Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nemačka pooštrava mere protiv potencijalno opasnih migranata
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.01.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka je odlučila da uvede strože mere protiv tražilaca azila koji se lažno predstavljaju ili bi mogli da ugroze bezbednost zemlje. Berlin se odlučio na taj korak posle napada na božićni vašar u decembru u kome je poginulo 12 osoba. Mere previđaju boravak u pritvoru za potencijalno opasne migrante koji čekaju da ih vrate u zemlju porekla, a za tražioce azila koji se pod različitim identitetima registruju na više mesta, obavezu boravka na određenom području. Nemačka je 2016. primila 280.000 novih tražilaca azila što je dve trećine manje nego prošle godine.
Nemačka je odlučila da pooštri mere posle napada na božićni vašar u Berlinu u kome je 19. decembra poginulo 12 osoba. Za napad je osumnjičen Tunižanin Anis Amri (24) kome je u junu 2016. odbijen azil. Nemačke vlasti nisu mogle da ga vrate u Tunis pošto je ta zemlje osporavala njegovo državljanstvo.
Taj slučaj je bacio svetlo na propuste u sistemu, što je izazvao negodovanje u Nemačkoj.
Nemački istražitelji su utvrdili u februaru prošle godine da Amri predstavlja pretnju, ali je, kada je razmatrano njegovo proterivanje, utvrđeno da ne predstavlja neposrednu pretnju koja bi mogla da bude dokazana na sudu, objavio je prošle nedelje Zidojče cajtung.
Nove mere su 10. januara predstavili ministri unutrašnjih poslova i pravde Tomas de Mezijer i Hajko Mas. "Želimo da učinimo sve što je moguće kako se slučaj Amari ne bi ponovio", rekao je Mas.
Vlasti žele da tim merama, koje će dopuniti nacrt zakona o bezbednosti koji je u pripremi, "povise nivo bezbednosti i pošalje snažan signal građanima", rekao je Mezijer.
Predlog predviđa laške i sistematičnije određivanje mere zadržavanja, odnosno privremeni pritvor za osobe koje predstavljajuu pretnju po nacionalnu bezbednost ili im je odbačen zahtev za azil, a čekaju na deportaciju.
Za osobe kojima bude odbačen zahtev za azil, izricanje mere zadržavanja, odnosno pritvora, biće moguće ako zemlja porekla odbije da ih primi u roku od tri meseca.
Predviđeno je i da se nošenje elektronske narukvice, takozvane nanogice, uvede za osobe koje bi mogle ugroze bezbednost, pre svega one koje odsluže kaznu zatvora za delo terorizma.
Za tražioce azila koji se pod različitim identitetima regustruju na više mesta u zemlji, biće uvedena obaveza boravka na određenom području. "Složili smo se oko uvođenja obaveznog boravišta: strožih boravišnih uslova za tražioce azila koji su lagali u vezi s identitetom", rekao je De Mezijer.
Amri je koristio 14 različitih identiteta tokom svog boravka u Nemačkoj od leta 2015. kako bi dobio razna socijalna davanja ali i zavarao bezbednosne službe koje su ga nadzirale.
Prema podacima nemačkih službi, 548 radikalnih islamskih aktivista koji su živeli ili žive u u Nemačkoj predstavljaju pretnju za javnu bezbednost.
Napad u Berlinu, prvi džihadistički napad na nemačkom tlu, razotkrio je i nedostatke u sistemu unutrašnje bezbednosti, koji je rasparčan među saveznim pokrajinama i nije na vreme zaustavio Amrija iako se znalo da je opasan.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je predložilo prošle nedelje centralizaciju službi bezbednosti, što je naišlo na otpor saveznih pokrajina koje drže do federalizma, kao stuba nemačkog sistema.
Berlin planira i da smanji razvojnu pomoć zemljama koje odbiju da prime osobe kojima je odbijen azil. "Potrebno je izvršiti pritisak na one koji ne sarađuju dovoljno", rekao je Mas i pomenuo "ekonomsku i razvojnu pomoć".
Međutim, oko toga još nema potpune saglasnosti u vladajućoj koaliciji koju čine Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i Socijaldemokrata partija Nemačke (SPD).
Ministar zadužen za razvojnu pomoć Gerd Miler iz redova konzervativaca upozorio je da bi pogoršanje ekonomske situacije u zemaljama Magreba stvorilo ogromne probleme.
Berlin planira i da na listu sigurnih zemalja stavi Maroko, Alžir i Tunis, zbog čega će njihovim državljanima biti teže da dobiju azil u Nemačkoj. Međutim, levica blokira taj zakon već mesecima u Parlamentu uz argument da se u tim zemljama krše ljudska prava.
Broj novih tražilaca azila opao za dve trećine
Nemačka je prošle godine primila 280.000 novih tražilaca azila što je dve trećine manje nego rekordnih 890.000 koliko ih je došlo 2015. godine, saopštio je 11. januara De Mezijer.
Više od trećine zahteva, 36%, podnelli su građani Sirije, a po broju zahteva slede građani Avganistana (17%) i Iraka (13%).
"To je dokaz da mere koje su preduzele nemačke vlasti i EU, funkcionišu... da se migraotrni priliv može regulisati i kontorlisati", dodao je on.
Savezan kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF) trenutno razmatra 745.545 zahteva koje su uglavnom podneli migranti koji su stigli 2015.
Dolasci migranata u Nemačku naglo su opali prošle godine sa zatvaranjem balkanske migrantske rute u martu i s postizanjem sporazuma izmedju Evropske unije i Turske da se zaustavi njihov dolazak preko Egejskog mora i Grčke.
De Mezijer je rekao da je broj odbijenih zajteva za azil i aizalanata koji su napustili Nemačku porastao, mada nemačke vlasti još nisu zadovoljne tim brojem. Ukupno je 80.000 ljudi ili svojevoljno napustilo zemlju ili bilo deportovano, rekao je on.
Izvor: AFP, EurActiv.com
Foto:
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
