Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Podrška evro zone Španiji i Italiji
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri evro zone su povodom velikih potresa na tržištu i opasnosti da se dužnička kriza prelije i na druge zemlje evro zone, pre svega Italiju i Španiju, pružili podršku tim članicama i ocenili 3. avgusta da su napetosti na tržištu "neopravdane". Istovremeno, lideri Italije i Španije su preduzeli korake da bi stabilizovali situaciju, a Rim je najavio novi akcioni plan koji treba da podstakne ekonomski rast. Evropska komisija je isključila za sada mogućnost da se razgovara o eventualnim planovima pomoći tim zemljama za izlazak iz krize.
Premijer Italije Silvio Berluskoni (Berlusconi) je 3. avgusta u parlamentu uveravao poslanike da su "osnove italijanske ekonomije i sistema jake". On je pozivao da se reaguje sa "odlučnošću" i bez pridavanja većeg značaja "trzavicama na tržištu". Italijanski premijer je, međutim, priznao da je potreban "hitan akcioni plan" za povećanje rasta, jer je italijanska privreda u prvom kvartalu zabeležila spori rast od samo 0,1%.
Berluskoni je apelovao i na druge socijalne partnere i opoziciju da sarađuju u stvaranju novih mera za reformu fiskalnog sistema, liberalizaciju tržišta rada i podsticanje investicija. Ipak Berluskonijevi predlozi nisu naišli na veliko odobravanje opozicije koja i dalje zahteva njegovu ostavku a Kjara Korsa (Chiara Corsa) ekonomista Unikredit banke (UniCredit) ocenila je da ni finansijsko tržište nije uvereno u predloge reformi kao i da u Berluskonijevom govoru nije izoženo "dovoljno konkretnih mera".
U Španiji koja nije objavila konkretan plan štednje, ministarka ekonomije Elena Salgado izjavila je posle hitnog sastanka sa premijerom Hozeom Luisom Rodrigesom Sapaterom (Jose Rodriguez Zapatero) da će se prema "tenzijama na tržištu odnositi hladne glave".
"Mi pristupamo ovoj zabrinjavajućoj situaciji sa odgovornosću i svešću da radimo pravu stvar i preduzimamo mere u ostvarivanju budžetskih reformi i smanjenju javnog duga", rekla je Salgado i dodala da ipak očekuje da nestabilnost na tržištu traje nekoliko dana. Ona je posle sastanka sa premijerom još jednom naglasila neophodnost sprovođenja mera koje su dogovorene na samitu evro zone 21. jula kada je usaglašen i plan za pružanje pomoći Grčkoj.
Background Od kada je izbila dužnička kriza u evro zoni prošle godine, vlade Evrogrupe pokušale su da je ograniče na Grčku, Irsku i Portugaliju koje su se zatražile finansijsku pomoć koja je do sada iznosila gotovo 400 milijardi evra.
Španija i Italija uspele su da održe pristup finansijskim tržištima putem fiskalnih reformi. Ipak u poslednje dve nedelje situacija se pogoršala a zbog veličine španske i italijanske ekonomije pritisak na evro zonu bio bi prejak ukoliko bi nekoj od te dve zemlje bila potrebna pomoć.
U međuvremenu državne obveznice koje emituju Španija i Italija dostigle su rekordne kamate u odnosu na Nemačke.
U pismu liderima zemalja evro zone, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) ocenio je da su potresi na tržištu "neopravdani" i takođe zatražio da se što pre sprovedu dogovorene mere. "Od suštinske je važnosti da se pošalje signal koji nedvosmisleno pokazuje da će se u evro zoni rešiti kriza javnih dugova i da će se preduzeti sve mere koje nalaže težina situacije", rekao je Barozo u kratkoj izjavi.
I predsednik Evropske unije Herman Van Rompej (Rompuy) poslao je istu poruku posle sastanka sa Sapaterom. Oni su se složili da novi plan pomoći Grčkoj treba sprovesti što pre jer u toku leta neće moći ništa da se preduzme ukoliko dođe do prelivanja dužničke krize i na druge zemlje evro zone.
Evropska komisija odbacila je bilo kakvu mogućnost razgovora o eventualnom planu pomoći Španiji i Italiji a mehanizam za pomoć Grčkoj koji je dogovoren na samitu 21. jula još uvek nije pokrenut.
Ključne mere dogovorene na samitu, među kojima je i otkup duga na sekundarnom tržistu hartija od vrednosti od strane Evropskog fonda za finansijsku stabilnost, i dalje moraju biti odobrene u nacionalnim parlamentima a u nekim zemljama postoji protivljenje takvim merama. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schäuble) rekao je prošle nedelje da je odbio da odobri da Evropski fond za finansijsku stabilnost kupuje državne obveznice zaduženih zemlja jer to bi takava mera prouzrokovala dodatne potrese na tržištu.
U ovom trenutku samo Evropska centralna banka (ECB) može da reaguje u takvim situacijama ali ona to još nije učinila. Nuria Alvares, analitičarka španske brokerske kuće Renta 4, ocenila je da "bi ECB trebalo da otkupuje dugove", a da ona nije ništa nije kupila od marta, što je, kako je ocenila, neprihvatljivo. "Videćemo šta će odlučiti o državnom dugu na sastanku. To će biti važan dan", kazala je Alvaresova. U Frankfurtu se 4. avgusta održava redovni mesećni sastanak ECB.
Izvor: AFP; Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
