane Idomeni postao je "usko grlo" nakon što su zemlje regiona prestale da primaju Avganistance i uvele strožu proveru identitet Sirijaca i Iračana.

Prilike su se dodatno pogoršale pošto su Hrvatska i Slovenija uvele dnevu kvotu za tranzit preko svoje teritorije od 580 ljudi, žena i dece. To je sve posledica lančane reakcije nakon odluke Beča da uvede dnevne kvote za prijem i tranzit izbeglica i migranata.

Odluka Austrije i zemalja na balkanskoj ruti da same rešavaju problem naljutila je Atinu koja je prošle nedelje pozvala svoju ambasadorku iz Beča na konsultacije nakon sastanka tih zemalja na koji nije bila pozvana.

Austrijski kancelar Verner Fajman je optužio 28. februara Atinu da se ponaša kao "putnička agencija" jer pušta migrante da slobodno idu dalje.

"Grčka je prošle godine 11.000 tražilaca azila, a mi 90.000", rekao je on austrijskoj štampi.

Opasnost od izolacije Grčke

Grčka je upozorila da bi broj imigranata na njenoj teritoriji mogao da se utrostruči u martu i dostigne broj od 70.000 ljudi.

Nemačka kancelarka Angela Merkel upozorila je 28. februara da Evropska unija ne sme da dozvoli da Grčka "potone u haos" zbog priliva migranata.

"Da li zaista možete ozbiljno da verujete da su se zemlje evro zone borile do kraja da Grčka ostane u zoni evra da bi na na kraju, godinu dana kasnije, takoreći pustile Grčku da potone u haos", rekla je Angela Merkel za nemačku javnu TV ARD.

Merkelova je istakla da je njen zadatak i obaveza da "Evropa zajedno nađe svoj put".

Poglavar Rimokatoličke crkve, papa Franja pozvao je EU da pronađe jedinstveno rešenje i ravnomerno podeli teret.

U pokušaju da se postigne konsenzus, predsednik Evropskgo saveta Donald Tuska će pre samita EU i Turske 7. marta, ove nedelje posetiti Beč, Ljubljanu, Zagreb, Skoplje i Atinu.

Evropski komesar za migracije Dimitri Avramopulos upozorio je da Evropa srlja u propast ako se na samitu u Briselu ne postigne dogovor. Merkelova smatra da se mora razgovarati o tome kako da se "postepeno ponovo uspostavi šengenski prostor sa Grčkom".

Grčka računa na smanjenje broja migranata iz pravca Turske.

Grčki ministar za politiku migracija je rekao da Grčka priprema informativnu kampanju za ljude u Turskoj o zatvaranju graničnog prelaza Idomeni. Ocenio je da bi ta inicijativa zajedno sa misijom NATO u Egejskom moru trebalo da smanji broj dolazaka u Grčku za 70%.

Izvor: Agencije

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Migrantska kriza razdvaja i spaja Evropu
  
• 

  Vesti

  : Krijumčarenje migranata unosan posao za kriminalce
  
• 

  Vesti

  : Zbrka oko izbeglica na Balkanu
  
• 

  Vesti

  : EU traži od Turske da primeni plan za usporavanje migracija
  
• 

  Vesti

  : Zajednička registracija izbeglica u regionu