Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Nemci skeptičniji prema evru nego Francuzi
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.09.2012. |
|
|
|
|
|
|
Većina Nemaca smatra da bi njima lično bilo bolje bez evra, a svaki drugi da bi im bilo bolje da EU ne postoji, dok je u Francuskoj takvo mišljenje mnogo manje rasprostranjeno, pokazalo je istraživanje nemačke Fondacije Bertelsman (Bertelsmann). Međutim, većina Nemaca smatra da bi EU mogla da posluži kao model ostatku sveta. Politički vrh, oličen u kancelarki Angeli Merkel, 17. septembra još jednom je poručio da je potrebno jače povezivanje Evrope, kako iz ekonomskih razloga tako i zbog značaja EU za očuvanje mira. Prema pisanju francuskog lista Eko (Les Echos), analitičari u Briselu sve više ukazuju da u stavovima prema krizi između Francuske i Nemačke postoji "opasan" jaz.
Istraživanje Fondacije Bertelsman, sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 3.005 osoba u Nemačkoj, Francuskoj i Poljskoj i objavljeno 17. septembra, pokazalo je da 65% Nemaca smatra da bi im bilo bolje da je Nemačka zadržala nemačku marku, dok takav stav ima znatno manje Francuza - 36% smatra da bi im bilo bolje da nisu napustili franak.
Svaki drugi Nemac (49%) takođe smatra da bi im bilo bolje da nema EU, dok je taj procenat znatno niži u Francuskoj - 34% i Poljskoj - 28%.
U pogledu mogućnosti koje bi im se pružale na tržištu rada bez EU razlike su manje jer u sve tri zemlje obuhvaćene istraživanjem manjina građana smatra da bi imala veće mogućnosti - 37% u Nemačkoj, 35% u Francuskoj i 24% u Poljskoj.
Nemci su, iako veoma skeptični prema evro zoni i EU u pogledu ličnih finansija, uvereni više nego građani Poljske i Francuske da je EU model za ostale delove sveta. Takvo mišljenje je u istraživanju sprovedenom u julu iznelo 69% ispitanika u Nemačkoj, 59% u Poljskoj i 56% u Francuskoj.
Opasna razlika između Francuza i Nemaca
Background Evro koristi 17 zemalja članica EU - Belgija, Irska, Francuska, Luksemburg, Austrija, Slovačka, Nemačka, Grčka, Italija, Malta, Portugalija, Finska, Estonija, Španija, Kipar, Holandija i Slovačka. Zoni za sada nisu pristupili Bugarska, Češka, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Švedska, od kojih se očekuje da to u nekom trenutku učine, dok su Velika Britanija i Danska izuzeti od te obaveze.
Proširenje zone evra usporava kriza koja već nekoliko godina pogađa njene članice i ukazuje na nedostatke monetarne unije. Do sada su zbog dužničke krize pomoć EU zatražili Grčka, Irska, Portugalija, Španija i Kipar. U mnogim zemljama EU, posebno većim i bogatijim, buja nezadovoljstvo zbog troškova koje poreski obveznici snose za pomoć zemljama u krizi. Sa druge strane, u junu su mediji objavili rezultate istraživanja ministarstva ekonomije te zemlje koje je pokazalo da bi u slučaju raspada zone evra samo u prvoj godini nemačka privreda mogla da doživi pad od oko 10%.
Na dublje razlike u stavovima Francuza i Nemaca prema krizi u evro zoni ukazao je francuski ekonomski list Eko (Les Ećos). Kako navodi dopisnica tog lista iz Brisela, mnogo se govori o stavovima javnog mnjenja koji mogu da dovedu do podela u EU, od narastajućeg populizma, preko zamora koji se javlja u bogatijim zemljama severne Evrope do usredsređenosti regiona na svoje interese, što je posebno izraženo na primer u Kataloniji.
Međutim, kako se ističe, poznavaocima prilika u Briselu posebno "bode oči" razlika u percepciji mera za rešavanje krize između Nemaca i Francuza.
