Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 SAD i Rusija vode glavnu reč u Siriji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pregovori o okončanju rata u Siriji počinju 14. marta, pet godina nakon što je počeo ovaj složeni sukob u kojem je poginulo više od 270.000 ljudi, a više od polovine stanovništva je izbeglo što je dovelo do teške migrantske krize. U ovom trenutku na snazi je primirje koje se u najvećoj meri poštuje, ali je razlika između strana u pregovorima ogromna. Ključni uticaj imaju Rusija i SAD.
U pregovorima će se po prvi put konkretno govoriti o budućnosti zemlje, a prema najavi izaslanika UN Stafana de Misture (Staffan) dnevni red je dosta ambiciozan: nova vlada u koju bi pobornici svih stavova bili uključeni, novi ustav i organizovanje parlamentarnih i predsedničkih izbora pod okriljem UN u roku od 18 meseci.
O ovim temama režim i opozicija imaju potpuno različite stavove.
Tako je glavni pregovarač opozicije Mohamed Aluš uoči pregovora rekao da će tranzicioni period početi "sa padom ili smrću Bašara al-Asada", dok je portparol Visokog odbora za pregovore HCN koji okuplja ključne opozicione grupe Salem al-Meslet rekao da u tranzicionim vlastima nema mesta za one koji su pocinili zločine, što uključuje i Asada.
Režim u Damasku na ovo drugačije gleda, i smatra da je reč o rekonstrukciji vlade i stvaranju vlade nacionalnog jedinstva koja bi uključila i opoziciju, ali ostala pod Asadovim vođstvom. Prema rečima šefa sirijske diplomatije Valida Mualema, nova vlada bi odredila komitet za pisanje novog ustava ili promenu aktuelnog, a o izmenama bi se odlučivalo na referendumu.
Background Rat u Siriji počeo je u martu 2011. godine, nakon pokušaja vlasti na čelu sa Bašarom al-Asadom da krvavo uguše mirne proteste na kojima su traženi demokratija i sloboda. Izbio je složeni rat, u koji je uključen veliki broj kako lokalnih tako i međunaorndih aktera.
U ratu je poginulo više od 270.000 ljudi, a više od polovine stanovništva je napustilo domove. To je dovelo do ozbiljne migrantske krize.
Prethodni put kada su sazvani pregovori pod okriljem UN, krajem januara i početkom februara 2016, razgovori nisu mogli da počnu jer je opozicija optuživala režim za napade na severu Sirije uz podršku Rusije.
Ovog puta, međutim, situacija je mnogo drugačija jer je na snazi primirje pobunjenika i režima. Primirje koje je postignuto na inicijativu SAD i Rusije stupilo je na snagu 27. februara, i do sada se uglavnom primenjuje uprkos kršenjima. Ono je omogućilo i da 250.000 ljudi koji žive pod opsadom dobije pomoć.
Direktor studija Bliskog istoka na Univerzitetu u Oklahomi Džošua Landis (Joshua) smatra da agenda UN za Siriju nije realistična jer je "Asad jači nego ikada i neće napustiti položaj".
Sukobi bi se mogli nastaviti čak i u slučaju dogovora u Ženevi budući da džihadisti sirijskog ogranka terorističkih organizacija Al Kaida i Islamska država kontrolišu više od polivine teritorije i isključeni su iz primirja koje je na snazi.
Ključ u rukama Rusije i SAD
Pariz i Vašington su dan uoči pregovora pozvali na "istinske" pregovore i optužili vlast u Damasku da pokušava da omete pregovore time što iz njih želi da izbaci pitanje sudbine predsednika Bašara al-Asada, čiji odlazak zahtevaju opozicija i njeni saveznici.
Američki državni sekretar Džon Keri upozorio je da bi svako kršenje primirja dovelo u pitanje mirovni proces. Rusija, koja podržava režim i povećala je njegovu snagu u sukobu, optužila je Tursku za širenje preko granice sa Sirijom i insistirala je da se i Kurdi uključe u mirovne pregovore kako bi se izbegao rizik podele teritorije zemlje.
