Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Transatlantski sporazumi pod znakom pitanja
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.05.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bugarska i Rumunija teško da će ratifikovati Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA) EU i Kanade jer Otava odbija da ukine vize njihovim građanima i predlažu da se sporazum odloži. Sofija se priključila Budimpešti, koja je prva nagovestila da bi mogla da stavi veto na sporazum CETA, i izrazila nezadovoljstvo što Otava nije ispunila obećanje da će rešiti pitanje viza. Bugarska time želi da izvrši pritisak i na Kanadu, i na Komisiju i članice EU. Istovremeno Grčka preti vetom na trgovinski sporazum EU i SAD TTIP, ukoliko se ne osigura veća zaštita poljoprivrednih proizvoda zaštićenog geografskog porekla. Sporazum CETA je zaključen ali nije potpisan i ratifikovan dok se o sporazumu TTIP još pregovara.
Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum EU i Kanade postignut je 2014. i, prema rečima evropske komesarke za trgovinu Sesilije Malmstrem, to je najbolji trgovinski sporazum koji je EU zaključila do sada.
Međutim, u zajedničkom pismu, u koje je imao uvid EurActiv.com, ambasadori Bugarske i Rumunije u EU Dimitr Cančev i Luminita Odobesku kažu da su njihove zemlje razočarane načinom na koji je Komisija izabrala da postupa u vezi postojećeg mehanizma reciprociteta u propisima EU oko viza.
Građani članica EU, osim rumunskih i bugarskih, uživaju u putovanju bez viza u Kanadu dok se za putovanja u SAD vize traže građanima te dve zemlje i Poljske, Hrvatske i Kipra.
Propisom koji je na snagu stupio 20. decembra od članica EU traži se da "zajednički reaguju" na pitanje viza, posebno u slučaju kada strane zemlje drugačije tretiraju građane neke članice EU.
Evropski komesari su međutim na sastanku 12. aprila ocenili da bi, u slučaju da EU uvede vize Kanadi i SAD, posledice bile toliko velike da EU jednostavno ne može da primeni reciprocitet. Inače, 12. april bio je krajnji rok da Evropska komisija predloži kako da članice EU "zajednički reaguju" na pitanje viza, u skladu sa evropskim propisima.
Komisija je, umesto da donese odluku i uvede vize za EU Kanađanima, poslala to pitanje na debatu Savetu i Evropskom parlamentu.
U međuvremenu Bugarska i Rumunija snažno lobiraju za rešavanje pitanja viza. Paralelno se intenzivno kontaktira sa kanadskim vlastima, međutim, rezultati su razočaravajući za Sofiju i Bukurešt.
"Očekivali smo od Komisije da sprovodi relevantne odredbe i propise i tako štiti Ugovore i osnovne principe jednakosti i nediskrimninacije za sve evropske građane", napisali su ambasadori.
Diplomate su navele i da su njihove zemlje imale brojne kontakte sa kanadskim vlastima ali da se ne vidi ni nagoveštaj pokušaja rešenja problema. Kanadske vlasti, kako se navodi, izgleda pokušavaju da još više otežaju vezujući pitanje viza sa zaštitom granica, pasošima, stanjem manjina u te dve članice EU.
"Vladama Bugarske i Rumunije će pod tim okolnostima biti veoma teško da nađu argumente za usvajanje Sporazum o strateškom partnerstvu Kanade i EU i njenih članica (SPA) dok Kanada diskriminiše naše građane na osnovu nejasnih i promenljivih kriterijuma", ističe se u pismu ambasadora.
Diplomate traže od kolega iz ostalih 26 članica EU da "odlože razgovore o SPA".
Holandsko predsedavanje EU namerava da sporazum CETA pošalje Savetu pre kraja juna. Nakon toga bi trebalo da počne proces ratifikacije. Ipak, to nije 100% izvesno, s obzirom da se još vode debate da li je to sporazum između članica i Kanade ili između EU i Kanade.
Samit EU-Kanada biće održan 27. oktobra, međutim, njegova sudbina se dovodi u pitanje s obzirom na nerešavanje pitanja viza.
"Bugarski stav je jasan. Smatramo da kanadska strana mora da dokaže političko opredeljenje da reši pitanje ukidanja viza u roku. Ne vidim kako će bugarski građani i kompanije koristiti prednosti CETA ako vize ostanu", istakao je Cančev.
Na pitanje šta očekuje od samita u oktobru i da li postoji mogućnost neuspeha, Cančev je odgovorio: "Sada ne mogu da kažem da li će samit biti uspešan jer sve zavisi od reakcije kanadske strane".
Cančev je rekao i da je Bugarska dobila snažu podršku Hrvatske tokom razgovora o vizama.
Pitanje ukidanja viza za njene građane Bugarska postavlja i u kontekstu pregovora o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP) sa SAD.
Ono po čemu se sporazum sa Kanadom i sporazum o TTIP sa SAD razlikuju je što je CETA već zaključena dok se o TTIP još pregovara.
Grčka preti blokadom TTIP
Istovremeno je grčka vlada spremna da stavi veto na sporazum TTIP između Evropske unije i SAD ukoliko se ne osigura veća zaštita poljoprivrednih proizvoda zaštićenog geografskog porekla.
Prema dokumentu grčkog ministarstva ekonomije, u koje je EurActiv.com imao uvid, Atina nije optimista u vezi budućnosti sporazuma TTIP zbog rigidnih američkih stavova, iako SAD rade na iznalaženju rešenja prihvatljivog za obe strane.
"Nema dokaza da je moguće nastaviti sa sporazumom jer SAD ne žele da pristanu na ustupke koji su neophodni za završetak pregovora u oblastima poput javnih nabavki ili usluga brodskog prevoza", navodi se u tom dokumentu.
Grčku posebno brine uticaj TTIP na poljoprivredu, naročito na proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom.
Američki ministar poljoprivrede Tom Vilsak (Vilsack) u nedavnom intervjuu priznao je da pitanje proizvoda sa geografskim poreklom neće biti lako u pregovorima o TTIP.
Prema dokumentu grčkog ministarstva, Atina neće pristati na sporazum kojim nije obezbeđena zaštita geografskog porekla.
"Tražili smo od Komisije da to osetljivo pitanje za Grčku ne ostavi za kraj pregovora, kada će svi biti fleksibilniji", ističe se u dokumentu i dodaje da Grčka neće pristati na sporazum u kojem se njeni glavni poljoprivredni proizvodi kvalifikuju kao "generički" i time nedovoljno zaštićeni.
Prema gčkom ministarstvu poljoprivrede, visokokvalitetni poljoprivredni proizvodi stvaraju vrednost za lokalne zajednice, podstiču ruralni razvoj i podstiču zapošljavanje u prerađivačkoj industriji, preradi i povezanim uslugama.
"Liberalizacija trgovine ne može da bude na štetu poljoprivredne proizvodnje ili zaštite prirodne sredine i potrošača niti da stavlja interese korporacija ispred interesa građana", zaključuje se u dokumentu grčkog ministarstva ekonomije.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
