Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ključni izbori u EU - u Holandiji, Francuskoj i Nemačkoj
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Parlamentarne izbore 15. marta u Holandiji pratiće predsednički krajem aprila u Francuskoj i parlamentarni u septembru u Nemačkoj i svi će biti u znaku uspona evroskeptika i anti-imigracionih tendencija. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će desničari iz sve tri zemlje zabeležiti do sada najbolje izborne rezultate ali se ne očekuje da pobede.
Holandska ekstremno desničkarska Stranka slobode (PVV) Gerta Vildersa, koja je sve popularnija u istraživanjima javnog mnjenja, mogla bi na izborima da zabeleži najbolji rezultat od svog osnivanja 2006. godine.
Partija slobode i demokratije (VVD) premijera Marka Rutea trenutno je favorit na izborima. Izborna kampanja te stranke bila je usredsređena na teme islama i migracije.
Bez obzira na popularnost PVV, ne očekuje se da ta ekstremno desničarska stranka dobije većinu, jer se na izbore prijavilo 28 političkih formacija, tako da će manje stranke igrati ključnu ulogu u formiranju koalicione vlade.
Posle holandskih izbora, krajem aprila u Francuskoj biće održan prvi krug predsedničkih izbora, na kojima se ne očekuje pobeda levice posle velike nepopularnost socijalističkog predsednika Fransoa Olanda koji se nije kandidovao za drugi petogodišnji mandat.
Veliku popularnost uživa predsednica ekstremne desnice Marin Le Pen koja se zalaže za izlazak iz zone evra i povratak nacionalnih granica da bi se "zatvorila vrata" migrantima i izbeglicama.
Ankete za sada pokazuju da bi ona mogla da pobedi u prvom krugu predsedničkih izbora 23. aprila, ali bi izgubila u drugom krugu 7. maja.
Njen najveći protivnik je kandidat centra Emanuel Makron, bivši Olandov ministar ekonomije koji ima podršku levice ali i dela desnice.
Ukoliko bi Marin Le Pen pobedila, njena pobeda mogla bi da se uporedi s pobedom Donalda Trampa u SAD, ocenio je Frans pres.
Posle izbora u Holandiji i Francuskoj, slede treći ključni izbori u EU - parlamentarni izbori 24. septembra u Nemačkoj.
Kancelarka Angela Merkel, na meti kritika zbog svoje politike otvorenih vrata prema izbeglicama 2015. godine, kandidovaće se za četvrti mandat.
Da bi povratila poverenje birača, Merkelova je poslednjih meseci pooštrila politiku prijema migranata.
Izborna trka nemačke kancelarke, iako je ona za sada favorit, biće dodatno otežana rastom popularnosti socijaldemokrate Martina Šulca koji je podneo ostavku na funkciju predsednika Evropskog parlamenta da bi se kandidovao za izbore u svojoj zemlji.
Nacionalistička stranka Alternativa za Nemačku (AfD), mala partija koja je do sada uživala popularnost između 6 i 7% građana, sada bi mogla da dobije oko 11% glasova.
AfD je osvojila sedam poslaničkih mesta u Evropskom parlamentu na izborima 2014. godine, kada je stekla popularnost zahvaljujući oštrim izjavama protiv dolaska migranata u Nemačku.
Ulazak te stranke u nemački parlament - Bundestag, bio bi presedan od 1945. godine. Ta mlada politička formacija protivi se islamu, migraciji i želi referendum o ostanku zemlje u EU.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