Francuzi su odluku Evropske centralne banke da kupuje državne obveznice pozdravili kao značajan korak u dobrom pravcu, dok je u Nemačkoj štampi to dočekano "na nož".
Neki uvodničari u nemačkim medijama takođe su se obrušili na odluku Ustavnog suda Nemačke da odobri uspostavljanje stalnog evropskog fonda za pomoć zemljama u krizi - Evropskog mehanizma stabilnosti (ESM). Po njihovom mišljenju to će dovesti do "košmarne" podele rizika javnog duga u Evropi.
Sa druge strane Rajne, u Francuskoj, niko se i ne pita zašto nemački Ustavni sud nameće svoju agendu u vremenima krize, kao što se ne postavlja pitanje zašto su nemački poslanici dobili pravo da odlučuju o svakom planu pomoći koji se usvoji u EU, što evro pretvara u predmet neprekidne političke trgovine u toj zemlji.
Jedan poslanik Evropskog parlamenta za list Eko je izneo i poučnu anegdotu - kada su predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca, Nemca iz redova socijaldemokrata, pitali za razlog iz kog je Nemačka dobila pravo da praktično preispituje odluke koje se donose u zoni evra, on je, nepripremljen za takvo pitanje, odgovorio da je to normalno jer "Nemačka plaća".
Taj stav Nemaca dosta je uvrežen i možda se i mogao opravdati načinom funkcionisanja privremenog Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. Međutim, kada počne da funkcioniše stalni mehanizam ESM, on neće počivati na garancijama država, već na novcu koji će plaćati sve zemlje prema unapred utvrđenom ključu. To znači, podseća Eko, da će Nemci davati najveći doprinos u apsolutnom iznosu, ali će se teret ravnomerno raspodeliti na sve zemlje u skladu sa brojem stanovnika i ekonomskom moći.
Sa druge strane, navodi taj list, u Francuskoj se može uočiti otpor prema ugovoru o budžetskoj disciplini, koji u Nemačkoj uzdižu u zvezde. Čak će i Nemac frankofil kazati da je takav stav dela francuske javnosti nelogičan, posebno u trenutku kada se podižu porezi.
"Ponašanje je nelogično sa obe strane Rajne. Sa jedne strane Nemci se toliko plaše za svoju štednju da su nepoverljivi prema evropskom nadzoru banaka, iako su izgubili ogromne iznose novca. Sa druge strane, Francuzi dižu uzbunu protiv sporazuma koji bi u budućnosti mogao da ih zaštiti od poreskih zloupotreba neodgovorne države", rekao je jedan stričnjak za Eko.
Zaključak Ekoa je da postoji mogućnost da se stavovi Nemačke i Francuske uravnoteže, a optimizam se može zasnovati i na rezultatima istrživanja pre dve godine, kada su Francuzi bili zabrinutiji čak i od Nemaca za javni deficit i spremniji na mere štednje.
Merkel: potrebna politička unija
Nemačka kancelarka Angela Merkel založila se za napredak ka političkoj uniji u Evropi da bi zadržala težinu u svetu. "Jedino što će nam omogućiti da branimo naše stavove u svetu je da budemo ujedinjeni u okviru EU i da uspemo na ekonomskom planu", izjavila je Merkelova.
Na pitanje o tome da li je trenutak ekonomske krize, kada građani sve više kritikuju EU, dobar za napredak ka političkoj uniji, ona je rekla da je to "apsolutno dobar trenutak".
"Moramo da vodimo računa da ono što smo odlučili, posebno zajednička valuta, funkcioniše. To je baš dobar trenutak da se borimo protiv sopstvenih slabosti", dodala je kancelarka Merkel.
Ona je takođe ukazala na mirovni aspekt Unije, koji se često zaboravlja, i na to koliko je EU doprinela miru od 1945. godine i pada nacističkog režima. "Slike arapskog sveta podsećaju nas koliko već živimo u miru", izjavila je Merkelova.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Ilustracija: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|