Premijer Grčke Jorgos Papandreu i zvanično je zatražio 23. juna od EU novi program pomoći da bi se njegova zemlja izvukla iz teške finansijske situacije. Godinu dana posle prvog paketa pomoći od 110 milijardi evra koji nije bio dovoljan da stabilizuje situaciju u Grčkoj, lideri EU na sastanku u Briselu načelno su se dogovorili o novoj pomoći koja bi trebalo da iznosi preko 100 milijardi evra a sredstva će obezbediti EU i Međunarodni monetarni fond (MMF), ali i privatni sektor.
"Šefovi vlada država evro zone, saglasni su da su dodatna sredstva potrebna i da će se finansirati iz javnih i privatnih izvora", odnosno od strane vlada zemalja monetarne unije i MMF-a ali i od komercijalnih banaka i investicionih fondova, navodi se u saopštenju izdatom posle sastanka.
Grčka će morati da podnese "mnogo žrtvi" da bi ponovo stvorila "održivu i stabilnu privredu", rekao je tim povodom Papandreu i dodao: "Dobili smo podršku naših partnera i mislim da je to dobar znak za budućnost Grčke".
Međutim, pomoć neće biti upućena u Grčku dok parlament te zemlje ne izglasa zakon o budžetu kojim se predviđaju uštede od 28 milijardi evra do 2014. kao i druge propise koji će omogućiti ubrzanu privatizaciju i druge mere koje zahtevaju kreditori.
Rasprava o tim merama počinje 24. juna a očekuje se da parlament glasa o zakonu o budžetu i drugim propisima u toku sledeće nedelje. U međuvremenu lideri EU prihvatili su predlog Evropske komisije da se poboljša javni sektor Grčke koristeći strukturne fondove EU.
Background
Prvi program pomoći Grčkoj dogovoren je 2010. i iznosio je 110 milijardi evra. Taj program je trebalo da omogući da zemlja izađe iz dužničke krize i slobodno se zadužuje na tržištu od 2012, ali se pokazalo da nije dovoljan. Zbog toga su pokrenuti razgovori o novom programu za koji bi sredstva opet trebalo da izdvoje EU i MMF ali i privatni sektor. Prema sadašnjm nacrtu plana, ukupna sredstva trebalo bi da iznose 120 milijardi evra ali još uvek nije precizirano koji deo sredstava bi došao od privatnih investitora. Predviđa se da bi taj udeo mogao da ide od 30% do 50%.
Grčka je 2009. i 2010, u jeku ekonomske krize, zabeležila pad privrede od 2% i 4,5%. Prema prognozi Evropske komisije, za ovu godinu predviđa se pad od još 3%, dok će oporavak početi 2012. sa rastom od 1,1%. Grčka je u 2010. imala najviši javni dug u EU - 142,8%, a i deficit joj je bio daleko iznad propisanih 3% u evro zoni - 10,5%.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (José Barroso) izneo je predlog da se javna uprava i administaracija u Grčkoj reformišu i poboljšaju uz pomoć strukturnih fondova i dok su se lideri EU na sastanku u Briselu složili sa tim predlogom, neke diplomate ocenjuju da ta ideja izgleda kao lekcija o upravljanju državom za zemlje trećeg sveta.
Finansijska stabilnost Grčke osim od pomoći zavisiće i od rasta i zapošljavanja, ocenila je Evropska komisija pa se razmatralo kako da se konkretno na terenu pokrene ekonomija u toj zemlji, rekao je Barozo na konferenciji za novinare.
Barozo je već ranije ove nedelje najavio da želi da ojača i preusmeri strukturne fondove za regionalne projekte u Grčkoj tako da se njima reformiše javni sektor u zemlji. Predsednik Evropske komisije je 23. juna posebno podvukao da bi želeo da se postavi novi sistem informacione tehnologije za poresku službu Grčke koja je u velikim problemima.
On je naveo i da od strukturnih fondova koji u bili na raspolaganju u vidu tehničke pomoći Grčkoj od 2007. do 2013. samo je jedna četvrtina iskorišćena tako da je od ukupne sume od 675 miliona evra, 420 miliona još nije iskorišćeno.
"Noćas smo razgovarali kako bi najbolje mogli da se iskoriste fondovi tako da u kratkom roku podstaknu rast", rekao je Barozo i dodao da je zamolio sve zemlje članice da rade zajedno sa Komisijom i pruže tehničku podršku kako bi taj novac što pre stigao.
Deo plana Komisije je i da države članice stave na raspolaganje Atini svoje stručnjake da bi rekonstruisala i unapredila administraciju i javnu upravu u zemlji. Takav potez ilustruje nepoverenje u sposobnost Grčke da se sama izbori sa dužničkom krizom, ocenile su neke diplomate na marginama sastanka.
Nepoverenje u sposobnost grčke vlade dodatno je porasla, pošto je Evropska komisija otkrila velike propuste u vođenju statistike o deficitu, kao i posle nekih izmena u predlogu paketa mera štednje kako bi one lakše bile izglasane u parlamentu.
Sa druge strane, u svom saopštenju Evropski savet je pozdravio napredak u sprovođenju reformskih mera u Irskoj koje već daju rezultate. Takođe je izraženo zadovoljstvo uverenjima novoizabrane vlade u Portugalu da će nastaviti sa punim programom reformi. Savet ocenjuje da je konsenzus stranaka od ključne važnosti za primenu programa reformi koje će omogućiti izlazak iz dužničke krize i povratak Irske i Portugala na finansijsko trzište.
EurActiv Srbija
Lideri EU: Pomoć će stići u Grčku 
