Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Erdoganova pobeda - dobitak ili gubitak za demokratiju Turske
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turski premijer Redžep Tajip Erdogan treći put za redom je pobedio na izborima, na čemu su mu čestitali najviši zvaničnici EU, koji su izrazili nadu da će to otvoriti put za dalje reforme i napredak u pregovorima o članstvu. Međutim, Erdoganov AKP, nastao iz islamističkog pokreta, moraće da sarađuje sa opozicijom da bi sproveo zamisao o promeni ustava. U novom sazivu turskog parlamenta biće više žena nego ranije, ali će sa 14% žene i dalje biti u ubedljivoj manjini u parlamentu zemlje koja je ženama pravo glasa dala 1934, pre bivše Jugoslavije i mnogih članica EU.
"Čestitamo vam na rezultatima izbora održanih 12. juna", naveli su u zajedničkom saopštenju predsednik EU Herman van Rompej (Rompuy) i predsednik Evropke komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). Kako su naveli, to bi trebalo da omogući reforme i napredak u donošenju novog ustava "u duhu dijaloga i kompromisa". "Napredak u tim domenima trebalo bi da pruži novi podstrek pregovorima o pristupanju sa EU", dodali su oni.
Uprkos ubedljivoj pobedi na izborima, Erdoganov AKP nije dobio dovoljno glasova da bi bez saglasnosti opozicije izmenio ustav, koji je nasleđen iz vremena neposredno nakon vojnog puča iz 1980. godine. Erdogan je najavio da će pokušati da postigne što širi konsenzus sa opozicijom i civilnim društvom. "Narod nam je uputio poruku da se ustav mora doneti uz kompromis, raspravu i pregovore", izjavio je Erdogan. Njegovi protivnici, međutim, ukazuju da ima autokratske tendencije i tvrde da želi da se, nakon premijerske pozicije, uzdigne do mesta šefa države u predsedničkom sistemu koji bi novim ustavom iskrojio po svojoj meri. Za promenu ustava Erdoganu je potrebno 330 mesta u parlamentu, a ima ih 326.
Kada je u predizbornoj kampanji najavljivao izmenu ustava, Erdogan nije iznosio konkretne predloge.
Background Turska je kandidat za priključenje EU od 1999. godine, a pregovori o pristupanju otvoreni su 2005. godine. Međutim, napredak u pregovorima je spor, kako zbog spora sa grčkim delom Kipra, tako zbog protivljenja dela zemalja članica zamisli da se Turskoj odobri status punopravnog člana. EU je uspostavila carinsku uniju sa Turskom 1995. godine.
Turska ima 72 miliona stanovnika, što znači da je u EU samo Nemačka sa svojih blizu 82 miliona mnogoljudnija od Turske. Deo analitičara smatra da je veličina Turske glavna prepreka za njeno pristupanje EU jer izaziva strepnju zbog uloge koju bi Turska dobila u EU.
Na drugom mestu na izborima, iza AKP-a koji je dobio 49,9% glasova, nalaiz se najznačajnija opoziciona stranka, koja pripada levom centru, Republikanska narodna stranka (ĆP) sa 25,95% glasova i 135 mesta u parlamentu, a nakon nje je Partija nacionalističke akcije (MHP) sa 13% i 53 mesta u parlamentu. Dobar rezultat je zabeležila i kurdska stranka BDP, koja je broj poslanika povećala sa 20 na 36.
Podrška BDP mogla bi da bude od ključnog značaja za napredak ka novom ustavu, ali bi ta stranka mogla da postavi svoje uslove. Predstavnici Kurda, koji broje između 12 i 15 miliona u turskom stanovništvu od 73 miliona, smatraju da bi Kurdi trebalo da imaju poseban položaj u turskom narodu, sa autonomnim statusom. Kurdsko pitanje je uvek prisutno u politici u Turskoj. Lider kurdskih pobunjenika Abdulah Edžalan nedavno je zapretio vlastima u Ankari "totalnim ratom" ukoliko se ne otvore ozbiljni pregovori između pobunjenika i vlasti. Opoziciona štampa, međutim, sumnja u volju Eddogana da pregovara i da pruži ruku onima koji mu se suprotstavljaju. Oni ukazuju na to da je, uprkos Erdoganovoj izbornoj pobedi, svaki drugi stanovnik Turske glasao protiv njega.
Erdogan: nada ili pretnja za tursku demokratiju
Erdogan je tokom predizborne kampanje povećao broj napada na protivnike, a deo napada je lične priorode. Neki strahuju i za budućnost turske demokratije zbog plana za promenu ustava i uvođenje predsedničkog sistema koji bi bio po njegovoj meri. U Turskoj je više desetina novinara u zatvoru, zbog čega su Tursku kritikovali i OEBS, Savet Evrope i EU, a opozicija se žali na ograničenja u korišćenju interneta i prodaju alkohola.
Erdogan je, međutim, na kraju izbornog dana pokušao da pošalje pozitivnu poruku svima. "Niko ne treba da sumnja u to da će za mene biti pitanje časti da zaštiti stil života, verovanja i vrednosti onih koji su glasali za mene, kao i onih koji su glasali protiv", izjavio je on.
Uprkos tome što Turska vodi pregovore o pristupanju EU, to nije bila tema predizborne kampanje, budući da u pristupanje birači više ne veruju. Pristupni pregovori tapkaju u mestu, kako zbog protivljenja Francuske i Nemačke punopravnom članstvu Turske, tako i zbog političke blokade u vezi sa podeljenim Kiprom, pošto Turska neće da otvori svoje luk i aerodrome za Kipar, koji je članica EU.
U parlamentu Turske će nakon izbora biti više žena nego u prethodnom sazivu - povećano je sa 50 na 78 od 550 poslanika. Uprkos tome, sa 14% učešća u skupštini, žene u Turskoj su daleko od jednakosti sa muškarcima. Većina žena - 45 - je na listi vladajuće AKP. Feminističke organizacije žale se na nedovoljnu zastupljenost žena ne samo u parlamentu već i u lokalnoj upravi.
Turska se, kao sekularna država, u muslimanskom svetu ističe po zakonima koji jačaju ulogu žena u društvu. Žene su u Turskoj pravo glasa dobile 1934. godine, 10 godina pre nego u francuskoj i 38 godina ranije nego u Švajcarskoj.
Značajna figura kurdskog aktivizma Lejla Zana provela je 10 godina u zatvoru, a sada se nalazi među poslanicma.
Iz podataka Saveta Evrope Turska je po zastupjenosti žena ostvarila veliki napredak u poslednjih 10 godina, budući da su 2002. u parlamentu bile 23 žene, odnosno 4,18%.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
