Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rekonstrukcija grčke vlade u iščekivanju nove pomoći
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 17.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Grčku bi trebalo da sledećeg meseca stigne nova tranša pomoći, koja je toj zemlji neophodna kako bi se izborila sa dužničkom krizom. Premijer Jorgos Papandreu 17. juna izvršio je promene u sastavu vlade kako bi se ona bolje nosila sa pritiskom socijalnih nemira u zemlji ali i razjedinjenošću vladajuće Socijalističke partije u trenutku kada se sprovode stroge mere štednje da bi se ispunili uslovi kreditora i zemlja dobila pozajmice koje su joj neophodne da bi izmirila finansijske obaveze.
Evropski komesar za ekonomiju Oli Ren (Olli Rehn) kazao je da očekuje da će tranša od 12 milijardi stići u Grčku početkom jula. Međutim, za novi program pomoći koji je potreban prezaduženoj Grčkoj da bi izašla iz krize biće potrebno još vremena jer postoje razlike u stavovima o ulozi koju privatni sektor treba da odigra u tom programu.
Ipak, Ren je najavio da očekuje da dogovor i po tom pitanju bude postignut u toku leta, a u svakom slučaju pre septembra, što bi bilo odlaganje koje je zahtevala, Nemačka jedan od najvećih zajmodavaca programa.
"Uveren sam da će sledeće nedelje Evrogrupa (koju čine ministri finansija zemala evro zone) odlučiti o odobravanju pete tranše pozajmice Grčkoj početkom jula. I verujem da ćemo uspeti da privedemo kraju dogovor sa MMF-om" rekao je Ren.
Portparolka MMF-a kazala je da će dalja finansijska podrška Atini zavisiti od njene sposobnosti da usvoji dogovorene ekonomske reforme i od odluke upravnog odbora fonda u kome neke zemlje sa ekonomijom u usponu sve više kritikuju velika novčana izdvajanja koja iz fonda odlaze u Evropu.
"Učinjen je napredak tokom pregovora da se obezbede sve finansije neophodne za program pomoći Grčkoj i mi očekujemo pozitivan ishod sastanka Evrogrupe u Luksemburgu", prenela je portparolka stav MMF-a.
U međuvremenu u Atini je 15. juna održan generalni štrajk, a tokom protesta na ulicama glavnog grada Grčke došlo je i do nasilja između demonstranata i policije. To je postala uobičajena scena na ulicama od kada su nezadovoljni predstavnici sindikata i aktivisti drugih organizacija počeli da protestuju protiv mera vlade zbog kojih je mnogima smanjena plata, dok su porezi povećani. Puno zaposlenih u državnom i privatnom sektoru već je izgubilo posao, a očekuju se i nova otpuštanja. Samo od početka juna nezaposlenost u Grčkoj je porasla za 40% u odnosu na prethodni mesec. U planu vlade nalazi se i privatizacija javnih preduzeća i efikasnije korišćenje državnih resursa od kojih bi trebalo da se slije 50 milijardi u budžet.
Istog dana u parlamentu je počela rasprava o zakonu o budžetu prema kome bi se Grčka do 2015. obavezala na strog režim smanjena rashoda kojim bi trebalo da se uštedi 28 milijardi evra. Takav projektovani budžet jedan je od glavnih zahteva kreditora Grčke jer je postalo jasno da će zbog programa pomoći u zemlji morati da se primenjuju mere štednje i mnogo nakon istekai mandata sadašnje vlade.
Background Prema proceni od 13. juna agencije za kreditni rejting Standard end purs (Standard&Poor's) Grčka je najniže ocenjena zemlja koja pozajmljuje sredstva. Prema upozorenju te agencije. svaki pokušaj za repogramiranje sadašnjeg duga Grčke tumačio bi se kao odraz nesposobnosti Grčke da otplati dug.
Prvi program pomoći koji je dogovoren 2010. podrazumevao je 110 milijardi evra pomoći Grčkoj koje bi omogućile da zemlja izađe iz dužničke krize i slobodno se zadužuje na tržištu od 2012. Međutim taj program pomoći nije bio dovoljan da stabilizuje stanje pa se razgovara o novom programu za koji bi sredstva opet trebalo da izdvoje EU i MMF ali i privatni sektor. Prema sadašnjm nacrtu plana ukupna sredstva trebalo bi da iznose 120 milijardi ali još uvek nije precizirano koji deo sredstava bi došao od privatnih invstitora a predviđa se da bi taj udeo mogao da ide od 30% do 50%.
