Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Turci u Evropi počeli da glasaju na referendumu
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 28.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U šest evropskih zemalja otvorena su biračka mesta na kojima tri miliona Turaka može da glasa na referendumu o ustavnoj reformi kojom se predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu daju velika ovlašćenja. Najviše Turaka sa pravom glasa je u Nemačkoj i oni su prilično podeljeni oko referenduma. Slično je i u Turskoj, gde će referendum biti održan sredinom aprila, i analitičari smatraju da će zemlja, bez obzira na ishod, ostati duboko podeljena.
Biračka mesta za Turke koji žive u Evropi otvorena su u turskim diplomatskim misijama u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Švajcarskoj i Danskoj.
Najviše Turaka koji imaju pravo glasa na referendumu živi u Nemačkoj, gde može da glasa 1,4 miliona od tri miliona lljudi koji čine tursku zajednicu u toj zemlji.
Period pre otvaranja birališta obeležile su tenzije između lidera Turske i Nemačke. Erdogan je optužio nemačke zvaničnike da se ponašaju kao nacisti jer zabranjuju skupove njihovih pristalica. To je razbesnelo mnoge u Nemačkoj i nateralo Angelu Merkel da zapreti da će Berlin preduzeti "sve potrebne mere" ako takva poređenja ne prestanu.
Referendum je podelio snažnu tursku zajednicu u Nemačkoj više nego išta u njenoj 60 godina dugoj istoriji, smatra stručnjak Centra za turske studije u Esenu Džaner Aver (Caner).
"Erdogan se obraća ljudima koji se osećaju diskriminisano, ljudima koju nisu mogli da nađu svoje mesto u Nemačkoj, koji imaju loš posao, loše obrazovanje i probleme sa vlastititim idetitetom", rekao je Aver za agenciju AP.
Kako je dodao, turski predsednik uspeo je da takvim ljudima da osećaj ponosa što su Turci, iako nikada nisu živeli u Turskoj i često imaju idealističko, nerealno viđenje zemlje iz koje su došli njihovi roditelji ili babe i dede.
Glasanje na turskom referendumu u Nemačkoj na 13 izbornih mesta počelo je 27. marta i traje do 9. aprila. Referendum u Turskoj biće održan 16. aprila.
Pristalice i protivnici referenduma nedeljama su bile u kampanji širom Nemačke, delili su flajere ispred džamija i nastojali da uvuku Turke u debate u čajdžinicama ili restoranima sa kebabom. Istovremeno su hiljade išle na proteste sa političarima koji su dolazili iz Turske. Otkazivanje takvih skupova u nekim gradovima podstaklo je Erdogana na priču o "nacističkim metodama".
Da na referendumu - pucanj u demokratiju
Ajfer Indži-Pekoz (Ayfer Inci-Pekoz) satima stoji na kiši u žutoj jakni sa sloganom "Berlin hayir diyor"(Berlin kaže ne) ispred jedne turske piljarnice u Berlinu i deli flajere. Prolaznici različito reaguju - neki "promumlaju" da misle kao i on, drugi da su već glasali za Erdogana, treći uzimaju flajer i cepaju ga na komadiće.
Indži-Pekoz, agent za nekretnine rođen u Turskoj koji sada ima nemačko državljanstvo i ne može da glasa, kaže da ga referendum plaši. "Mislim da će ako Erdogan pobedi to dodatno oslabiti demokratiju u Turskoj", kaže on.
Da na referendumu će turskom predsedniku dati moć da postavlja ministre i druge visoke funkcionere, da imenuje polovinu članova najviše sudske instance u zemlji, proglasi vanredno stanje i donosi dekrete.
Građevinski preduzimač Senol Akaja (56), koji je došao u Nemačku kao dete, kaže da ga je uznemirilo kada je Erdogan uvredio kancelarku Angelu Merkel i da je sada u dilemi jer poštuje oba lidera. On je za Merkel zbog njenog stava i iskustva kao svetskog lidera ali podržava i Erdogana zbog njegovih postignuća, poput izgradnje infrastrukture u Turskoj i stava prema turskim imigrantima u inostranstvu.