Prema mišljenju poznavalaca prilika, glavnu reč vode SAD i Rusija, koje nameću volju protagonistima, dok regionalni akteri padaju u drugi plan.
"Dve velike sile razgovaraju telefonski bilo gde u svetu, a onda dođu i obaveste svoje sirijske saveznike i (izaslanika UN) de Misturu o svojoj odluci", rekao je veteran sirijske demokratske opozicije Hajtaham Mana (Haytaham Manna).
Kako dodaje, Moskva i Vašington regionalnim silama takođe postavljaju crvene linije koje se ne smeju preći, pa Amerikanci odvraćaju Turke od ulaska u Siriju, a dok Rusija ima takav odnos sa Iranom. Najbolji primer je baš primirje koje je u toku.
"SAD i Rusija su preuzeli komande i monopol nad sirijskim pitanjem", rekao je ekspert Karnegi centra u Vašington, zadužen za ovaj region, Žozef Bau (Joseph Bahout).
Njima je trebalo vremena da ostvare tu kontrolu tokom rata koji je počinjao u martu 2011. godine. Demonstranti protiv režima nadali su se mirnom preuzimanju zemlje u svoje ruke, a nakon što je protest ugušen u krvi počeo je oružani sukob u koji su se uključivale regionalne sile, a zatim i džihadistički pokreti.
"Geopolitičke i verske razmirice omogućile su velikim silama da se upletu kao najviši arbitri tih sukoba“, rekao je profesor političkih nauka libanskog američkog univerzitetea Basel Saluk (Bassel Salloukh).
"Tako će budućnost Sirije odrediti više strateški interesi Rusije i SAD nego stremljenja ljudi", naveo je on.
Uplitanje protiv svoje volje
Ipak, ove dve zemlje nisu želele da se upletu u ovaj složeni sukob. Tako je ameročki predsednik Barak Obama bio protiv direktne intervencije uprkos pritiwscima savetnika.
"Zamisao da možemo da promenimo situaciju na terenu nikada nije bila tačna", rekao je on prema američkom mahazinu Atlantik. Na vojnu intervenciju u leto 2014. navela ga je Islamsa država, koja je odrubljivala glave Amerikancima i državljanima Zapadne Evrope, ali i osvajala veliku teritoriju u Iraku i Siriji.
Jedan diplomata u Damasku rekao je da je Moskva dugo verovala da će se Asad izvući sam, i prve četiri godine rata pružala mu je podršku na diplomatskom planu, a poziv na uzbunu stigao je iz Teherana. Ruska intervencija je promenila ravnotežu snaga u korist Damaska.
Glavni urednik revije Rusija u svetskoj politici Fjodor Lukijanov smatra da samo SAD i Rusija mogu da "poguraju zaraćene strane ka miru".
"Trideset godina nakon kraja Hladnog rata pokazuje se da su samo Moskva i Vašington sposobni da odlučuju i nešto urade, kao u dobrim starim vremenima. Drugi ne žele ili ne mogu. Takav je ishod novog svetskog poretka", rekao je Lukijanov, koji je i predsednik Saveza za inostranu i odbrambenu politiku, ruskog javnog udruženja koje radi na strateškoj orijentaciji .
On ukazuje i da su i SAD i Rusija u stanju da i kritikuju svoje saveznike. Tako je najava Asada u intervjuu za AFP u februaru da želi da osvoji celu zemlju naišla na kritike ruskog ambasdora u UN Vitalija Čurkina.
"Rusija se ozbiljno angažovala u ovoj krizi na političkom, dioplomatskom a sada i vojnom planu. Voleli bi smo da Bašar al Asad o tome vodi računa", rekao je tada Čurkin.
Došua Landis, direktor studija za Bliski istok Univerziteta u Oklahomi smatra da da akteri na terenu u potupnosti zavise od "sponzora" i da moraju da se potčine željama onih koji ih naoružavaju.
Izvor: AFP
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
