Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Nemci dali svetlo za program ECB
|
|
|
|
|
Objavljeno : 21.06.2016. |
|
|
|
|
|
|
Sudije nemačkog Ustavnog suda 21. juna su dale zeleno svetlo za mehanizam Evropske centralne banke za borbu protiv krize i nakon 3 godine procedure odbacile više žalbi protiv tog programa. Ovo je dobra vest za monetarnog regulatora zone evra u veoma napetoj nedelji, od pokretanja nove serije pozajmice bankama do njene pripravnosti za moguću intervenciju nakon britanskog referenduma o izlasku iz EU.
Mehanizam kupovine javnog duga, takozvani OMT, koji omogućava Evropskoj centralnoj banci da kupuje veliku količinu državnih obveznica na tržištu kako bi se sprečio porast kamatnih stopa, ne predstavlja prekoračenje mandata ECB, ocenio je Ustavni sud.
Ovaj prorgam je usvojen u septembru 2012, u trenutku kada je više zemalja zone evra grcalo u dugovima. Program do sada nije korišćen, ali je i samo njegovo postojanja, makar i na papiru, uspelo da spreči narastanje kamatnih stopa.
Činjenica da nije primenjen nije sprečila više osoba u Nemačkoj - jednog poslanika koji je čuven po evroskepticizmu, profesore univerziteta i pojedince - da se 2013. obrate evropskom pravosuđu, uz ocenu da ECB time prekoračuje svoja ovlašćenja, kojima je zabranjeno neposredno finansiranja država članica.
Nemačke sudije su u prvom mišljenju u februaru 2014. bile naklonjene argumentima podnosilaca tužbe, ali su se kasnije priklonile stavu Evropskog suda pravde u Luksemburgu od kojeg su tražile mišljenje, i koji je dao zeleno svetlo za ovaj program.
Odobrenje suda u Karlsrue praktično znači da nemačka centralna banka Bundesbank može da učestvuje u sprovođenju programa otkupa obveznica OMT. Evropska centralna banka naime kupuje hartije uz posredstvo centralnih banaka članica zone evra.
Nemački sud je postavio neka ograničenja za učešće Bundesbanke: da se kkupovina ne najavljuje, da se obim otkupa utvrdi unapred i da se otkuplljuju isključivo hartije država koje mogu da se refinansiraju na tržištu.
Ova presuda uveliko prevazilazi sam program OMT, jer je od donošenja ovog programa Evropska centralna banka dodatno dala gas i od marta 2015. godine u velikim količinama otkupljuje javni dug na tržištu kako bi povećala dimamiku privrede i cena. Taj program takozvanog kvantitativnog popuštanja (QE), čiji efekti se porede sa štampanjem novca, i za koji se trenutno izdvaja 80 milijardi evra mesečno, takođe se sprovodi preko centralnih banaka zamalja članica.
Odnosi između Evropske centralne banke i Nemačke su zategnuti, a u poslednje vreme više nemačkih zvaničnika i medija je Evropskoj centralnoj banci zamerilo zbog politike niskih kamatnih stopa, koju optužuju da ide nauštrb interesa nemačkih štediša. Nemački ustavni sud je od 2010. razmatrao sve slojeve antikriznih mehanizama Evropske centralne banke, i svaki put je potvrdio njihovu pravnu utemeljenost, poveremeno dodajući uslove u pogledu infrormacija i većeg učešća nemačkog parleenta.
U presudi 21. juna, sud je ineo "rezerve" u pogledu demokratske legitimnosti mehanizama ECB, ali ocenio da u pravnom smislu nema posledica.
Odluka suda u Karlsrueu je prvi odlučujući momenat u ovoj nedelji veoma napornoj za ECB. Ona 22. juna pokreće seriju četiri ogromne bankarske pozajmice pod veoma povoljnim uslovima za evropske banke. Ova serija nazvana je TLTRO II i pokreće se drugi put od prošle godine. To je deo mehanizma koji je ECB uspostavila za podsticanje cena u zoni era, uz niske kamatne stope i otkup duga.
Analitičari Unikredita predviđaju veoma visoku tražnju jer smatraju da će banke, dan uoči britanskog rederenduma, u strahu od mogućih potresa u narednim danima, uzimati pozajmice "iz predostrožnosti".
Rezultat glasanja Britaniji, zbog kojeg na tržištima zadržavaju dah u iščekivanju, znaće se u petak ujutru. Eveopska centralna banka tvrdi da je spremna za svaku opciju i mogla bi da sprovede neke mrer ukoliko bi došlo do destabilizacije bankarskog sektora ili tržišta.
ECB je sredinom juna saopštila da će iskoristiti instrumente koji su joj na raspolaganju u slučaju da se ostvare rizici za stabilnost cena, a Bregzit tu zauzima istaknuto mesto. Jedan od mehanitama mogla bi da bude usaglašena intervencija sa drugim velikim svetskim centralnim bankama u vidu upumpavanja novca , na orimer u dolarima ili funtama.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|