Evropska komisija je objavila 6. juna svoj prvi predlog mera za rešavanje pitanja korupcije na nivou Unije koji predviđa uvođenje mehanizma redovnog izveštavanja o prilikama u EU. Četiri od pet građana EU smatra korupciju velikim problemom u zemlji u kojoj žive, a procenjuje se da ekonomija EU zbog korupcije godišnje gubi 120 milijardi evra, što je nešto manje od godišnjeg budžeta EU.

Predlog Evropske komisije u skladu je sa pravnim instrumentima koji već postoje u EU, ali je sprovođnje tih mera među članicama Unije nedovoljno zbog čega će Komisija ubuduće nadgledati primenu postojećih mehanizama ali i doneti neke nove da bi se problem koji šteti EU na ekonomskom, socijalnom i političkom planu što bolje rešio.

Komesarka EU za pravdu i unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Cecilia) predstavila je paket mera kojima će se strožije i ažurnije rešavati problem korupcije.

"Postoji vrlo precizan pravni okvir na evropskom i svetskom nivou za borbu protiv korupcije, ipak vidimo da je njegova implementacija među zemljama članicama EU vrlo neujednačena. Meni je jasno da nema dovoljno rešenosti među političarima i donosiocima odluka da se bore protiv te pojave", rekla je Malstremova.

Komesarka je najavila uspostavljanje mehanizma za izveštavanje o borbi protiv korupcije u EU koji će biti u stanju da "identifikuje propuste i slabosti u 27 zemalja članica".

"Ovaj EU antikorupcijski izveštaj pokazaće trendove i slabosti koji treba da se isprave. Njega će objavljivati Komisija svake dve godine počevši od 2013. a biće zasnovan na podacima iz više izvora uključujući i postojeće mehanizme za nadzor (koje sprovode Savet Evrope, Ujedinjene nacije i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj)", kazala je ona.

Komisija smatra da nove mere, uključujući i izveštavanje, neće duplirati posao i dodatno opterećivati administracije zemalja članica a njihov cilj je stvaranje uzajamne veze i uklanjanje nedostataka u postojećim mehanizmima.

Izveštaj će obuhvati tematska pitanja koja se odnose na probleme u iskorenjivanju korupcije, zatim, stanjem u zemljama članicama i razvoju te pojave na nivou EU a priprema izveštaja uključuje i terenska istraživanja i druge relevantne izvore koji mogu pomoći u praćenju korupcije.

Komisija je najavila da će kasnije ove godine predložiti revidirane propise EU o zapleni imovine stečene kriminalom, strategiju za poboljšanje istraga o kriminalnim finansijskim tokovima u članicama 2012. i akcioni plan za bolje evidentiranje krivičnih dela u vezi sa korupcijom. Komisija će raditi na unapređenju propisa o javnoj nabavci i obaveznoj reviziji za evropske kompanije. Ove godine usvojiće i strategiju za borbu protiv prevara koje štete finansijskim interesima EU.

"Komisija će staviti i težište na pitanje borbe protiv korupcije u procesu proširenja i politici susedstva", navodi se u saopštenju Komisije i dodaje da će se više na tome insistirati u politikama saradnje i razvoja.

Komisija je saopštila da će jedan od proriteta biti i zaštita onih koji prijavljuju korupciju. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da uzbunjivači ili oni koji ukazuju na korupciju često postaju žrtve pritisaka na svojim radnim mestima.

Koraci Srbije u borbi protiv korupcije

Srbija je, takođe, najavila korake u zaštiti onih koji prijavljuju korupciju. Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji će do kraja meseca doneti pravilnik o zaštiti uzbunjivača. "Cilj je da lice koje prijavi korupciju ne snosi štetne posledice, kao što su otkaz, suspenzija, premeštanje na niže radno mesto, smanjenje plate, mobing i uznemiravanje", rekla je 6. juna direktorka Agencije Zorana Marković.

Ona je rekla da će pravilnik sadržati redosled koraka o postupanju nakon što državni službenik prijavi korupciju. "Pravilnik treba da doprinese, s jedne strane zaštiti uzbunjivača, a sa druge zaštiti državnog interesa", rekla je ona i dodala da Agencija treba da utvrdi da li je državni službenik prijavio ili ukazao na mogućnost korupcije zbog povrede zakona, a ne radi ostvarivanja nekog drugog ličnog cilja ili svrhe.

U borbi protiv korupcije u Srbiji jedan od ključnih koraka je i uvođenje striktnijih i jasnijih pravila u finansiranje političkih aktivnosti. Predlog zakona o finansiranju političkih aktivnosti našao se konačno u proceduri usvajanja, pošto ga je Venecijanska komisija Saveta Evrope dva puta vraćala sa kritikama zbog manjkavosti, poput isuviše velikog iznosa predviđenog za političke stranke i usmerenosti na kazne umesto na prevenciju propusta u finansiranju stranaka. Usvajanje tog zakona je jedan od uslova za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

U Skupštini Srbije je 6. juna razmatran nacrt zakona, a poslanici vladajuće koalicije i Liberalno demokratske partije najavili su podršku, dok je opozicija ocenila da neće omogućiti transparentnost i kontrolu finansiranja stranaka.

Novi zakon o finansiranju političkih aktivnosti, prema obrazloženju predlagača, uređuje finansiranje redovnog rada političkih stranaka, ali i koalicija i grupa građana koje imaju svoje predstavnike u parlamentu.

Novina je ukidanje ograničenja o visini sredstava iz privatanih izvora namenjenih finansiranju političkih stranaka, ali je ostalo ograničenje davanja novca za finansiranje, i to najviše 20 prosečnih mesečnih zarada za fizičko lice, odnosno 200 prosečnih mesečnih zarada za pravno lice na godišnjem nivou.

Propisano je da se iz budžeta Srbije izdvoji 0,15% za redovni rad političkih stranaka, a za finansiranje troškova izborne kampanje iz javnih izvora u godini u kojoj se održavaju izbori određuju se sredstva u iznosu 0,1% rashoda budžeta.

Novim rešenjima data je mogućnost izricanja posebnih mera koje podrazumevaju gubitak prava na dobijanje sredstava iz javnih izvora za finansiranje političkog subjekta.

Izvor: EurActiv.com, EurActiv.rs i Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Evropska komisija pooštrava etičke propise za komesare
  
• 

  Vesti

  : Lobiranje između regulisane aktivnosti i sive zone
  
• 

  Vesti

  : Korupcija znak nepoverenja u javnu administraciju
  
• 

  Vesti

  : Buzek odobrio istragu o korupciji u EP