Akaja kaže da je Erdogan taj koji je gastarbajterima, Turcima i drugima koji su od 1960. dolazili da rade u nemačkim kompanijama, pružio "novi osećaj ponosa".
"Ovde se ljudi gotovo osećaju krivim ako žele da zaokruže da", rekao je Akaja i dodao: "To je sada opsesija u Nemačkoj da ako si za Erdogana to automatski znači da nisi demokrata".
Njegov prijatelj Erdžan Jasaroglu (Ercan Yasaroglu) koji vodi kafe Koti u Berlinu kritikuje Erdoganovu odluku da ujedini moć premijera i predsednika. On kaže da tenzije oko turskog referenduma "ne truju samo atmosferu unutar turske zajednice, već i okreću Nemce protv Turaka".
Jasaroglu je rekao da nisu samo Erdoganovi komentari o nacizmu uznemirili Nemce, već neki od njih referendum vide kao test podrške imigranata evropskim demokratskim vrednostima i njihove lojalnosti prema zemlji u koju su oni ili njihovi rođaci došli.
"Demokratija takođe znači tolearanciju prema mišljenju tvojih oponenata. Prethodno na tom planu nismo uradili dobar posao. Hajde da pokušamo da se fokusiramo na ono što nam je zajedničko, na našu ljudskost, na izgradnju mostova a ne na rušenje", zaključio je Jasaroglu.
Podele ostaju
Kakav god da bude ishod referenduma, tursko društvo će ostati duboko podeljeno. Erdogan, koji je na vlasti od 2003, predstavlja pobožne muslimane čija politička i ekonomska dominacija ide na štetu tvrdokorne sekularne klase koja je nekada dominirala u toj članici NATO.
Bivši premijer Erdogan izabran je za predsednika 2014. na petogodišnji mandat i uzeo je daleko aktivniju ulogu u politici nego njegovi prethodnici. Čak i ako referendumski predlozi ne prođu i njegov "imidž" bude ozbiljno narušen, Erdogan će i dalje moći da se bori za još jedan predsednički mandat.
"On te dira pravo u srce", kaže Ahmet Kaja (Kaza), vlasnik radionice u Istanbulu koji svog predsednika ne vidi kao autoritarnog lidera već kao branioca Turske od neprijatelja.
A ti neprijatelji, barem u svrhu političke kampanje, uključuju neke evropske zemlje koje su blokirale napore turskih ministara da se obrate dijaspori i traže njihove glasove na referendumu.
Nade u politiku konsensusa u Turskoj će izbledeti ako prođe predlog da se ukine pozicija premijera i izvršna moć koncentriše u rukama predsednika, smatra profesor međunarodnih odnosa na Univezitetu Kadir Has u Istanbulu Ahmet Kasim Han.
"Kapije populizma, koga trenutno ima svuda u svetu, mogle bi da budu širom otvorene u Turskoj", rekao je Han misleći na populističku platformu američkog predsednika Donalda Trampa i anti-imigrantske politike u Evropi.
"Predsedniku će biti data moć da raspusti parlament po bilo kom osnovu, što je suštinski strano demokratskim predsedničkim sistemima", ocenila je Venecijanska komisija, savetodavno telo Saveta Evrope.
Erdogan odbacuje optužbe da se referndumom uspostavlja vladavina jednog čoveka. On kaže da će se ako rezultat referenduma bude pozitivan staviti tačka na politički haos koji su izazvale ranije koalicione vlade.
Put dolasku Erdogana na vlast otvorila je ekonomska kriza tokom koje je ojačalo nezadovoljstvo javnosti nacionalnim liderima.
"Želim da vladam svojim zemlom kao direktor kompanije. Zašto? Da mogu da budem brz, da brzo odlučujem", rekao je Erdogan za kanal A Haber.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
