Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nastavljaju se pregovori o formiranju vlade u Belgiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.07.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lider frankofonih socijalista Belgije Elio Di Rupo obavestio je 22. jula kralja Alberta II da će ponovo pokrenuti pregovore između osam partija di bi se formirala vlada posle 400 dana političke krize i očuvalo jedinstvo zemlje. Belgijski suveren uvažio je "izraženu volju većine da se reše i prevaziđu institucionalni i ekonomski problemi u zemlji", saopšteno je iz palate. U formiranju vlade učestvovaće četiri frankofone i četiri flamanske partije ali među njima neće biti Novoflamanske Alijanse (NVA), partije koja je na izborima prošle godine osvojila najviše glasova i zalaže se za nezavisnost Flandrije.
Preokret u pregovorima, za koje je postojala opasnost da će se posle više od godinu dana bez uspeha ostaviti zemlju u političkoj i ekonomskoj krizi i dovesti do novih izbora u septembru, usledio je kada je Demohrišćanska stranka Flamanaca (CD&V) na dan državnosti Belgije 20. jula pristala da uđe u pregovore na čijem je čelu Di Rupo iako u njima neće učestvovati N-VA, što je ranije bio glavni uslov demohrišćana.
Di Rupo, koji je dobio mandat od kralja da formira vladu početkom meseca, izneo je predlog u kome su sadržane fiskalne reforme neophodne za stabilizaciju finansijskih prilika u u zemlji čiji dug je dostigao 97% BDP-a. U predlogu se nalazio i plan o dodatnom jačanju nadležnosti regiona, što je bio i zahtev flamanskih stranaka, kao i rešenje problema izbornih prava frankofonog stanovništva koje živi u regionu Brisel-Hale-Valvurd (BHV). Međutim, lider N-VA Bart De Vever (Wever) odbio je tada predlog uz konstataciju da predložene mere nisu dovoljne da bi se rešili problemi u zemlji.
Background Belgija je federalna parlamentarna monarhija sa tri federalne jedinice, Flandrijom, Valonijom i regionom Brisela. U zemlji su tri zvanična jezika: holandski, francuski i nemački. Federalne jedinice Flandrija (holandski) i Valonija (francuski) su formirane ne osnovu jezika koji govori lokalno stanovništvo dok je region Brisela dvojezičan. Belgija je pre podele na federalne jedinice bila unitarna država ali je promenama ustava 1970, 1980, 1988 i 1993 uspostavila jedinstven federalni sitem sa centralnom vlasti tri jezičke zajednice i tri federalne jedinice.
Jedno od pitanja oko kojih se spore Flamanci i Valonci jeste sudbina arondismana u predgrađu Brisela, koji se nalazi u Flandriji, ali gde živi oko 130.000 frankofonih stanovnika. Flamanci žele da se frankofonom stanovnistvu u tom arondismanu ukinu izborna prava koja su stekli 1960-ih.
Valonci i Flamanci su u sporu i zbog toga što Flamanci žele više autonomije za severni deo, ekonomski jaču Flandriju u kojoj se govori holandski. Veza Flandrije i Valonije, uspostavljena 1830. godine, slabi od 1970. godine, od kada su pet puta dodavani amandmani na Ustav
CD&V koje predvodi Vuter Beke (Wouter) prvobitno su uslovili svoje učešće u vladi participacijom N-VA, što analitičari tumače kao bojazan Demohrišćana da bi sa propadanjem pregovora N-VA dobila još veću podršku u Flandriji na novim izborima na račun Demohrišćana. Međutim Beke sada želi konkretna rešenja za izborna prava frankofonog stanovništva u okolini Brisela koja se nalazi u regionu Flandrije i kada ona budu dogovorena CD&V će učestvovati u vladi bez obzira na odluku Novoflamanske alijanse.
"Kada budemo podelili (distrikt) BHV, kada budemo rešili taj problem, uspostavićemo poverenje i možemo početi pregovore o formiranju vlade", rekao je Beke.
Put ka formiranju nove vlade neće biti lak jer je osim političkih podela između Flamanaca i frankofonog stanovništva zemlja i u ekonomskim problemima koji prete da izvrše dodatan pritisak. Međutim kralj Albert II je apelovao na sve učesnike u pregovorima da pronađu rešenje jer bi nastavak političke krize mogao da proizvede štetne posledice i van granica Belgije.
"Situacija u kojoj se nalazimo izaziva zabrinutost kod naših partnera, što može ugroziti našu ulogu u Evropi i proces ujedinjenja Evrope kojem se protive evroskeptici i populisti", rekao je kralj.
Agencije za kreditni rejting zapretile su da će oboriti rejting Belgije zbog političke krize što bi moglo da ima dalekosežne posledice na zemlju koja ima stabilnu ekonomiju, ali čiji je javni dug narastao.Vlada u ostavci uspešno je do sada vodila zemlju dok su regioni koji imaju velike nadležnosti omogućavali nesmetano funkcionisanje javnih službi, ipak od izbora u junu 2010. vlada nije formirana i to preti da uruši jedinstvo u zemlji i podstakne ekonomsku krizu koja se širi evro zonom.
Izvor: Euractiv. com i AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
