Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU obeležava 25 godina od samita u Mastrihtu bez pompe
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija 9. decembra obeležava 25 godina od samita u Mastrihtu na kome su postavljeni temelji evropske zajedničke valute, evra. Taj važan datum u istoriji EU koji je predstavljao veliki korak ka daljoj integraciji, obeležava se bez velike pompe dok se Unija suočava s jačanjem evroskepticizma i populizma i Bregzitom, kao i s problemima sa zajedničkom valutom.
Povodom 25. godišnjice samita u Mastrihtu, predsednici Evropske komisije, Evropskog parlamenta i Evrogrupe - Žan-Klod Junker, Martin Šulc i Jeren Dijselbum sastaće se 9. decembra s na konferenciji u tom gradu na jugu Holandije, u blizini granice sa Belgijom i Nemačkom.
"Posle Rima, Ugovor iz Mastrihta je najvažniji u istoriji EU", rekao je Junker, jedini učesnik tog samita koji je i dalje aktivan u politici. Junker je prisustvovao samitu u Mastrihtu 9. decembra 1991. godine kao ministar finansija Luksemburga.
Tadašnji šefovi država ili vlada 12 članica EU, uključujući predsednika Francuske Fransoa Miterana i nemačkog kancelara Helmuta Kola, dogovorili su se na tom samitu da se Evropska zajednica transformiše u Uniju.
Ugovor iz Mastrihta je potpisan dva meseca kasnije, 7. februara 1992, a stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine, pošto je jedva prošao na referendumu u Francuskoj, dok su ga Danci prihvatili tek pošto su izdejstvovali određena izuzeća.
Na samitu u Mastrihtu lideri 12 članica su izneli nove, vrlo ambiciozne planove koji su uveliko prevazilazili prvobitan projekat Evropske ekonomske zajednice iz 1957. godine.
Ugovorom iz Mastrihta je ustanovljena Evropska unija na "tri stuba" - Evropska zajednica, zajednička spoljna i bezbednosna politika, i pravosuđe i unutrašnji poslovi, kao kombinacija nadnacionalnog i međuvladinog pristupa, a tu strukturu je zadržala sve do stupanja na snagu Lisabonskog ugovora 1. decembra 2009. godine.
Lideri okupljeni u Mastrihtu su pre četvrt veka postavili osnove za buduću Monetarnu uniju koja je uspostavljena 1999. godine, dok je evro pušten u opticaj 2002. godine. Zona evra je u početku imala 12 članica, a sada ima 19.
Pored uspostavljanja evropske ekonomske i monetarne unije koja podrazumeva koordinaciju ekonomskih politika članica, Ugovorom je bio predviđen nadzor tog procesa i podvrgavanje članica finansijskoj i budžetskoj disciplini.
Ugovor je čuven po ograničenjima budžetskog deficita i javnog duga, koja su članice kršile, počevši od Francuske i Nemačke sredinom 2000-ih godina.
Taj ugovor je nagovestio i da nemaju svi u EU istu viziju budućnosti, počev od Velike Britanije koja je još tada izdejstvovala "poseban status" u oblasti prava radnika, da bi sada, 25 godina kasnije, odlučila da istupi iz Unije.
Ugovor iz Mastrihta nije bio savršen, već je rezultat kompromisa 12 zemalja članica, odnosno "najmanji zajednički imenilac oko kojeg su mogle da se slože", rekao je stručnjak nemačkog istraživačkog instituta DGAP Julijan Rapold.
Junker je pred konferenciju 9. novembra rekao da mu je i dalje žao što EU nije uložila više napora da bi ostvarila koordinaciju ekonomske, budžetske i fiskalne politike.
Za Junkera, koji danas slavi 62 rođendan, to je glavni propust u vezi sa Mastrihtskim ugovorom.
"Ako imate istu valutu, delite istu sudbinu, to znači da morate da koordinirate, ako ne i da uskladite različite dimenzije svoje nacionalne politike. Mi to tada nismo uradili, i još trpimo zbog toga", rekao je on.
Izbijanje bankarske krize 2007-2008. brzo se početkom 2010. pretvorilo u dužničku krizu i krizu evra, razotkrivši nedostatke monetarne unije.
Da bi se izborila sa nedostacima i sačuvala sistem, EU je pokrenula bankarsku uniju i pooštrila budžetsku disciplinu.
"Sada više nije pitanje da li smo produbili zonu evra već kako smo to učinili", rekao je Rapold.
Oko toga se upravo lome koplja: Nemci žele da se pojača kontrola nad nacionalnim budžetima dok Francuzi traže dublju integraciju i zagovaraju oporavak kroz veću potrošnju.
Međutim, i Berlin i Pariz će ta važna pitanja morati verovatno da odlože za kasnije, pošto ih očekuju ključni izbori 2017. godine.
Izvor: AFP
Foto:
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
