Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Poziv na prekid pristupnih pregovora s Turskom
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.08.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pokušaj vojnog puča i reakcija vlasti u Ankari uzdrmali su odnose Turske sa zapadnim saveznicima, i sa Vašingtonom i sa Briselom. Stvari su otišle toliko daleko da je austrijski kancelar Kristijan Kern zatražio da se zvanično obustave pregovori o pristupanju sa Turskom i da o tome raspravljaju lideri zemalja članica 16. septembra. Stručnjaci smatraju ipak da će savez Turske i Zapada opstati, zbog potreba obe strane.
"Treba pogledati istini u oči: pristupni pregovori su sada tek fikcija", izjavio je Kern austrijskim medijima, dodajući da su demokratski standardi u Turskoj "daleko od dovoljnih" za opravdavanje pristupanja.
O perspektivi punopravnog članstva Turske u EU ionako nije bilo konsenzusa u EU, pregovori su počeli 2005. i dugo su bili blokirani, a njihov nastavak dogovoren je u okviru sporazuma Turske i EU o obuzdavanju priliva migranata u Evropu. Nakon neuspelog prevrata u Turskoj, odnosi su ponovo zapali u probleme zbog čistke koju sprovodi predsednik Redžep Tajip Erdogan, a posebno zbog njegove najave da bi se mogla ponovo uvesti smrtna kazna što je u EU zabranjeno.
Kern ne smatra da bi prekidom pregovora partnerstvo sa Turskom bilo okončano, već da je potrebno osmisliti "nova alternativna rešenja" kako bi se turskoj ekonomiji pomoglo da se približi evropskim zahtevima.
"Ova zemlja ostaje značajan partner u pitanjima bezbednosti i integracije", naveo je Kern, ističući ključnu ulogu Turske u smanjenju priliva migranata.
Turska preti da će ukoliko EU ne isunjava svoje obaveze i obećanja odustati od ovog sporazuma, koji je omogućio da se zaustavi priliv izbeglica bukvalno od danas do sutra. Prema sporazumu o migrantima koji je sklopljen u martu Turska prima izbeglice koje nepropisno pređu na grčka ostrva, a zauzvrat dobija političku i finansijsku podršku, uključujući i ubrzanje pristupnih pregovora.
Istraživač Fakulteta političkih nauka u Grenoblu Žan Marku (Jean Marcou) ocenio je da bi odustajanje Turske od ugovora o migracijama bila najgora moguća opcija, ali i da ne veruje da će se to dogoditi jer i Turska ne želi da se ponovo nađe u situaciji da hiljade izbeglica prelaze preko njenih obala da bi stigli do Grčke zbog čega bi morala da interveniše u "osetljivim zonama" Egejskog mora.
U naručje Rusiji?
U situaciji zašiljenih odnosa Turska ne štedi reči hvale na račun Rusije. Šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu zahvalio se predsedniku te zemlje Vladimiru Putinu "za bezuslovnu podršku Rusije, nasuprot drugim zemljama".
Predsednik Turske Erdogan u više navrata je optužio Zapad da podržava terorizam i prevratnike, a zapadne lidere da nisu došli da mu pruže podršku. Takođe, kritikuje i Nemačku zbog zabrane da održi video obraćanje na skupu turske dijaspore u Nemačkoj.
U odnosima sa SAD problem je turski zahtev za izručenje propovednika Fetulaha Gulena, nekadašnjeg Erdoganovog saradnika a sada ljutog neprijatelja, koji živi u Pensilvaniji i kojeg Ankara optužuje da je mozak pokušaja prevrata.
Jedan turski ministar čak je optužio Vašington za umešanost u pokušaj prevrata, a ministar spoljnih poslova Turske ocenio je da je izručenje "zlatna prilika" da se izglade odnosi.
Nekadašnji turski ambasador u Londonu Unal Cevikez smatra da nema velikih šansi da zahtev za izručenje da rezultat, navodi da Turska "nikad nije bila jako dobra u efikasnoj pripremi dosijeao za izručenje", i ocenjuje da to pitanje može da na duži rok da zatruje odnose dve zemlje.
Predsednik Turske Erdogan ide u posetu Rusiji 9. avgusta kako bi ozvaničio pomirenje dve zemlje nakon desetomesečnih zategnutih odnosa.
Istraživač Marku međutim smatra da ovde jeste reč o približavanju, ali ne i o savezu. Uprkos "očiglednim ekonomskim motivima" za bliže odnose, on navodi da postoji isuviše "suprotnosti: bilo po pitanju Sirije, Bliskog istoka ili Ukrajine”.
Potres, ali bez promene orijentacije
Jedan turski ekspert navodi da nema nijednog pitanja u međunarodnim krizama o kojima bi Turska i Rusija imale isto mišljenje.
Zaključak Markua je da će uprkos lovorikama koje Rusiji dodeljuje Turska, savez sa Zapadom ipak ostati glavno uporište spoljne politike te zemlje.
Da je ovo očekivanje Vašingtona potvrdđuju i u više navrata mirno ponovljeni navodi američkih zvaničnika da je Turska njihov "prijatelj, saveznik u NATO".
Turska je jedan od ključnih partnera na jugoistočnom kriliu NATO, pre svega u borbi protiv džihadista. Strateška baza u Indžirliku na jugu zemlje od ključnog je značaka za operaije SAD i njenih partnera protiv Islamske države u Siriji i Iraku. Smatra se da u toj bazi ima više desetina komada takozvanog taktičkog nuklearnog oružja za ograničene operacije.
Sa druge strane, i NATO Turskoj pruža sigurnost za koju gotovo da nema alternativu.
"Nijedna centralno-azijska avantura ne bi imala šanse za uspeh", smata jedan turski ekspert, aludirajući na Šangajsku organizaciju za saradnju.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
