Projekat podržali
Sponzori mreže
|
David: Dosta je bilo podela na pristalice i protivnike Rusije
|
|
|
Objavljeno : 20.03.2016. |
|
|
|
|
|
|
Dominik David (Dominique David), savetnik predsednika Francuskog instituta za međunarodne odnose IFRI
Povlačenje dela ruskih snaga iz Sirije je brilijantan diplomatski manevar, koji je povoljan za vojni budžet Rusije, a može ojačati položaj Moskve o pregovorima o Ukrajini. Međutim, uspeh će zavisiti od ishoda pregovora u Ženevi. Bliski odnosi Srbije i Rusije samo kratkoročno mogu biti problem za evropske integracije Srbije, a dugoročno su dobri i za Rusiju i za EU.Treba prestati sa podelom na pristalice i protivnike Rusije - Rusija je tu i sa njom se mora raditi. EU je pogođena krizama, i to je razlog za trenutni manjak podrške proširenju. U toku je uspostavljanje podblokova unutar EU, i to treba izbeći.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Kakva je u ovom trenutku situacija sa proširenjem EU, da li zaista postoji pauza?
Ne treba pitati da li idemo ka pauzi jer je pauza tu. Evropske institucije i Komisija rekli su da neće biti proširenja do kraja decenije, ali kraj decenije je skoro tu, praktično za tri godine.
Razlozi za pauzu su to što su pregovori veoma komplikovani, usklađivanje ekonomije i društva je veoma koplikovano, i zato što postoji problem sa javnim mnjenjem u Evropi.
U ovom trenutku, iako se to naravno razlikuje od zemlje do zemlje, javno mnjenje je u velikoj većini protiv proširenja, ne zato sto su protiv Srba ili Albanacaa već zato sto je EU sada institucionalno toliko složena i zato što je u tolikoj krizi da preovladava stav "pa dobro nema razloga da dodatno komplikujemo situaciju".
To je nesporno, ali taj stav je i privremen, jer stav javnog mnjenja se menja. U Evropi, na primer u Francuskoj, javno mnjenje trenutno ne brine o proširenju, već o tome u šta će se pretvoriti EU u kontekstu krize u EU, kako će se rešavati problem migranata, kako ćemo rešiti problem stabilizacije u zoni evra, kako će se rešiti ekonomski problem Grčke, kako će se rešiti problem odnosa sa Velikom Britanijom ukoliko ona reši da istupi iz EU… Ukratko, kako će se razrešiti sve te krize.
Kada damo neke pozitivne odgovore za te krize, proširenja će postati realne opcije.
Kako na integracije Srbije utiče blizak odnos sa Rusijom?
Kratkoročno gledano to može doneti problem kada je reč o zauzimanju političkih stavova o određenoj krizi, poput ukrajinske krize. Znamo da se između EU i Srbije vode diskusije o izvesnom broju diplomatskih odluka.
Međutim, u budućnosti bi to moglo mnogo manje predstavljati problem. Ako Rusija ima racionalnu strategiju, mora da bude naklonjena evropskim integracijama Srbije, zemlje koja će imati sluha za ono što Rusija govori. Ne kažem da će biti proruska, jer treba završiti sa podelama između pobornika i protivnika Rusije. Rusija je tu, moramo nešto sa njom raditi. Nijedna ozbiljna osoba koja se bavi evropskom geopolitikom ne misli da je moguće organizovati političke i bezbednosne odnose na evropskom kontinentu bez Rusije. To smo isuviše radili bez Rusije u prethodnih 25 godina, pretvarajući se da mislimo da je Rusija marginalna ličnost koja ima i sama isuviše problema da rešava, i da smo ustvari mi zaduženi za ravnotežu na kontinentu. Vidimo da je to pogrešno, između ostalog za ukrajinsko pitanje. Rusija se jeste loše ponela, ali je u stvarnosti pokazala da se ne možemo baviti tim regionom bez nje. To važi i za težinu Rusije u okruženju Evrope. Šta rade sada Evropljani i Amerikanci? Pa razgovaraju sa Rusijom o onome što se dešava na Bliskom istoku. Dakle na ovaj ili onaj način moramo se sporazumeti i sa Rusijom.
Zato su korisni svi vidovi mogućih i političkih odnosa koje evropske zemlje imaju sa Rusijom.
Uostalom, koliko ja znam zaista nema neslaganja između Rusije i EU o pristupanju Srbije.
Ukoliko Srbija, čije slovensko nasleđe, istorijsko nasleđe, intelektualnu, kulturnu i istorijsku bliskost (sa Rusijom) dobro razumemo, zauzme diplomatski racionalnu poziciju prema Rusiji, a naravno ne nekritičko praćenje njene politike, specifičan položaj Srbije prema Rusiji može takođe da bude doprinos EU.
Kako gledate na mogućnost razvoja Evrope u dve brzine?
Mogućnost Evrope u više brzina zamisao je koja proističe iz konstatacije da se ne može napredovati istom brzinom u evropskim integracijama sa 28 članica. Naime, treba postići saglasnost 28 zemalja, a te zemlje nemaju isto nasleđe, istu kulturu, iste ustave, iste političke običaje i slično.
