Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kipar traži da turski bude zvanični jezik EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Predsednik Kipra Nikos Anastasides zatražio je od holandskog predsedavanja EU da doda turski na listu 24 zvanična jezika EU a sa ciljem da se da podsticaj postizanju sporazuma o ujedinjenju tog mediteranskog ostrva podeljenog već više od četiri decenije. Cena stavljanja turskog jezika na listu zvaničnih jezika EU procenjuje se na 37 miliona evra godišnje a broj jezičkih kombinacija za prevođenje u tom slučaju bi porastao za 50, na 600. Služba Evropske komisije za prevođenje godišnje prevede više od dva miliona stranica i procenjuje sa da taj posao za sve evropske institucije košta oko 1% godišnjeg budžeta EU ili dva evra po građaninu.
U pismu holandskom predsedavanju Anastasides poziva EU da postavi temelje koji će omogućiti bloku da počne da koristi turski kao jedan od zvaničnih jezika.
Takav zahtev Kipar je već dao 2002, kada je pregovarao o ulasku u Evropsku uniju. Međutim, tada je Nikoziji savetovano da "ne gura to pitanje previše agresivno", s ozbirom na troškove prevođenja i delikatne odnose EU i Turske.
Obnovljeno interesovanje Kipra da se turski doda na listu zvaničnih jezika EU pokazuje da je sporazum o ujedinjenju ostrva na vidiku i da su obe strane uverene da će do njega uskoro doći.
Na Kipru su zvanični jezici i grčki i turski a najveći broj onih koji govore turski živi na severu ostrva u nepriznatoj, osim od strane Turske, "Turskoj Republici Severni Kipar".
Međutim, zvanični jezici na nacionalnom nivou, ne znače uvek isti status u EU. Tako je npr. luksemburški 1984. postao zvanični jezik Velikog vojvodstva ali nikada nije dobio takav status na evropskom nivou.
Izmene u politici EU oko zvaničnih jezika moguće su jedino uz jednoglasnu odluku svih 28 članica.
Svaki deo EU ima svoju službu prevođenja a najveći deo posla obavlja Komisijin Generalni direktorat za prevođenje čiji je budžet 330 miliona evra godišnje. U 2014. ta služba prevela je 2,3 miliona stranica.
Procenjuje se da prevođenje za sve evropske institucije košta oko 1% godišnjeg budžeta EU ili dva evra po građaninu Unije.
Uvođenje još jednog jezika među zvanične koštalo bi, kako se procenjuje, dodatnih 37 miliona evra jer se broj jezičkih kombinacija u tom slučaju povećava sa sadašnje 552 na 600. Ipak, cena uvođenja turskog verovatno bi bila manja jer institucije, poput Saveta, već imaju stručnjake za turski jezik pošto redovno razgovaraju i pregovaraju sa Ankarom.
Građani EU imaju pravo da koriste bilo koji od zvaničnih jezika EU u korespodenciji sa institucijama EU a one su dužne da im odgovore na istom jeziku.
Slučaj irskog jezika
Irski jezik će, iako je zvanični jezik EU od 2007. godine, tek vremenom stići do punog statusa radnog jezika evropskih institucija.
Mada je jedan od 24 zvanična jezika EU, irski je do sada bio u nekoj vrsti administrativnog limba u koji je upao zbog derogiranja. To znači da evropske institucije nisu u obavezi da obezbede usluge punog prevoda ili tumačenja, kao u slučaju ostala 23 jezika. Prevodi su obavezni jedino kada je reč o zajedničkim odlukama Evropskog parlamenta i Evropskog saveta.
Isto derogiranje važilo je i za maltesksi jezik, kada je Malta 2004. ušla u EU, ali je ukinuto 2007. i malteški je sada pođednako zvanični jezik kao i ostali.
Malteški kao maternji jezik govori oko pola miliona ljudi dok se u slučaju irskog jezika taj broj procenjuje na oko 100.000.
Početkom decembra Savet je najavio da će doneti propis kojim će se povećati broj oblasti u kojima će se zahtevati prevod na irski jezik. Krajni cilj je da se derogiranje irskog jezika postepeno ukine do 1. januara 2022. godine.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
