Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Transparensi: Urediti lobiranje u EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rad institucija EU i njenih članica podrivaju lobiji koji nastoje da utiču na zakone i zbog toga je neophodno usvojiti propise kojim će se regulisati lobiranje i sprečiti korupcija, ocenila je organizacija Transparensi internešenal (Transparency International - TI). Prema izveštaju TI, objavljenom 15. aprila, lobiranje je najbolje uređeno u Sloveniji a od institucija EU u Evropskoj komisiji. Ta organizacija za borbu protiv korupcije je konstatovala da samo sedam od 19 članica EU obuhvaćenih izveštajem ima zakon ili propise koji se odnose na lobiranje.
U izveštaju "Lobiranje u Evropi: skriveni uticaj, privilegovan pristup", članice i institucije EU nisu pokazale zavidne rezultate kada je reč o praksama i propisima za lobiranje. Zemlje su ocenjivane bodovima, a maksimalan mogući zbir je 100 poena.
Ukupan prosečan zbir za 19 članica EU je 31 od 100 bodova, dok je Savet EU, koji predstavlja članice, dobio samo 19 bodova, pokazalo je istraživanje.
Od institucija EU najbolje je rangirana Evropska komisija koja je nedavno pooštrila propise za lobiranje. Ta institucija je ocenjena sa 53 poena, dok je Evropski parlament ocenjen sa samo 37 poena.
Brisel je "evropska prestonica" lobiranja. Sve interesne grupe smatraju da moraju da budu tu prisutne ako žele da utiču na zakonodavni proces u EU, prvo prilikom pripreme predloga u Komisiji, a zatim u raspravama u Evropskom parlamentu i Savetu.
Evropska komisija je suočena sa nizom afera odlučila da strože uredi to pitanje. Novi predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) je po stupanju na dužnost u oktobru 2014. naložio svim komesarima i direktorima direktorata u Komisiji da objavljuju kada se sastaju sa predstavnicima interesnih grupa.
On je pritom zabranio i kontakte sa lobistima koji nisu upisani u registar lobista.
Junker želi da po svaku cenu izbegne loše iskustvo svog prethodnika na čelu Komisije Žozea Manuela Baroza koji je morao da smeni komesara DŽona Dalija (John Dalli), zbog optužbi da je umešan u korupciju u vezi sa duvanskom industrijom.
Lobiranje najbolje uređeno u Sloveniji
Među 19 članica EU najbolje je rangirana Slovenija sa 55 poena jer ima odgovarajuće propise za lobiranje koji međutim i dalje imaju nedostatke, navodi TI.
Na listi TI su poslednji Kipar i Mađaska sa 14 od mogućih 100 poena. Te članice EU su loše ocenjene u gotovo svim oblastima, posebno kada je reč o pristupu informacijama.
Italija, Portugalija i Španija, zemlje zone evra koje se bore sa posledicama krize, nalaze se među pet zemalja sa najlošijim rezultatom. Transparensi je ocenio da u tim zemaljama rizik predstavljaju postojeće prakse lobiranja i bliske veze između javnog i finansijskog sektora.
Velika Britanija je četvrta na listi sa 44 boda, Francuska 13. sa 27 poena, a Nemačka 16. sa 23 poena.
Od 19 članica EU, samo sedam - Austrija, Francuska, Irska, Litvanija, Poljska, Velika Britanija i Slovenija imaju zakone ili propise koji se odnose na lobiranje. Međutim, ti propisi nisu dovoljni jer im je primena manjkava.
Izazov za EU
Problem u EU je što su prakse lobiranje uglavnom vezuju za tajnost i neopravdane privilegije. Svoje tvrdnje Transparensi je potkrepio nizom primera poput "kupovine" evropskih poslanika u cilju podnošenja ili odbrane amandmana ili imenovanja osoba koje zastupaju interese industrije za stručnjake pri Evropskoj komisiji.
"U proteklih pet godina, evropski lideri su doneli teške ekonomske odluke koje su imale velike posledice po građane. Građani moraju da znaju da oni koji donose odluke deluju u javnom interesu, a ne u interesu nekolicine odabranih", rekala je potpredsednica TI Elena Panfilov.
Ta organizacija je navela da je "lobiranje sastavi deo zdrave demokratije", ali da su mnogi skandali koji su potresli Evropu pokazali da "bez jasnih zakona i propisa, manji broj onih koji imaju više para i kontakata mogu da utiču na odlučivanje, obično u svoju korist".
U izveštaju se navodi da su napori koji su uloženi na nacionalnom i nivou EU u cilj reforme finansijskog sektora posle krize "razblaženi" i zaobilaženi, uglavnom zbog intenzivnog lobiranja finansijskog sektora.
Sukob interesa
Nijedna od evropskih zemalja ili institucija EU nema odgovarajuću kontrolu nad "tokovima" između javnog i privatnog sektora. Ukazuje se da su članovi parlamenta najčešće izuzeti od ograničenja za zapošljavanje pre i posle služenja mandata, iako su najviše izloženi lobiranju.
U Portugaliji je 54% radnih mesta u vladi "popunjeno" bankarima od uvođenja demokratije u toj zemlji 1974. godine.
TI je upozorio da bi problem sukoba interesa mogao ozbiljno da utiče na proces odlučivanja. U Francuskoj članovima parlamenta je dozvoljeno da, dok služe mandat, lobiraju i pružaju savetodavne usluge a slična je situacija i u Portugaliji i Španiji.
"Nekontorlisano lobiranje je dovelo do dalekosežngih posledica za ekonomiju, životnu sredinu, ljudska prava i javnu bezbednost", rekla je direktora TI za Evropu i centralnu Aziju An Koh (Anne Koch).
U izveštaju se ukazuje na sporne prakse lobiranja u nizu sektora i industrija u Evropi uključujući proizvodnju alkohola i duvana, automobilsku industriju, energetiku, finansijski i farmaceutski sektor.
Opasnost za demokratiju
Panfilova je rekla da su nefer i netransparentne prakse lobiranja jedan od glavnih rizika korupcije sa kojim se suočava Evropa.
"Evropske zemlje i institucije EU moraju da usvoje jake propise za lobiranje kojim će obuhvatiti širok spektar lobista koji direktno ili indirektno utiču na političke odluke, politike i zakone. U suprotnom, nedovoljna kontrola lobiranja preti da podrije demokratiju u celom regionu", rekla je ona.
U izveštaju se preporučuje zemljama i institucijama EU da uvedu obavezne registre lobista i prikupljaju detaljne informacije o klijentima koje lobisti predstavljaju, na koga žele da utiču, na koji način i u vezi sa kakvim odlukama.
TI preporučuje i da se uvede i sistem za praćenje i objavljivanje informacija o tome kako se spolja uticalo na zakonodavstvo, kao i o kontaktima između lobista i državnih službenika.
Zemlje treba da uvedu ili izmene minimalni period tokom koga bivši državni službenici ili izabrani predstavnici ne mogu da rade na pozicijama koje mou dovesti do sukoba interesa.
TI preporučuje lobistima da objavljuju informacije o svojim aktivnostima, kao i o sredstvima i političkom delovanju.
Izvor: EurAcitv.rs, AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
