Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Novi Putinov manevar u Siriji iznenadio Zapad
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ruski bombarderi su počeli 15. marta da napuštaju Siriju nakon iznenadne odluke predsednika Rusije Vladimira Putina da povuče veći deo ruskog vojnog kontingenta iz te zemlje. Odluka je iznenadila Zapad i sirijsku opoziciju i reakcije su uglavnom uzdržane, ali se u celini očekuje da će ta odluka pozitivno uticati na mirovne pregovore o Siriji koji su 14. marta obnovljeni u Ženevi. Novi potez šefa ruske države usledio je na početku šeste godine rata u Siriji, u kome je stradalo oko 270.000 ljudi a više od polovine stanovništva je moralo da napusti svoje domove.
Ruske snage su u skladu sa odlukom koju je Putin doneo 15. marta, počele da tovare vojnu opreme i materijal u velike teretne avione koji su zatim polteteli za Rusiju, navodi AFP. Rusko Ministarstvo odbrane je objavilo odlazak prve grupe bombardera Su-34 i transportnih aviona "tupoljev" koji su prevozili tehničare i vojnu opremu iz vazdušne baze u Hmejmimu, na severozapadu Sirije.
Putin je svoju odluku objavio posle razgovora sa Asadom. "Zadatak koji je zatražen od našeg Ministarstva odbrane i oružanih snaga je u celini ispunjen i zato nalažem Ministarstvu odbrane da počne od sutra (15. marta) povlačenje većeg dela našeg kontingenta", rekao je ruski predsednik u televizijskom obraćanju.
Iz Kremlja je saopšteno da će "ruska strana zadržati na sirijskoj teritoriji lokaciju za nastavak letova" kako bi mogla da nadzire primirje koje je stupilo na snagu 27. februara.
Zamenik ministra odbrane, general Nikolaj Pankove je rekao, kako prenose ruske agencije, da će rusko vazduhoplovstvo nastaviti napade na "terorističke ciljeve" i pored povlačenja iz Sirije većeg dela vojnog kontingenta.
Ruske vlasti nisu navele da li će borbeni avioni i protivraketni sistemi S-400 ostati u Siriji.
Od uključivanja Rusije u sukob u septembru prošle godine više od 50 ruskih borbenih aviona učestvovalo je u napadima na hiljade "terorističkih ciljeva". Vazdušni napadi ruskih snaga omogućili su sirijskoj vojsci da ostvari pobede nakon vrlo lošeg položaja u kome se našla tokom leta.
Zapad je optužio Rusiju da, pogotovo u prvim mesecima, u napadima češće cilja pobunjenike koji se bore protiv Asadove vlasti, nego džihadiste iz Islamske države.
Ruska štampa je ocenila 15. marta da iznenadna Putinova odluka omogućava Moskvi da predstavi svoju intervenciju u Siriji kao političku pobedu koja mu je omogućila da se ne "zaglavi" u Siriji i da ujedno podrži mirovni proces.
Savet bezbednosti UN, kao i Iran, ocenio je da je odluka Kremlja pozitivna.
Bela kuća je 14. marta saopštila da je Putin razgovarao telefonom sa američkim kolegom Barakom Obamom o "delimičnom povlačenju" ruskih snaga iz Sirije. Portparol američkog predsednika DŽoš Ernest je prethodno rekao da je "teško" odrediti kakav će uticaj ova odluka imati na pregovore koji su u toku.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin je u Njujorku saopštio 14. marta da je ruska diplomatija dobila nalog da "pojača napore u clju postizanja političkog rešenja u Siriji".
U Ženevi, sirijska opozicija je dočekala Putinovu odluku sa dozom opreza i navela da će sačekati da se uveri u rezultate na terenu.
Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je ocenio da će, ako odluka o povlačenju bude sprovedena, to povećati pritisak na Asadove vlasti da ozbiljno pristupi pregovarima u Ženevi o političkoj tranziciji.
Odluka o povlačenju ruskih snaga objavljena je nekoliko sati posle početka novog ciklusa pregovora u Ženevi između predstavnika sirijskih vlasti i opozicije koja je vrlo raznolika.
Specijalni izaslanika UN za Siriju Stafan de Mistura je rekao 14. marta da "pitanje svih pitanja" postizanje dogovora o političkoj tranziciji.
Međutim, predstavnik sirijskoh vlasti u pregovorima Bašar al DŽafari je stavio do znanja da se o sudbini sirijskog predsednika neće raspavljati, dok sirijska opozicija želi da se u roku od šest meseci formira "prelazno telo" koje će imati sva ovlašćenja.
Rat u Siriji je počeo u martu 2011. posle gušenja uz upotrebu sile demonstracija građana koji su tražili više demokratije. Nemiri su ubrzo prerasli u složen sukob u koji se uključilo više lokalnih i međunarodnih aktera.
U ratu je poginulo više od 270.000 ljudi, a više od polovine stanovnika je moralo da napusti domove što je prouzrokovalo veliku migratornu krizu.
Izvor: AFP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