Rešenje je ili da se nastavi manevrisanje sa 28 zemalja članica, pa će i napredak biti osrednji, ili da se naprave krugovi koji funkcionišu različitim brzinama. To je teško zamisliti jer to znači da mislimo da odaberemo one koje su u klubu i koje su van kluba, ako tako mogu da kažem. Komplikovano je jer treba organizovati kohabitaciju jednih i drugih. To je pretpostavka tvrdog jezgra, dakle imamo EU, ali i tvrdo jezgro zemalja koje bi rešile da idu dalje u pitanjima integracija ekonomskih politika, integracija diplomatije, iako je teško zamisliti jedinstvenu diplomatiju EU, i dublje integracije ili progresivne unije u pogledu odbrane.
Sa krizama su se ispoljile i podele unutar EU. Kako na to gledate?
To je istorijsko, intelektualno, strateško pitanje. To je istorijsko pitanje jer vidimo ipak da EU sa 28 članova u ovom trenutku nije skup zemalja koje imaju istu istoriju. Francuska i Nemačka iako su ratovale imaju zajedničku istoriju. Svi znaju da ono što se dešava u "starim novim članicama EU" istoka Evrope, predstavlja problem kako zbog političkog sistema, koji ne ide u pravcu evropske demokratije, tu mislim da Poljsku, Sloveniju, Mađarsku, tako i zbog spoljne politike – politika Poljske i Mađarske prema migrantima, politika Poljske prema Ukrajini i Rusiji, itd. Pitamo se da li se pravi stvarna podela unutar EU. Treba sve učiniti da se to izbegne, ali je uspostavljanje više podblokova unutrar EU pitanje na koje će morati da se odgovori u narednim godinama.
Pomenuli ste dijalog sa Rusijom o situaciji na Bliskom istoku. Kako gledate na rusko povlačenje trupa iz Sirije – da li se uklapa u širu političku strategiju Moskve, ili vam deluje kao ad hoc potez?
Mislim da je to brilijantan diplomatski manevar, možemo samo da se divimo tehnici sa kojom je ruski predsednik odlučio da baci u vatru, odnosno da posalje trupe, i onda doneo u velikoj meri reklamnu odluku "povlačim se".
Zašto se tome možemo diviti? Time pokazuje svom narodu da je Rusija jaka, sposobna da preduzme nešto, ali da nasuprot zapadnjacima zna kad se treba vratiti i da se neće zaglibiti.
Vladimir Putin nam je pokazao još pre nekoliko godina da je brilijantan taktičar, nisam rekao strateg. U kratkoročnim manevrima je brži i bolji od nas. Šta to znači u strateškom smislu? Najpre, povlačenje dela snaga iz Sirije je dobro za vojni budžet Rusije jer je to veoma skupo, a pošto je Rusija i dalje siromašna sila, to je dobra finansijska odluka.
Drugo, to je dobra politička odluka, mada će to zavisiti od pregovora u Ženevi. Zapravo, Rusija kaže: zapadnjaci nisu bili u stanju da reše problem, mi smo intervenisali, odredili smo novu situaciju na terenu, doveli smo ljude na pregovore u Ženevi - to je ruski diskurs, ne kažem da je to tačno – i sada se povlačimo i ostavljamo ih da pregovaraju. Sa krajem pregovora u Ženevi znaćemo da li je manevar uspešan. Ako se u Ženevi postigne dogovor, moći ćemo da kažemo da je Rusija izvela dobar manevar, ako pregovori ne budu funkcioisali, ruski manevar neće biti uspešan.
I poslednja stvar – Rusi moraju da se suočavaju i sa krizom u Siriji gde su dobrovoljno došli i u Ukrajini. Ne treba zaboraviti da će biti potrebno nastaviti pregovore o ukrajinskoj krizi – lepo je što su podtignuti sporazumi iz Minska, ali nisu rešili situaciju za istorijski period koji dolazi. Rusija je u pregovorima o Ukrajini u mnogo lošijem položaju nego u Siriji, nasuprot onome što se negde na Zapadu priča. Moskva će biti jača u pregovorima sa nama i Ukrajincima o budućnosti regiona ukoliko je ostavila utisak da je u Siriji sprovela prilično inteligentan manevar, da je uticala na to pitanje, ali da je razumno otišla kada je bilo moguće. To je višestruka igra.
Reč je o pravom manevru, budući da ipak povlače avione, iako ne sve, ali mislim da je taj manevar velikim delom komunikacijski, mada je i komunikacija deo strategije.
Kada povezujete situaciju u Siriji sa Ukrajinom, mislite li da mogu postojati i neki pregovori sa Zapdom, ili preraspodela snaga…
Ništa se ne može isključiti, postoji veza između onoga sto se desava na Bliskom istoku i u Ukrajni, ali mislim da je veza pre činjenična nego dogovorena. Odnosno nema eksplicitnih pregovora sa Zapadom poput "vi ćete se povući" itd, ali postoji veza između ta dva.
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|