Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nove varnice između Berlina i Ankare zbog Jermena
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.06.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predstojeće izjašnjavanje nemačkog Bundestaga o priznavanju genocida nad Jermenima izazvalo je žestoke kritike u Ankari dok u Jerevanu pozdravljaju taj korak. Rezolucija koju je predložila vladajuća većina i deo opozicije u Nemačkoj biće po svemu sudeći usvojena. Turski zvaničnici upozoravaju da bi to moglo da naruši odnose Nemačke i Turske, ali je turski premijer rekao da usvajanje te rezolucije neće uticati na primenu sporazuma EU i Turske o zaustavljanju migracija. Do sada je više od 20 zemalja, uključujući Francusku, Italiju i Rusiju, priznalo genocid nad Jermenima.
Donji dom nemačkog parlamenta će se 2. juna izjasniti o rezoluciji pod nazivom "Sećanje i obeležavanje genocida nad Jermenima i drugim hrišćanskim manjinama pre 101 godine". Rezoluciju je predložila parlamentarna grupa vladajuće većine koju čine konzervativci iz CDU/CSU i socijaldemokrate (SPD), i grupa opozicionih Zelenih.
U tekstu se navodi da Bundestag "osuđuje dela koje je počinila ondašnja mladoturska vlada a koja su dovela do gotovo potpunog istrebljenja Jermena".
Bundestag takođe izražava žaljenje zbog "uloge nemačkog Rajha koji, kao glavni vojni saveznik Otomanskog carstva, nije učinio ništa da spreči taj zločin protiv čovečnosti".
Nemačka kancelarka Angela Merkel neće prisustovati sednici Bundestaga na kojoj će se glasati, zbog drugih radnih obaveza. Na probnom glasanju 31. maja u okviru poslaničke grupe konzervativaca ona je glasala za rezoluciju.
Prošle godine, prilikom 100. godišnjice masovnog stradanja Jermena u otomanskoj Turskoj, nemački predsednik Joahim Gauk je prvi upotrebio reč genocid kako bi označio masakr koji su počinili otomanski Turci. Gaukova izjava je izazvala bes Turske a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je optužio nemačkog kolegu da "podržava tvrdnje zasnovane na jermenskim lažima".
Ankara ljuta, Jerevan zadovoljan
Background Turska i Jermenija se spore oko masakra više stotina hiljada Jermena za vreme otomanskog carstva u Prvom svetskom ratu. Jermenija smatra taj masakr genocidom, dok to Turska odlučbo odbacuje, tvrdeći da je broj poginulih preuveličan.
Mnogi istoričari procenjuju da je u Otomanskom carstvu tokom i posle Prvog svetskog rata ubijeno 1,5 miliona Jermena što stručnjaci smatraju prvim genocidom 20. veka. Više od 20 zemalja, uključujući Francusku, Italiju i Rusiju priznalo je genocid nad Jermenima.
Naslednica carstva, Turska Republika, proglašena 1923. godine, negira da je to bio genocid, već da su to samo žrtve građanskog rata i nemira tokom raspada Otomanskog carstva, čiji je broj preuveličan i da je pogibije bilo na obe strane.
Turska navodi da je tada poginulo između 250.000 i 500.000 ljudi.
Glasanje o rezoluciji u Bundestagu ponovo je razljutilo turske vlasti i moglo bi dodatno da optereti odnose dve zemlje koje potresaju tenzije.
Erdogan je 31. maja u telefonskom razgovoru s Merkelovom preneo svoju zabrinutost i negodovanje Turske zbog te rezolucije, pozvavši kancelarku na "zdrav razum". On je, takođe, pozvao Merkelovu da dobro razmisli pre glasanja u Bundestagu o rezoluciji.
"Ako Budenstag usvoji rezoluciju i padne u tu zamku, onda će se pogoršati naši odnosi s Nemačkom u kojoj živi oko tri miliona Turaka i koja je naš saveznik u NATO-u", rekao je Erdogan.
Premijer Turske Binali Jildirim izjavio je 1. juna da usvajanje rezolucije u Bundestagu kojom se priznaje "turski genocid nad Jermenima" može da naruši odnose njegove zemlje s Nemačkom. Jildrim je rekao da bi usvajanje rezolucije o genocidu u nemačkom parlamentu bilo apsurdno.
On je, međutim, dodao da Turska neće odustati od sporazuma sa Evropskom unijom o izbeglicama, i ako Bundestag izglasa tu rezoluciju. "Neće se ništa promeniti, taj tekst nema nikakv značaj za nas, ništavan je", rekao je on.
Pitanje rezolucije brine pojedine nemačke zvaničnike, poput ministra spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer, koji smatra da Nemačka ne treba da se meša u to istorijsko pitanje. "Nadam se da ova rezolucija neće uticati na nemačko-turske odnose i da ćemo nastaviti da dobro sarađujemo", rekao je prošle nedelje Štajnmajer za list Tagešspigel.
Jermenski predsednik Serž Sarkasijan je izrazio nadu da nemački poslanici neće dozvoliti da ih zastraši Turska. "Nije pravedno ne nazvati genocid nad Jermenima genocidom samo zato što bi to naljutilo šefa države druge zemlje", rekao je Sarkasijan za dnevnik Bild od 1. juna.
On je ocenio da ne treba brinuti oko toga da li će glasanje u Bundestagu dovesti u pitanje primenu sporazuma Turske i EU o zauzdavanju migracija. Prema njegovim rečima, taj dogovor je već slab i biće ga teško primenjivati u dužem periodu sa partnerom kao što je Turska.
Zajednica Kurda u Nemačkoj tvrdi da "turski lobi", pre svega ambasada te zemlje i međunarodni ogranak Erdoganove stranke AKP, vrši pritisak na nemačke poslanike.
Čem Ezdemir, lider nemačkih Zelenih, poreklom Turčin, rekao je medijima da mu prete na društvenim mrežama jer podržava rezoluciju. "To su uvek isti izrazi: izdajice, jermenska svinjo, kurvin sine, teroristo i čak nacisto", rekao je on.
Izvor: AFP i Beta
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
