Građani Portugalije na izborima su kaznili doskorašnjeg premijera Žozea Sokrateša (Jose Socrates) zbog loše ekonomske situacije i paketa strogih mera štednje na koji se zemlja obavezala i poverenje poklonili partijama desnog centra, predvođenim Socijaldemokratama (PSD). Slična situacija bi mogla da se desi i u Grčkoj u kojoj građani protestuju zbog najnovijih mera štednje koje je najavila vlada.

Na parlamentarnim izborima u Portugaliji održanim 5. juna PSD je zabeležio ubedljivu pobedu.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) rekao je da su ovo bili najvažniji izbori u Portugaliji još od 1974. godine. Izbori bi trebalo da okončaju višemesečnu političku nestabilnost koja je počela ostavkom vlade socijalista u martu i dovela do toga da Portugalija postane treća država evro zone koja je zatražila pomoć, nakon Grčke i Irske.

PSD je osvojio 105 mandata, odnosno 39% glasova, dok je partija desnice CDS osvojila 24 mandata, omogućujući time tradicionalnim saveznicima u parlamentu snažnu većinu u predstavničkom telu koje ima 230 poslaničkih mesta. Socijalisti su osvojili 73 mandata, odnosno 24 manje nego na prošlim izborima.

"Učiniću sve što je moguće da što je pre moguće država i građani Portugalije  dobiju većinsku vladu predvođenu  PSD koja će obezbediti stabilnost u naredne 4 godine", izjavio je nakon izbora predsednik PSD Pasos Koeljo (Pašos Coelho).

Lider CDS Paulo Portas rekao je da je spreman da formira vlast sa Socijaldemokratama i omogući da nova vlada primeni mere štednje dogovorene sa EU i MMF, koje predstavljaju deo paketa pomoći.

Rezultati izbora pokazali su da mnogi Portugalci za ekonomsku krizu u zemlji krive Socijaliste, koji su bili na vlasti 6 godina. Premijer Sokrateš, koji je u martu podneo ostavku na mesto premijera, nakon što je plan mera štednje odbačen u parlamentu, rekao je da je on odgovoran za poraz i dao ostavku na mesto lidera Socijalista.

Pasos Koeljo izjavio je da će njegova vlada u potpunosti poštovati uslove pod kojim je Portugalija dobila pomoć EU i MMF-a u vrednosti od 78 milijardi evra i dodao da želi da Portugalija "ponovo stekne poverenje tržišta  koje je ključno za oporavak zemlje".

Vladu desnog centra podržavaju i investitori, koji su u poslednje vreme izgubili poverenje u portugalske hartije od vrednosti. Takav stav je oborio cene obveznica i doveo do povećanja kamatnih stopa na rekordni nivo od uspostavljanja evro zone. Koalicija desnog centra trebalo bi da bude u mogućnosti da brzo sprovede reforme i mere štednje, koje su deo paketa pomoći, kao što su povećanje poreza i veliko smanjenje rashoda, kako bi se smanjio veliki budzetski deficit i dug.

Portugalija se suočava sa najviom stopom nezaposlenosti  u poslednje tri decenije i očekivanja da  ekonomija zabeleži pad od 2% ove i sledeće godine, predstavljaju veliki izazov za novu vladu.

U Grčkoj masovni protesti zbog novih mera štednje

Desetine hiljada Grka okupilo se 5. juna u centru Atine na protestu protiv najavljenih novih mera štednje. Od poslednjih 12 večernjih protesta, ovi su bili najveći, a inspirisani su protestima u Španiji. Sredinom večeri  okupilo se oko 50.000 građana, ali je taj broj nastavio da raste kasnije tokom večeri.

Vlada  premijera Jorgosa Papandreua razgovaraće 6. juna o ekonomskom planu, koji bi prema jednom visokom zvaničniku vlade, trebalo da omogući uštedu od 6,4 milijarde evra ove godine. Srednjoročni plan uključuje povećanje poreza, dok međunarodni zajmodavci zahtevaju oštre mere protiv izbegavanja plaćanja poreza. Procenjuje se da siva ekonomija čini 20 do 30% bruto domaćeg proizvoda.

Grčka pokušava da otkloni opasnost nesposobnosti da izmiri dug, koji iznosi 340 milijardi evra, a stopa nezaposlenosti dostigla je skoro 16%.

Dodatne mere štednje su cena novih mera pomoći o kojoj je postignut dogovor sa EU i MMF. Ispostavilo se, naime, da je bili isuviše optimistično očekivati da će Grčka sledeće godine ponovo moći da se zadužuje na tržištu.

Nemački magazin Špigel (der Spiegel), pozivajući se  na procene nemačkog ministarstva finansija, EU,  MMF i Evropske centralne banke,  prenosi da bi nov paket pomoći mogao na kraju da iznosi više od 100 milijardi evra , ukoliko Atini i dalje bude neophodna finansijska pomoć u 2013 i 2014. godini. Ministri finansija evro zone i bord direktora MMF još moraju da podrže nov paket pomoći, koji bi trebalo da zameni plan pomoći iz maja.

Očekuje se zahtev da finansijske institucije koje daju komercijalne kredite podele deo troškova koji su nastali kao potreba grčkih fondova za velikim finansijskim sredstvima. Očekuje se da bi i privatni investitori mogli biti uključeniu finasniranje grčkog duga.

Premijer Jorgos Papandreu koristio je parlamentarnu većinu kojom raspolaže da bi uveo nove mere štednje, koje uključuju smanjenje penzija i plata u državnom sektoru. Deo članova vladajuće stranke, međutim, postaje zabrinut zbog nezadovoljstva građana i grupa poslanika je zatražila raspravu o merama koje se uvode.

Ministar unutrašnji poslova Grčke Janis Raguzis upozorio je da bi najnoviji događaji u Grčkoj mogli da dovedu do prevremenih izbora, koji bi prema procenama javnog mnjenja doveli do političke pat pozicije, ugrožavajući pritom ostvarivanje novog paketa pomoći dogovorenog sa EU i MMF.

U Nemačkoj, koja finansira najveći deo pomoći, članovi konzervativnih partija nisu ganuti  protestima u Atini. "Ne smemo dozvoliti da demonstracije u Grčkoj utiču na nas", izjavio je partijski kolega nemačke kancelarke  i vođa Hrišćansko-demokratske unije u nemačkom parlamentu Folker Kauder (Volker). Nemačka je dala 24,4 milijarde od ukupno 110 milijardi evra prvobitno opredeljenih za pomoć Grčkoj. "Grčka pokušava, ali njen trud je nedovoljan", dodao je Kauder.

Izvor: EurActiv.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Sve izvesnija nova pomoć Grčkoj
  
• 

  Vesti

  : Neslaganja u evrozoni oko krize u Grčkoj i MMF-a
  
• 

  Vesti

  : Grčka ponovo pokušava da izbegne bankrot
  
• 

  Vesti

  : Portugalija pred strogim merama štednje
  
• 

  Vesti

  : Kriza u evro zoni još nije prošla
  
• 

  Vesti

  : Veliki napredak u antikriznim merama u EU