Bogate italijanske oblasti Veneto i Lombardija glasale su za veću autonomiju a na referendumu je učestvovalo dovoljno glasača da regionalne vlasti počnu pregovore sa centralnim vlastima Italije. Na tim referendumima, za razliku od onog o nezavisnosti Katalonije od Španije, birači nisu odlučivali o otcepljenju i održavanje oba je odobrio Ustavni sud Italije. Veneto i Lombardija zajedno daju 30% italijanskog BDP i gotovo četvrtinu biračkog tela.

Prema zvaničnim rezultatima, na referendumu 22. oktobra oko 95% glasača izjasnilo se za veću autonomiju u Lombardiji, a oko 98% u Venetu, pri čemu je odziv birača bio oko 40% u Lombardiji i 57% u Venetu.

Iako su oba referenduma neobavezujuća, jasna pobeda opcije za autonomiju daće liderima Lombardije i Veneta bolju poziciju u pregovorima s Rimom o većem udelu u poreskim prihodima i većim ovlašćenjima u oblastima kao što su bezbednost, imigracija, obrazovanje i zaštita životne sredine, prenela je 23. oktobra agencija Frans pres.

Za razliku od referenduma o nezavisnosti Katalonije od Španije, birači u Lombardiji sa 10 miliiona stanovnika i Venetu sa pet miliona ljudi nisu odlučivali o otcepljenju svojih oblasti i održavanje oba referenduma odobrio je Ustavni sud Italije.

Lombardija i Veneto su dva od 20 regiona Italije. Lombardija je jedna od naznačajnjih oblasti u Italiji po udelu u nacionalnom dohotku a njen glavni grad Milano je ekonomski centar Italije.

Veneto je takođe bogata oblast sa glavnim gradom Venecijom koji je jedan od najposećenijih gradova u svetu sa više od 60 miliona turista godišnje.

Iako su se političari iz Lombardije i Veneta ranije zalagali za nezavisnost od Rima, lideri ta dva susedna regiona na severu Italije jasno su kazali da se referendumi odnose na autonomiju, a ne na secesiju.

Građanima u Venetu bilo je postavljeno pitanje: "Da li želite da Venetu budu omogućeni novi oblici i posebni uslovi autonomije?". a onima u Lombardiji: "Želite li da region Lombardija, u okviru nacionalnog jedinstva, počne potrebne institucionalne inicijative kako bi zatražio od države naknadne oblike i uslove autonomije, odgovarajućim sredstvima i na način i sa ciljem koji je predviđen članom 116, stavom 3 Ustava?".

Desničarski političari smatraju da je potrebna veća autonomija u oblastima kao što su imigracija, porez i bezbednost.

Porez, međutim, ostaje ključno pitanje u okviru strategije Severne lige. Političari te stranke iz Veneta i Lombardije ranije su se otvoreno zalagali za secesiju.

Mnogi stanovnici dva regiona smatraju da se veliki deo njihovog poreza "baca" na centralnu vladu i optužuju Rim zbog lošeg kvaliteta javnih službi, kao i da usmerava novac na siromašniji jug Italije.

Glasanje za širu autonomiju predstavlja pretnju po centralnu vlast u Rimu, navodi agencija AP, dodajući da Veneto i Lombardija zajedno daju 30% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Italije. Lombardija u italijanskom BDP učestvuje sa oko 20 a Veneto sa 10%.

Referendum je legalan i Ustav iz 1948. godine predviđa da italijanski regioni mogu da zatraže od vlade više autonomije u 20 oblasti, uključujući na polju spoljne trgovine, radnog prava, zdravstvene zaštite, energetike i transporta.

Prvi korak ka većoj autonomiji i lekcija iz demokratije Evropi

Mnogi kritičari, međutim, smatraju da je odluka o referendumu u Lombardiji populistička i "proceduralno beskorisna" i ocenjuju da predstavlja deo izborne kampanje pošto će lokalni izbori u tom regionu biti održani 2018.

Očekuje se da nakon što su birači podržali predlog o široj autonomiji regiona Lombardija i Veneto zatraže od vlade Italije da počnu pregovore o "spornim" pitanjima i načinu na koji će deo vlasti biti prebačen iz Rima u Milano i Veneciju. Sporazum posle toga treba da odobri parlament.

Referendumska pobeda predstavlja tek prvi korak regiona ka većoj autonomiji, navodi se u analizi agencije AP i dodaje da neka pitanja mogu da se reše novim zakonom ali da većina "osetljivih", uključujući veću fiskalnu kontrolu, imigraciju, bezbednost, zahteva ustavne promene do koji je teško doći.

"Ne mislim da je to moguće", rekao je politikolog sa državnog univerziteta Milana Paolo Natale i dodao: "Teško da će država prepustiti obrazovanje i politiku bezbednosti. Upravljanje imigracionom politikom mora da bude na nacionalnom nivou".

Italijanski Ustav već daje različite nivoe autonomije za pet regiona kojima se priznaje poseban status - regionu Trentino-Južni Tirol u kome se većinski govori nemački, regionu Aosta u kome se većinski govori francuski, ostrvima Sardinija i Sicilija i regionu Frulji-Venecija Đulija koji je u vreme Hladnog rata graničio sa nekadašnjom Jugoslavijom.

Lider desničarske partije Severna liga Mateo Salvini rekao je da referendumi kojima dva bogata regiona sa severa Italije traže veću autonomiju predstavljaju "lekciju iz demokratije Evropi".

Salvini je kazao da je 5,5 miliona građana Lombardije i Veneta koji su glasali za veću autonomiju pokrenulo proces reformi "odozdo".

Izvor: Beta, EURACTIV.rs

Foto: Beta/AP

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Katalonija u prvom planu na samitu EU
  
• 

  Vesti

  : Da li je Evropa regiona alternativa za otcepljenja?
  
• 

  Vesti

  : Katalonci razočarani, EU ne podržava otcepljenje
  
• 

  Vesti

  : Nova italijanska vlada mnogo liči na prethodnu