Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Angela Merkel na udaru kritika zbog izjave o radnim navikama u Evropi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemačka kancelarka Angela Merkel našla se na udaru kritika i u Nemačkoj i u EU zbog izjave da građani Grčke, Portugalije i Španije provode suviše vremena na odmoru i prerano odlaze u penziju. Statistički podaci, međutim, pokazuju da se građani na jugu EU ne odmaraju više od Nemaca i da čak kasnije odlaze u penziju.
Angela Merkel je 17. maja na skupu svoje stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, kritikovala to što se u zemljama na jugu EU odlazi rano u penziju i što zaposleni imaju dugačak godišnji odmor. Ona je poručila da je Nemačka spremna da pomogne drugim zemljama Evropske unije kada su u krizi, ali zatražila istovremeno da građani ovih država više rade.
"Nije reč samo o tome da se ne treba zaduživati, već i o tome da u zemljama kao što su Grčka, Španija ili Portugalija ne može da se ide u penziji ranije nego što je to slučaj u Nemačkoj. Važno je da svi ulažu iste napore", rekla je kancelarka. "Mi ne možemo da imamo zajedničku valutu i da jedni imaju baš mnogo odmora, a drugi baš malo. Dugoročno to ne ide jedno sa drugim", rekla je ona.
Savezna kancelarka je rekla da "Nemačka ne može da bude samo solidarna i da kaže da te zemlje (u krizi) mogu da nastave da se ponašaju kao i do sada". "Nemačka pomaže, ali samo onda kada i drugi ulože napore. I to mora da se i dokaže", rekla je šefica CDU najavljujući spremnost za pružanje dalje pomoći zemljama EU u krizi.
Background Od početka ekonomske krize u svetu tri zemlje su dobile pomoć EU i Međunarodnog monetarnog fonda - prvo Grčka pomoć od 110 milijardi evra, zatim Irska 85 milijardi evra, a Portugaliji je 17. maja konačno odobrena pomoć od 78 milijardi evra. Bilo je planirano da paket pomoći omogući Grčkoj da se od 2012. ponovo finansira na tržištu, ali je ekonomska situacija u toj zemlji loša, a kamatne stope za zaduživanje države isuviše visoke, pa se u EU trenutno razmatra mogućnost nove pomoći, pa čak i nekog oblika restrukturiranja duga. Analitičari i ekonomisti su mesecima špekulisali o mogućnosti da i Španija zapadne u krizu koju neće moći da prebrodi bez pomoći, ali se situacija u toj zemlji stabilizovala zahvaljujući reformama.
Nemačka je među članicama EU koje se najviše zalažu da se paketi pomoći uslove strogim programima štednje i bila je veliki promoter usvajanja novih propisa za evro zonu koje će omogućiti veću budžetsku kontrolu u EU kako bi se krize predupredile. Nemačka je dugo oklevala prilikom odlučivanja o pomoći Grčkoj, a u javnosti te zemlje pominjana je ideja da bi Grčka trebalo da proda neka ostrva da bi sprečila krizu. Nemačka je najjača svetska privreda, daje velike neto doprinose budžetu EU i njeno učešće u paketima pomoći je veliko.
Njeni komentari su izazvali žestoke kritike na nemačkoj političkoj sceni i razljutili predstavnike sindikata u Portugaliji. "To je čist kolonijalizam", rekao je lider najvećeg sindikata, Konfederacije portugalskih radnika Manuel Karvaljo da Silva (Carvalho), prenela je nemačka agencija DPA. On je optužio Merkelovu da ne pokazuje nikakvu solidarnost i da podržava sistem u kome "bogati nastavalju da žive nauštrb najsiromašnijih zemalja u užasnom sistemu eksploatacije".
Predsednik opozicione Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Zigmar Gabrijel (Sigmar Gabriel) je u izjavi za internet-izdanje magazina "Špiegel" (Der Spiegel) kancelarki prebacio da širi "populizam" umesto da "iznosi argumente". "Sramno je da gospođa Merkel tako lako proigrava evropsku ideju svojih prethodnika Adenauera, Branta, Šmita, Kola i Šredera, samo da bi dobila jeftin bulevarski aplauz. Time podgreva antievropsko raspoloženje, umesto da konačno preuzme odgovornost za Evropu kao celinu", naveo je Gabrijel.
Šef opozicionih Zelenih Čem Ezdemir je ocenio da se kancelarkina "evropska politika sastoji još prevashodno od parola na partijskim skupovima" te da "samovoljno izdvajanje pojednih tema i problema niti pomaže zemljama kao što su Grčka, Portugalija ili Španija, niti daje vernu sliku realnog stanja", rekao je Ezdemir.
Magazin "Špigel", prenoseći kritiku opozicije, navodi i da je dužnička kriza unutar EU ozbiljan problem za kancelarku i da njena vlada sa sve većom zabrinutošću prati zbivanja u Grčkoj koja uprkos pomoći od 110 milijardi u prošloj godini ne uspeva da prevaziđe probleme. "Uskoro bi mogla i Grčkoj da zatreba nova finansijska injekcija, uključujući i novac iz Nemačke. A to će biračima moći da se objasni još teže nego što je bio slučaj sa prvom ratom pomoći", podseća nemački magazin.
U Nemačkoj je, posle dugog stranačkog sporenja, starosna granica za odlazak u penziju podignuta sa 65 na 67 godina, a niz ekonomista veruje da će ona morati da bude povećana čak na 69 godina da bi se očuvalo sadašnje blagostanje. Zakonom je u Nemačkoj predviđen godišnji odmor od najmanje 20 dana.
U Grčkoj i Portugaliji starosna granica za odlazak u penziju je 65 godina, dok je u Španiji u januaru pomerena na 67 godina, preneo je portal o EU, Euobzerver(www.euobserver.com).
Međutim, statistički podaci koje je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pokazuju da je situacija u praksi znatno drugačija. Prema ovim podacima, građani Nemačke odlaze u penziju ranije nego njihove južnoevropske kolege.
Podaci OECD-a pokazuju da su muškarci u Nemačkoj u 2009. odlazili u penziju sa u proseku 61,8 godina, ranije nego Portugalci koji su odlaze penziju sa 67 godina, Španci sa 66 godina i Grci sa 61,9 godina. Žene u Grčkoj odlaze u penziju nekoliko meseci ranije nego žene u Nemačkoj - sa 59,6 naspram 60,5 godina. Međutim, žene u Španiji i Portugaliji rade duže, u proseku tri godine.
U pogledu broja dana za odmor, građani Nemačke se ne razlikuju od građana na jugu EU. Radnici u Grčkoj u toku prvih 10 godina rada imaju pravo na 20 dana za odmor, nakon čega dobijaju i dodatnih 5 dana. Radnici u Portugaliji imaju pravo na 22 dana odmora, a u Španiji 21 dan.
Izvor: EurActiv.rs i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
