Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pred EU godina izbora i Bregzita
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.01.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropsku uniju u 2017. оčekuju izbori u više članica u okolnostima u kojima jača populizam, kao i pokretanje procedure za istupanje Velike Britanije iz EU. Stručnjaci ocenjuju da će intenzivni izborni ciklus u EU bar do jeseni otežati donošenje odluka. EU u 2017. očekuje i obeležavanje 60. godišnjice Rimskih ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice, što će biti prilika da se predstavi vizija budućnosti Unije. Međutim, na tom planu se u ovoj godini ne očekuju neki krupniji koraci.
Izbori će se naredne godine održati u tri vodeće privrede zone evra – u Nemačkoj u septembru, u Francuskoj u aprilu i maju i u Italiji najverovatnije u junu.
Prvi izbori u EU 2017. održaće se u Holandiji u martu.
Grčki premijer Aleksis Cipras bi takođe mogao da se nađe u situaciji da mora da raspiše vanredne izbore zbog problema u sprovođenju programa za izlazak zemlje krize koji uključuje mere štednje u zamenu za pomoć poverilaca, piše EurActiv.com.
Direktor instituta Brojgel u Briselu Guntram Volf smatra da će u tako intenzivnom izbornom ciklusu "biti teško pokrenuti pregovore o bilo čemu" bar do jeseni sledeće godine.
Demon populizma
Izbori u članicama EU neće samo paralisati donošenje zakona u polovini Evrope i institucijama EU već bi mogle da "puste iz boce" istorijske demone. Desničarski populizam jača iz godine u godinu, podstican socijalnim nezadovoljstvom koje su podstakli recesija, terorizam i ksenofobija zbog masovnog priliva izbeglica i migranata sa Bliskog istoka i Afrike.
"Ili ćemo biti u stanju da odbranimo svoje interese ili će politički pobednici opet biti populisti i izolacionisti", upozorio je u oktobru predsednik Evropskog saveta Donald Tuska.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je u obražanju o stanju u EU u septembru rekao da nikada pre nije video nacionalne vlade tako oslabljenje snagama populizma i paralisane rizikom od poraza na sledećim izborima.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, jednu od perjanica antievropskog fronta u Evropi, predsednicu francuskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen deli samo nekoliko procentnih poena od pobede na predsedničkim izborima u Francuskoj.
Lider holandske stranke ekstremne desnice, Stranke slobode (PVV), Gert Vilders mogao bi da pobedi na izborima ali ne i da formira vladajuću koaliciju, dok Pokret pet zvezda predvođen Bepom Grilom ima dobre šanse da porazi tradicionalne stranke na izborima u Italiji.
U Nemačkoj populistički pokret protiv imigranata Alternativa za Nemačku mogao bi da osvoji mesta u nemačkom parlamentu, što bi za posledicu moglo da ima slabu koalicionu vladu u ključnom trenutku za Evropu.
Godišnjica Rimskih ugovora kao prekretnica
U takvim okolnostima EU će obeležiti 60. godina od potpisivanja osnivačkih Rimskih ugovora. Evropski lideri se nadaju da će svečanost povodom te godišnjice u Rimu označiti prekretnicu i da će Unija ojačati svoj položaj i uticaj posle gotovo decenije kriza koje su kulminirale u junu 2016. referendumom u Britaniji o istupanju iz EU.
Lideri EU će obeležiti ovu godišnjicu dokumentom koji će sadržati viziju budućnosti evropskog projekta.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ne želi da, kako je rekao jedan njegovi pomoćnik, govori o osnivanju "Sjedinjenih Evropskih Država" jer ne želi da podstiče evropskeptične glasove koji su obazrivi prema njegovim federalističkim naporima.
Očekuje se da taj dokument sledi preporuke iz takozvanog Izveštaja pet predsednika (Evropske komisije, Evropskog parlamenta, Evrogrupe, Evropske centralne banke i Evropskog saveta) o dovršavanju ekonomske i monetarne unije uspostavljanjem prave fiskalne a zatim i političke unije.
Međutim, iako nova mapa puta sadži specifične rokove i daje vetar u leđa planu objavljenom u junu 2015, niko ne očekuje napredak tokom 2017, a razlog za to su izbori u članicama i pregovori o istupanju Britanije iz EU, piše EurActiv.com.
Pregovori o Bregzitu biće pokrenuti u martu, pošto britanska premijerka Tereza Mej pokrene član 50 Lisabonskog ugovora.
Lideri EU su, da bi nekako pregurali težak period, smanjili ambicije za sledeću godinu i dogovorili se da ostvare konkretne rezultate u oblastima u kojma postoji konsenzus.
Za donosioce odluka u EU glavni izazov proističe iz "osećaja nedostatka kontrole i straha u vezi sa migracijama, terorizmom, ekonomskom i socijalnom nesigurnosti", kako je navedeno u zaključcima samita u Bratislavi, održanom u septembru 2016. "Moramo rešavati ova pitanja kao prioriet u narednim mesecima", dodaje se u zaključcima.
Cilj je da se obnovi poverenje građana i zajedništvo među preostalih 27 članica i pokaže da je Unija povratila kontrolu posle godina posvećenih rešavanju krize.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
