Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Korupcija znak nepoverenja u javnu administraciju
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Korupcija je jedan od najznačajnijih problema na Zapadnom Balkanu - koči ekonomski i društveni razvoj, kao i put regiona ka EU i jedan je od najvećih razloga za brigu stanovnika, koji ga u tom pogledu stavljaju odmah iza nezaposlenosti i siromaštva. Podmićivanje u regionu često iniciraju sami građani - u 43% slučajeva, a to je najizraženije u Hrvatskoj i Srbiji, gde dobrovoljno nuđenje mita čini oko 60% slučajeva podmićivanja, navodi se u izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal. U regionu u proseku svaki šesti građanin tokom godine ima iskustva sa korupcijom.
Veliki procenat ljudi koji sami nude mito ukazuje na manjak poverenja dela građanstva u to da će javna administracija funkcionisati bez nekog vida "podsticaja" za prevazilaženje birokratskih procedura. Na manjkavosti i gužve u javnoj administraciji ukazuje i činjenica da svaka četvrta osoba koja daje mito to čini da bi dobila bolji tretman, dok isti procenat "podmazivanjem" želi da ubrza proceduru. U prilog tome ide i činjenica da se najviše plaća dokorima - 57% ispitanika koji su učestvovali u korupciji dalo je mito doktorima, a trećina medicinskim sestrama, koje su na trećem mestu iza policajaca, kojima je novac ili drugi poklon dalo 35% ispitanika koji su davali mito. Policajci se, međutim, uglavnom podmićuju iz drugih razloga - da bi se izbegla ili smanjila kazna.
Ta slika deluje uznemirujuće, ali podaci pokazuju da ipak postoji i otpor korupciji - na četiri osobe koje prihvate da daju mito, jedna odbije.
Problem u sprečavanju korupcije je činjenica da se ljudi ne obraćaju nadležnim organima da bi se na korupciju požalili - to čini samo 2% osoba koje daju mito. Za takvu situaciju razlozi su brojni - korupcija se ne smatra ozbiljnim poput drugih zločina, 22% građana smatra da je to uobičajena stvar, što ukazuje na to da je korupcija u izvesnom smislu društveno prihvaćena. Pored toga, 18% ispitanika smatra da su pokloni kao znak zahvalnosti nakon obavljanja posla pozitivna praksa.
Ispitivanje, koje je u Srbiji sproveo Republički zavod za statistiku, ukazuje da u mnogim slučajevima i dalje kao da postoji zavet ćutanja - svaki treći ispitanik koji je dao mito to do ankete nije rekao nikome, čak ni rođacima i bliskim prijateljima.
Kao odlike korupcije na Zapadnom Balkanu u izveštaju se navodi i veća rasprostranjenost u seoskim nego u gradskim sredinama, što je zanimljivo budući da se korupcija obično vezuje za građane, kao i dosta visok iznos mita u gotovini, koji iznosi u proseku 257 evra prema paritetu kupovne moći.
Korupcija, kako se navodi u izveštaju, ne pogađa samo korisnike javnih usluga, već i one koji žele da se zaposle u javnim službama. Skoro svaki peti građanin ili član porodice prijavio se tokom prethodne tri godine za posao u javnom sektoru, na koji se gleda kao na siguran posao. Svaki osmi koji je u tome uspeo priznaje da je dao novac, poklon ili učinio nešto drugo da bi obezbedio posao. Među onima koji nisu uspeli široko je rasprostranjen stav da je na odlučivanje o kandidatima uticao nepotizam, podmićivanje ili neki drugi sličan faktor.
Ukoliko se izuzme korupcija, koja je izraženija nego u zapadnim zemljama, na Balkanu je nivo drugih oblika kriminala otprilike na nivou EU. Kako je istraživanje pokazalo 4,3% ispitanika bilo je izloženo krađi, 2,9% napadu ili pretnji, 2,7% obijanju stana, 1% nasilnoj pljački, a 0,9% krađi automobila.
Srbi sami nude mito, 349 evra u proseku
U Srbiji se 52,2% mita daje u novcu, a prosečan iznos je 349 evra izraženo po paritetu kupovne moći. Najviši iznos je u Makedoniji - 1.212 evra, a najniži u Albaniji. Albanija je, međutim, šampion po tome što je čak 99,4% mita u novcu. U Srbiji jednu trećinu mita čine novac i hrana. Na Balkanu hranom i pićem češće podmićuju žene (25%) nego muškarci (19%), a novac malo češće daju muškarci (70%) nego žene (66%).
Kada je reč o odnosu prosečnog izosa mita i bruto domaćeg prozivoda po stanovniku, on je najviši u Makedoniji, gde mito čini 14,4% BDP po stanovniku i na Kosovu - 10%, a najniži u Albaniji - 1,6% i Hrvatskoj - 2,7%, dok u Srbiji inosi 4%. Kada je reč o odnosu mita i plate, u Srbiji on iznosi 35% mesečne plate.
Srbija je, zajedno sa Hrvatskom, zemlja u kojoj ljudi najviše sami nude mito - u više od 60% slučajeva. Na drugoj strani skale je Albanija, u kojoj u više od 60% slučajeva mita zvaničnici sami traže novac, eksplicitno ili implicitno.
Svaki peti građanin Srbije smatra da je korupcija najveći problem Srbije.
U Srbiji se, kao i u Makedoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i na Kosovu, mito najčešće daje da bi se skratila dužina čekanja, u Albaniji je glavni motiv želja za boljom uslugom, a u Bosni i Hercegovini mito se najčešće daje da bi se izbeglo plaćanje kazne.
Kako se navodi u istrazivanju, među onima koji su davali mito u Srbiji, oko 55% je podmićivalo lekare, više od 35% policajce, oko 25% medicinske sesrtre i oko 15% katastre. Doktori i policajci su na celom Zapadnom Balkanu među četiri najznačajnija primaoca mita, kao i medicinske sestre svugde osim u Makedoniji. Radnici katastra su podmićivani u Makedoniji i Srbiji. Zaposleni u opštini su na toj listi u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, osobe zdužene za registraciju automobila u Albaniji, Hrvatskoj, carinici u Crnoj Gori, a nastavnici i predavači u Makedoniji.
Korumpiranju su, kako proizlazi iz izveštaja, podložne sve kategorije ljudi. Korupcija je malo češća kod osoba sa visokim prihodima - 14,1% nego kod onih sa srednjim 12,8% i nižim 10,5%, ali a osobe sa visokim prihodima platile su i veći iznos po mitu - 335 evra, nego ostale kategorije - 226 i 211 evra. Međutim, bogatiji su dali manji broj mita - 4,8, oni sa srednjim primanjima 4,6, dok su siromašniji dali 6 mita.
Kako je na predstavljanju studije 2. juna kazao direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović, građani koji su imali iskustva sa korupcijom te slučajeve nisu prijavili jer smatraju da je to beskorisno i da niko ne bi mario za to, ili da je to poklon zahvalnosti. "U poslednjih godinu dana 8,1% stanovnika starosti od 18 do 64 godine imalo je iskustva sa korupcijom, odnosno moralo je da da poklon, uzvrati uslugu ili da novac nekome od državnih službenika", naveo je Vukmirović.
Zamenik šefa delegacije Evropske unije u Srbiji Adriano Martins rekao je da su borba protiv korupcije, donošenje i sprovođenje zakona i osnaživanje institucija preduslov za pristupanje Srbije Evropskoj Uniji. "Kredibilitet Srbije zavisi od angažovanja u borbi proti korupcije", naveo je on.
Autor: Smiljana Vukojičić Obradović
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
