Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Posledice Bregzita: ko će brati zelenu salatu u Britaniji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Planirano istupanje Velike Britanije iz EU zadaje glavobolju ključnim ekonomskim i javnim sektorima u toj zemlji, poput poljoprivrede, zdravstva, građevinarstva i ugostiteljstva. Od strane radne snage posebno zavise bolnice i poljoprivredna gazdinstva koja su zabrinuta zbog sve manjeg priliva radnika iz EU. Britanska vlada, koja je 29. marta pokrenula proceduru za istupanje iz EU, nastoji da ih umiri, navodeći da se ta radna mesta neće tek tako uprazniti.
"Ne možemo da funkcionišemo bez evropskih doseljenika", kaže je Nik Otvel, proizvođač zelene salate u Kentu.
Vlasti pokušavaju da razveju strahove od gubitka radne snage. Ministar zadužen za istupanja iz EU Dejvid Dejvis rekao je u februaru tokom posete Estoniji da će "proći godine" pre nego što ta radna mesta počnu da se popunjavaju britanskim građanima.
Međutim, britanske bolnice već imaju poteškoće u zapošljavanju kadrova. Prema podacima Saveta medicinskih sestara i babica (NMC) iz januara, broj medicinskih sestara i tehničara iz EU koji su se prijavili za rad u okviru javnog zdravstvenog sistema NHS smanjio se za 90% od referenduma, održanog 23. juna 2016.
I drugi podaci zabrinjavaju: više od polovine evropskih lekara koji rade u Britaniji planira da napuste tu zemlju, pokazala je studija britanskog lekarskog udruženja GMC koja je objavljena krajem februara.
Ako Bregzit bude označio kraj slobodi kretanja građana EU u Britaniji, "suočićemo se sa ozbiljnim nedostatkom osoblja, što će dodatno pojačati pritisak na NHS koji je već u ozbiljnoj krizi, rekao je generalni direktor GMC Čarli Mesi.
Direktorka udruženja medicinskih sestara, Rojal koledž of nersing, Dženet Dejvis rekla je da NHS sa 24.000 upražnjenih mesta ne može da funkcioniše bez evropskih medinsinskih sestara i tehničara.
Nik Otvel kaže isto to kada je reč o farmi u blizini Mejdstona, u Kentu, na jugoisotku Engleske. Tu je više od 60% stanovnika glaslao za Bregzit, ali Otvel, direktor gazdinstva koje proizvodi i do 9.000 tona salate godšinje, kaže da ne može da funkcioniše bez evropskih doseljenika.
Svih 150 sezonskih radnika i više od polovine od 30-ak zaposlenih sa punim randim vremenom su stranci, pre svega Rumuni.
"Pre tri ili četiri godine Služba za zapošljavanje mi je zatražila da uzmem 10 Britanaca. Samo jedan se pojavio i na kraju sam imao problema s njim", rekao je Otvel.
Rumunka Gabrijela Somoru (31) koja je došla u Britaniju pre 10 godina, počela je tako što je brala jagode. Sada je napredovala i radi za kompjuterom kao asistentkinja na farmi.
Ona kaže da prima mnogo imejlova sa pitanjima o posledicama Bregzita od ljudi koji bi radli u inostranstvu.
Niko, koji već dve godine radi na farmi, nije zabrinut. "Znamo da smo im potrebni", kaže ovaj 25-ogodišnji Rumun dok sadi zelenu salatu.
Žoan Pons, koji živi dalje na severu, u Norfoku, nije baš tako siguarn. Ovaj medicinski tehničar iz Španije koja radi u okviri NHS, došlao je u Britaniju pre 17 godina. Kako kaže, posle odluke o istupanju iz EU, njegovo troje dece, svi rođeni u Britaniji, strahuje da se, ako odu na odmor u španiju, neće više nikada vratiti.
Pons, aktivista u grupi građana "Tri miliona", smatra da britanska vlada mora da pruži garancije za tri miliona građana EU koji žive u Britaniji.
Britanska premijerka Tereza Mej, koja odbija da se za sada obaveže na bilo što, rekla je 29. marta da namerava da to pitanje postavi kao prioritet u pregovorima sa Brisleom.
Za neke je, međutim, već kasno. "Planiramo da se preselimo u Australiju", kaže za AFP medicinska sredstva, rodom iz Barselone, koja je udata za doktora, takođe Španca.
Ona već tri godine žovi u Britaniji, ali kaže se život promenio u proteklih nekoliko meseci. Sada u svemu vidi loše strane života u Britaniji. "Loše vreme me iscrpljuje tako da mi je više baš briga", rekla je ona.
Izvor: AFP
Foto: Freeimages.org
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
