Francuski predsednik Fransoa Oland (Francois Hollande) je prvi francuski predsednik od 1958 koji je odlučio da se ne kandiduje za drugi mandat. godine. Oland je sanjao da, nasuprot svom prethodniku desničaru Nikoli Sarkoziju (Nicolas Sarkozy) bude zapamćen kao "normalan predsednik", blizak običnim građanima, a tokom mandata se suočio s terorističkim napadima do sada nezabeleženih razmera i rekordnom nepopularnošću zbog ekonomske politike.

Sve oči su od 2. decembra uprte ka premijeru Manuelu Valsu, koji će uskoro i zvanično najaviti kandidaturu za izbore u levici koja je u jako lošem stanju.

"Bez mene", "Kraj", "Doviđenja predsedniče", "Oland kapitulira" neki su od naslova kojima je francuska štampa dočekala odluku predsednika da se ne kandiduje na izborima, što se po prvi ut dogodilo u 5. republici, sadašnjem ustavnom ustrojstvu Francuske koji je pokrenuo Šarl de Gol (Charles de Gaulle).

Vals bi trebalo 3. decembra na okupljanju u Parizu, na poziv Socijalističke partije, da se izjasni o kandidaturi, ali kandidature će moguće najaviti i drugi kandidati, nekadašnji ministri Arno Montebur (Arnaud Montebourg) i Benoa Amon (Benoit Hamon).

Predsednik se u Jelisejskoj palati nije izjašnjavao o podršci premijeru Valsu, ali su prema Valsovom okruženju njih dvojica razgovarali i pre i posle Olandove objave. Vals prema istraživanjima javnog mnjenja ne uživa veliku podršku, sa 9 do 11% stanovništva koje bi za njega glasalo.

Vals je imao predsedničke ambicije, ali nije želeo da bude nelojalan predsedniku, tako da se između njih dvojice tokom prethodnih dana vodio nemi rat.

Oland je ovim potezom pobrao hvale, čak i na desnici, a u komentarima su čak i oni koji su slabili njegov položaj njegovu odluku nazivali "dostojanstvenom", "dostojnom poštovanja" i "hrabrom".

Francuski predsednik je svoju odluku obrazložio željom da se izbegne potpuni poraz od ekstremne desnice

U delu javnosti njegova odluka je okarakterisana i kao posleđi pokušaj da poboljša utisak o svom položaju, pa regionalni dnevnik Uest Frans (Zapadna Francuska) navodi da je odabrao dobrovoljno poniženje da odustane od kandidature, radije nego da doživi poniženje na izborima.

"Dostoajnstveno odustajanje je suštinski jedini čin koji je mogao ga uzdigne", navodi se u ovom dnenviku.

Mandat obeležen terorizmom, nepopularnošću o vojnim operacijama

Oland je 2012. sanjao da bude "normalan" predsednik, blizak običnim Francuzima, kao suprotnost svom prethodniku Nikoli Sarkoziju, poznatom po luksuznom stilu i prisustvu u medijima. Ipak, osim u kratkom periodu nakon džihadističkih napada u januaru 2015. godine na satirični časopis Šarli ebdo, policijsku stanicu i supermarket košer proizvoda, nikada nije bio popularan.

Upkos ulozi oca naroda koju je preuzeo nakon terorističkih napada u januaru 2015. godine, gde mu je i opozicija priznala pozitivnu ulogu, Oland nije uspeo da pridobije većinu za svoju ekonomsku politiku. Francuzi i deo njegove stranke posebno mu zameraju da je pre dve godine stao na stranu preduzeća.

Posebno mu se zamera povećanje poreza za Francuze i preduzeća, praćeno smanjenjem javnih izdvajanja.

Velika previranja je početkom 2014. godine izazvala i odluka da zaokrene ka socijalno-liberalnom modelu u cilju borbe protiv nezaposelnosti. Oštro je kritikovan u levom krilu svoje socijalističke partije, an apustilo ga je nekoliko ministara.

Nezadovoljstvo je kulminiralo početkom 2016. godine zbog promene radnih propisa za koju je ocenjeno da ide u prilog poslodavcima. Protivnici iz redova vladajuće većine su se protivili toj odluci u Parlamentu, a desetine hiljada zaposlenih i mladih su izašli na ulice.

Mandat mu je obeležen i vojnim operacimjama u inostranstvu – Maliju, Centralnoafričkoj Republici, Iraku i Siriji, kao i najgorim terorističkim napadima ikada zabeleženim na teritoriji Francuske od 1945. Nakon napada u januaru 2015. kada je poginulo 17 osoba, došlo je do pravog košmara 13. novembra te godine u Parizu kada je život izgubilo 130 osoba, i u Nici 14. jula 2016, na državni praznik, kada je poginulo 86 osoba.

Ko je Fransoa Oland?

Oland je rođen 12. avgusta 1954. godine u Ruanu, na severozapadu zelje u porodici "u kojoj se uvek govorilo o politici". Bio je sin lekara naklonjenog tvrdoj desnici i francuskoj kontroli nad Alžirom i socijalne radnice "velikodušne duše".

Sa lakoćom je prelazio "etape francuskog napredovanja po zaslugama" i tokom besprekornih studija upoznao Segolenu Roajal (Segolene Royal), sadašnju ministarku ekologije, koja će postati njegova višedecenijska životna saputnica i sa kojom ima četvoro dece. Od nje se rastao 2007. godine i započeo vezu sa političkom novinarkom Valerijom Trirvajler, da bi u januaru 2014. i ta veza bila okončana nakon što je jedan magazin o poznatima obelodanio da je u vezi sa francuskom glumicom Žili Geje (Julie Gayet).

Njegov loš imidž dodatno je narušila knjiga razgovora s njim, objavljena u oktobru. Pod nazivom "Predsednik ne bi trebalo to da kaže".

Knjigu su napisala dva novinara dnevnika Mond Žerar Dave (Gerard Davet) i Fabris Lom (Fabrice Lhomme). U njoj je na 700 srtrana sažeto 60-ak sati razgovora sa Olandom.

Knjiga je dovela do velikih potresa u politici zbog nediplomatskih izjava koje je davao. Oland se posebno izvinio zbog toga što je pravosuđe nazvao "kukavičkom institucijom".

Među izjavama koje su izazvale lavinu komentara je i kritika na račun fudbalera koje je opisao kao osobe bez sistema vrednosti koje su "od neobrazovane dece postale bogate zvezde, bez pripreme", i naveo je da bi trebalo organizovati "obuke" za igrače, "bildovanje mozga".

Na kritike su naišle i izjave o imigraciji, muslimankama i drugim temama.

Izvor: AFP

Foto: AP (arhiva)

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Fijon kandidat Republikanaca za predsednika
  
• 

  Vesti

  : Izbori u Francuskoj: Bez promena u ekipi
  
• 

  Vesti

  : Izmena zakona o radu kao političko samoubistvo
  
• 

  Vesti

  : Oland na udaru kritika zbog plana za oduzimanje državljanstva