Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Atini stiže pomoć pošto usvoji mere štednje
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 20.06.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri finansija zemalja evro zone dogovorili su se u Luksemburgu 20. juna da odobre petu tranšu pomoći Grčkoj u iznosu od 12 milijardi evra a postignut je i načelni plan o novom paketu pomoći koji bi trebalo da izvuče tu zemlju iz dužničke krize. Međutim, peta tranša će biti isplaćena početkom jula samo ako grčki parlament usvoji nove mere štednje i plan za ubrzanu privatizaciju. Ministar finansija Grčke Evangelos Vanizelos izrazio je uverenje da će Grčka izglasati potrebne zakone kao i da će uspeti da sprovede plan koji je neophodan da bi se izašlo iz krize.
"Sada se oslanjamo na parlamenta Grčke da donese sve neophodne zakone", rekao je Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) koji je predsedavao sastankom ministara Evrogrupe. "Ne možemo se obavezati ukoliko ne budemo znali da će parlament usvojiti mere na koje se Grčka obavezala (prema EU i MMF-u)", dodao je on.
Grčki parlament trebalo bi da se do kraja meseca izjasni o merama a prema najavama vlade tačan datum mogao bi biti 28. jun. Vladajuća Socijalistička partija Jorgosa Papandreua ima 155 od 300 poslanika u parlamentu, međutim unutar same stranke postoje podele oko strogih mera pa je protekle nedelje premijer rekonstruisao vladu.
Pritisak da što više političkih stranaka podrži vladin zakon o srednjoročnom predlogu budžeta stiže i iz EU, jer će na taj način biti garantovana politička volja da se ispune obaveze i kada se bude promenila vlada.
Nezadovoljstvo građana, socijalni nemiri i protesti na ulicama Atine, kao i generalni štrajkovi, takođe vrše veliki pritisak i na vladu i na poslanike pa je troje socijalista prošle nedelje istupilo iz poslaničkog kluba te stranke u parlamentu. Opozicija traži od premijera da podnese ostavku čime bi se otvorila mogućnost za izbore a potom nove pregovore o izvlačenju zemlje iz krize. Aktivisti sindikata i drugih organizacija takođe su tokom protesta pokazali svoje nezadovoljstvo i ogorčenost merama vlade.
Najavljena je organizacija novih protesta kao i generalnog štrajka koji će trajati 48 sati. Štrajk će biti organizovan u vreme kada se parlament bude izjašnjavao o merama, a mogao bi da poremeti snabdevanje strujom u zemlji jer su radnici tog sektora, nezadovoljni najavljenom privatizacijom, rekli da će obustaviti rad.
Background Prvi program pomoći koji je dogovoren 2010. podrazumevao je 110 milijardi evra pomoći Grčkoj koje bi omogućile da zemlja izađe iz dužničke krize i slobodno se zadužuje na tržištu od 2012. Međutim, taj program pomoći nije bio dovoljan da stabilizuje stanje pa se razgovara o novom programu za koji bi sredstva opet trebalo da izdvoje EU i MMF ali i privatni sektor. Prema sadašnjm nacrtu plana, ukupna sredstva trebalo bi da iznose 120 milijardi evra ali još uvek nije precizirano koji deo sredstava bi došao od privatnih invstitora. Predviđa se da bi taj udeo mogao da ide od 30% do 50%.
Prema novom planu štednje Grčka bi trebalo da kroz privatizaciju državnih kompanija prikupi oko 50 milijardi evra do 2015. godine. Osim toga, u tekućoj godini dodatne uštede budžeta trebalo bi da iznose 6,5 milijardi, što je dvostruko više od dosadašnjih mera zbog kojih je nezaposlenost vech rekordno visoka a zemlja je u recesiji već treću godinu za redom.
Premijer Papandreu pozvao je sve političke stranke na jedinstvo i apelovao da podrže vladin nacrt budžeta u glasnju da bi se prevazišla ekonomska kriza i socijalni nemiri. "Tražim povrtak poverenja u vladu jer se zemlja nalazi u kritičnoj situaciji", rekao je Papandreu na otvaranju rasprave o zakonu o budžetu.
Na najvažnijem mestu u trenucima krize u rekonstruisanoj vladi dosadašnjeg ministra finansija Jogosa Papakonstantinua zamenio je Evangelos Venizelos i odmah otputovao u Luksemburg da uveri svoje evropske kolege da će Grčka biti u stanju da relizuje program štednje.
"Možemo postići naše ciljeve, zahvaljujući naporima našeg naroda i saradnji naših partnera", rekao je Venizelos.
Ministri finansija evro zone odobrili su 8,7 miliona evra koje će isplatiti EU dok che 3,3 miliona evra isplatiti MMF ukoliko do kraja meseca bude usvojen zakon o budžetu kojim je predviđeno da se uštedi oko 28 milijardi evra.
Peta tranša obezbediće finansijsku stabilnost u Grčkoj do septembra, procenjuju stručnjaci. Novi program pomoći o kome se takođe raspravljalo u Luksemburgu podrazumeva još 120 milijardi evra.
Tokom sastanka ministri su takođe ostvarili napredak u dogovoru o tome kako će privatne banke i drugi privatni kreditori učestvovati u novom planu pomoći Grčkoj, što je bilo jedno od pitanja oko kojeg do sada nije bilo saglasnosti.
Konačni modaliteti za novi program biće definisani do početka jula, ali su se ministri dogovorili već sada da će u finansiranju tog paketa pored EU učestvovati i privatni investitori, odnosno komercijalne banke. O tome će se raspravljati i na samitu EU 23. i 24. juna.
Prema sadašnjem planu, privatni sektor će se uključiti u obliku neformalnog i dobrovoljnog davanja novih kredita kad postojeći zajmovi stignu do dospeća, u istom iznosu zajma, za šta se u finansijskom žargonu koristi engleski izraz rolover (roll-over).
Ministri su istakli da bi se na ovaj način "znatno" doprinelo grčkom programu pomoći a istovremeno izbeglo da Grčka kasni u isplati svojih dospelih obaveza, što bi moglo da izazove paniku na finansijskim tržištima i da ima domino efekat na druge zemlje evrozone.
Zbog zabrinutosti da bi kriza mogla iz Grčke da se prelije i na druge zemlje evro zone i ugrozi stabilnost jedinstvene valute Papandreu je putovao u Brisel i tamo se sastao sa predsednikom EU Hermanom Van Rompejom (Van Rompuy) i predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom (José Manuel Barroso).
Izvor: Euractiv.com; AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
