Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neizvesnost pred turski referendum
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 10.04.2017. | Ažurirano : 11.04.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turci će se 16. aprila na referendumu izjašnjavati o ustavnim amandmanima kojima bi se Turska iz parlamentarne demokratije transformisala u zemlju sa predsedničkim sistemom. Posmatrači ocenjuju da će rerferendum biti najznačajniji politički događaj od proglašenja Republike Turske 1923. Očekuje se da trka bude tesna i niko ne želi da prognozira ishod referenduma. Rezultati istraživanja se veoma razlikuju, što ukazuje na podeljenost biračkog tela, a referendum bi moglo da odluči 10% glasača koji su još neopredeljeni.
Paket od 18 amandmana izlazi pred birače jer predložene promene ustava nisu dobile dvotrećinsku podršku u parlamentu. Reforme su sredinom januara dobile prostu većinu u parlamentu i zatim ih je odobrio predsednik Redžep Tajip Erdogan.
Koliko odlučno Erdogan traži promene pokazuje i to što je po Evropi slao ministre da se bore za glasove dijaspore oštro napadajući zemlje koje su otkazale skupove podrške referendumu.
Po novom sistemu, Erdogan bi mogao da ostane na vlasti još dva izborna ciklusa, što znači da, ako pobedi na izborima 2019. i 2024, može da bude predsednik do 2029. godine. Takođe bi mogao da se vrati na čelo Partije pravde i razvoja (AKP), čiji je ko-osnivač, koja ima ogromnu većinu u parlamentu.
U Turskoj je funkcija predsednika uglavnom ceremonijalna uz izvesni uticaj predsednika na kreiranje politike. Međutim, Erdogan je snagom ličnosti i lojalnošću birača AKP i njihovih poslanika uspeo da funkciju predsednika napravi mnogo značajnijom, piše britanski Gardijan. Ako referendum uspe, on će biti još moćniji.
O čemu se tačno glasa
Glavne teme 18 amandamana su izvršna i zakonodavna vlast. Među izmenama su:
- ukidanje mesta premijera. Predsednik će imenovati kabinet i imaće nekoliko potpredsednika. Parlament više neće kontrolisati ministre jer će izgubiti moć da pokrene glasanje o poverenju;
- predsednik više neće morati da bude neutralan odnosno neće morati da "prekine" veze sa svojom partijom nakon izbora;
- broj poslanika će biti povećan za 50, na 600 , a minimalna starost poslanika biće spuštena na 18 godina;
- predsednik će moći da bude smenjen u parlamentu. Moći će da bude gonjen samo za izdaju;
- ukidanje vojnih sudova;
- predsednik će moći da imenuje četiri od 13 sudija u najvišem sudu u zemlji.
Pristalice
Pristalice ustavnih promena smatraju da će one voditi "jakoj Turskoj" u kojoj će vlada biti u stanju da unapređuje ekonomski razvoj i bori se protiv terorizma. Oni ukazuju na haos za vreme koalicionih vlada u devedesetim godinama prošlog veka koje su Tursku uvele u recesiju i veliku inflaciju.
Takođe misle da će novi sistem, koji porede sa francuskim, američkim ili meksičkim, snažnije moći da odgovori na pretnje terorizma u nesigurnim vremenima, posebno nakon letošnjeg pokušaja puča, i na porast nasilja u oblastima u kojima žive Kurdi, kao i u kampanji protiv Isisa i Gulenove mreže. Pristalice referenduma u vladavini AKP partije vide stabilnost.
Zagovornici promena ukazuju i na potrebu izmene zastarelog ustava napisanog pod vojnom upravom koji je, kao navode, za posledicu imao "dvoglavu vlast" sa suprostavljenim ovlašćenjima koja može da parališe donošenje odluka u vladi.
Oni ističu da u predloženom sistemu postoji zadovoljavajući nivo kontrole, poput mogućnosti smene predsednika i sazivanja prevremenih predsedničkih izbora, te da se na taj način izbegava koncentracija prevelike moći u rukama jedne ličnosti.
Protivnici
Protivnici referenduma i ustavnih promena smatraju da će se predsedničkim sistemom uspostaviti "režim jednog čoveka" predvođen Erdoganom čija autoritarnost poslednjih godina sve više jača.
Ustavne promene će osnažiti predsednika da nastavi čistke u državnoj administraciji, policiji, vojsci, sudstvu i akademskoj zajednici, kao i hapšenja i zlostavljanje protivnika iz opozicione Narodne demokratske partije (HDP) i brojnih pokreta.
Bilent Tezdžan iz Republikanske narodne partije (CHP), poslanik i član ustavnog odbora, kaže da predloženi paket znači da će "demokratski režim u Turskoj biti zamenjen vladavinom jednog čoveka". Kako dodaje, "biće mu data sva vlast, uključujući izvršnu i sudsku, i sve tri grane vlasti biće povezane sa jednom osobom".
Protivnici kažu i da se referendum održava u neprijateljskim uslovima u kojima su "praktično ućutkani" vodeći političari, akademici i novinari, uključujući harizmatičnog lidera HDP Selatina Demirtasa.
Takođe protivnici referenduma dovode u pitanje tvrdnju da će u predloženom sistemu biti dovoljno kontrole. Oni kažu da nije urađeno dovoljno da se zauzda moć predsednika, da nije dobro što se parlamentu uzima mogućnost da nadgleda vladu, što se predsedniku daje da imenuje previše sudija i što se Erdoganu dopušta da ostane član AKP i konsoliduje vlast u svim aspektima političkog života.
Izvor: Gardijan
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