Učešće privatnog sektora za sada je predmet neslaganja, a Nemačka smatra da bi on trebao da snosi deo tereta za izvlačenje iz krize dok u Evropskoj centralnoj banci ocenjuju da bi to moglo da izazove talas finansijskih gubitaka koji bi se preneo u Evropu jer postoji mogućnost da komercijalne banke koje bi ulagale u izvlačenje Grčke ne bi bile u stanju da naplate svoja potraživanja.
Zbog usvajanja zakona koji je izazvao i podele u vladajućoj partiji premijera Papandreua došlo je i do rekonstrukcije vlade. Najvažnija promena je na mestu ministra finansija gde će umesto Jorgosa Papakonstantinua koji je do sad sprovodio politiku štednje doći Evangelos Vanizelos, koji je do rekonstrukcije vlade bio ministar odbrane. Papakonstantinu, koji je bio taj koji je osmislio reforme i plan štednje i tako se našao na meti gneva nezadovojnih demonstranata, ostaće u vladi, ali je pomeren na mesto ministra životne sredine što je manje upadljiva pozicija.
Venizelos, koji će ubuduće biti i potpredsednik vlade, deo studija završio je u Francuskoj, a istakao se u toku priprema Olimpijskih igara u Grčkoj 2004. On se nadmetao i za mesto lidera Socijalista 2007. ali je na tom mestu ostao Papandreu. Novi ministar poljnih poslova Grčke biće Stavris Lambrinidis koji je do sada bio šef grupe grčkih socijalista u Evropskom parlamentu.
Osim Lambrinidisa, koji je blizak saradnik Papandreua, na mesto ministra odbrane doći će takođe premijerov čovek od poverenja i to Panos Beglitis koji je do sada bio državni seretar u tom ministarstvu.
Osim kadrovskih promena smanjiće se broj državnih sekretara i još nekih službenika vlade a u vremenu krize portparol vlade biće Elias Mosialos (Mossialos) profesor Londonske škole za ekonomiju.
Zbog neslaganja u Socijalističkoj partiji koje je postalo upadljivo tokom rasprave o budžetu u Parlamentu, tri poslanika napustila su socijaliste posle neuspeha da se ostvari šira koalicija sa konzervativnom opozicijom. Oni će biti zamenjeni sa tri nova člana stranke tako da će tesna većina vlade od 155 poslanika od 300 koliko ih ima u parlamentu opstati bar još neko vreme.
Situacija u Grčkoj stvorila je zabrinutost kako u EU tako i u svetskim razmerama. Zbog strahovanja da bi dužnička kriza u Grčkoj mogla da ugrozi stabilnost evra kao valute oglasio se predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy), rekavši da je jedna od osnovnih obaveza lidera EU da štite evro. On je odbacio špekulacije o povratku na nacionalne valute koje su se pojavile u Francuskoj i na kojima posebno insistira Marin Le Pen (Marine), vođa desničarskog Naconalnog fronta.
"Bez evra nema Evrope, a Evropa je mir i prosperitet", rekao je Sarkozi.
On je kazao da su se lideri EU dogovorili o pružanju pomoći Grčkoj i da su problemi koje tek treba prevazići "formalne prirode".
Zabrinutost zbog krize u Grčkoj iskazale su i SAD i Kina. Pre posete premijera Kine Ven Đabaoa Evropi sledeće nedelje iz Ministarstva spoljnih poslova te zemlje saopšteno je da se Kina trudi da pomogne Evropi kupujući državne obveznice zemalja u krizi i razvijajući bilateralnu trgovinu.
"Da li evropska ekonomija može da se oporavi i da li ugrožene zemlje mogu da prevaziđu svoje teškoće je od vitalne je važnosti za nas", rekla je Fu Jing zamenica ministra inostranih poslova.
Kina je kupila i veliki deo državnih obveznica koje je emitovala Grčka ali nije poznato u kom obimu.
Izvor: Euractiv.com; AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
