Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Nemiri u Grčkoj, parlament odlučuje o novom budžetu
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.06.2011. |
|
|
|
|
|
|
Generalni štrajk paralisao je 15. juna Grčku a u centru Atine i drugim gradovima okupljaju se demonstranti koji protestuju zbog mera štednje. Oni su se u najvećem broju okupili oko grčkog parlamenta u kome je počela rasprava o novom zakonu o budžetu kojim bi zemlja trebalo da ispuni zahteve Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i EU, glavnih kreditora programa finasijske pomoći Grčkoj. Ministri finansija EU nisu uspeli 14. juna u Briselu da postignu dogovor o novom programu pomoći Grčkoj, a o tome će ponovo razgovarati 19. juna u Luksemburgu.
Više od 20.000 građana okupilo se na gradskom trgu Sintagma ispred parlamenta kako bi iskazali svoje protivljenje novim merama štednje. Ispred parlamenta nalaze se i jake policijske snage. Grupe demonstranata su bacale kamenice na policiju koja je upotrebila suzavac kako bi ih potisnula iza zaštitne ograde postavljene oko parlamenta. Nekoliko ulica oko parlamenta je zatvoreno a grad je paralisan štrajkom službe gradskog saobraćaja. U Grčkoj osim prevoza neće raditi ni javne službe i pomorski saobraćaj.
Budžet o kome će raspravljati poslanici sadrži nacrt fiskalne politike za sledeće tri godine a u njemu su sadržane mere štednje koje su preporučile EU i MMF koji bi trebalo da omoguće Grčkoj da dobije novu pomoć. Grčka je već prošle godine dogovorila pomoć od 110 milijardi evra i tada uvela oštre mere štednje koje, međutim, nisu donele željene rezultata a izazvale su socijane nemire.
Do sada je isplaćeno 53 milijarde te pomoći a da bi peta tranša stigla u Grčku EU zahteva da novi nacrt budžeta dobije podršku svih aktera u parlamentu budući da će budžet važiti do 2015, odnosno duže od mandata sadašnje vlade.
Background Grčka je 2009. i 2010, u jeku ekonomske krize, zabeležila pad privrede od 2% i 4,5%. Prema prognozi Evropske komisije, za ovu godinu predviđa se pad od još 3%, dok će oporavak početi 2012. sa rastom od 1,1%. Grčka je u 2010. imala najviši javni dug u EU - 142,8%, a i deficit joj je bio daleko iznad propisanih 3% u evro zoni - 10,5%.
Novi plan štednje predviđa povećanje poreza i otpuštanja u javnom sektoru za još 20%. Nezaposlenost u Grčkoj je skočila od početka godine i sada iznosi preko 16%.
Prvobitni plan pomoći Grčkoj nije u potpunosti uspeo jer ta zemlja nije u stanju da ove godine izađe na finansijsko tržište i sama se zadužuje, kako je prvobitno bilo planrano pa se već pregovara o novoj pomoći, mada takav plan neće biti lako realizovati.
Ministri finansija evro zone razgovarali su 14. juna u Briselu o novom programu podrške Grčkoj ali nisu upeli da pronađu rešenje. Oni će se sastati ponovo već 19. juna u Luksemburgu a ministar finasija te zemlje Luk Friden (Luc Frieden) nije siguran da će i tom prilikom biti pronađeno rešenje. "Nisam siguran da ćemo pronaći rešenje sedeće nedelje", rekao je Friden nakon sastanka u Briselu.
Sa njim se slaže i većina njegovih kolega a iznos nove pomoći trebao bi da bude 105 milijardi evra od kojih bi 80 milijardi trebalo da obezbede MMF i EU a 25 milijardi privatni sektor.
Međutim, učešće privatnog sektora koje je inicirao nemački ministar Volfgang Šojble (Wolfgang Schäuble) predstavlja dodatni rizik za Grčku, jer ukoliko ne bude mogla na vreme da plati svoje dugove, može doći do lančane reakcije u evro zoni, smatra Friden.
Banke koje su do sada kreditirale Grčku već su ugrožene i može im se desiti da bankrotiraju a agencije za kreditini rejting ocenile su situaciju u Grčkoj vrlo nepovoljno zbog čega će ministri imati težak zadatak da ubede banke, fondove i osuguravajuća drustva da ulože u pomoć Grčkoj i to u visini od 30% ukupnog iznosa.
Ipak, sudbina zajedničke evropske valute "ne zavisi" od Grčke, Portugalije i Irske koje su pogođene dužničkom krizom, smatra glavni ekonomista Evropske centralne banke (ECB) Jirgen Štark (Jürgen Stark).
"Grčka doprinosi 2,5% u stvaranju vrednosti a ako dodate i Portugaliju i Irsku dolazimo na 6%", izjavio je Štark za nemački radio Dojčlandfank (Deutschlandfunk). "Ne postoji opasnost za evro, sudbina zajedničke valute ne zavisi od ove tri zemlje", dodao je on.
Štark je ponovio stav ECB o učešću privatnih investitora u programu pomoći Grčkoj. "Mi nismo protiv učešća privatnog sektora ali ono mora biti potpuno dobrovoljno" rekao je Štark i naglasio da razume argumente koje je iznela Nemačka o potrebi uravnoteženog učešća javnog i privatnog sektora u rešavanju krize.
ECB je kupila deo državnih obveznica koje su emitovale zadužene zemlje pa je sada jedan od glavnih kreditora Grčke.
Izvor: AFP i AP
Povezani sadržaj
|
|
|