Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evro nije u krizi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Trenutna kriza u Evropi nije kriza evra, a već i sam kurs te valute ukazuje da je ona u sasvim dobrom stanju. Reč je o krizi neuravnoteženosti između tesne monetarne saradnje i nedovoljne ekonomske integracije evro zone, ali i o dužničkoj krizi koja nije pogodila samo evro zonu, kao i o ekonomskoj i socijalnoj krizi u mnogim zemljama članicama. Pomoć zemljama EU u krizi nije izazov za budžet, već za politiku. Ne treba zaboraviti ni to da je finansijska kriza preneta sa američkog kontinenta, što neki kao da pokušavaju da zaborave, i previše insistiraju na "krizi evra".
Autor: Iv Bertonsini (Yves Bertoncini), generalni sekretar istraživačke organizacije Notre Europe, u prevodu - Naša Evropa, posvećene povećanju integracija Evrope
Evro nije "u krizi" - on je čak u veoma dobrom stanju, budući da je kurs u drugoj polovini jula iznosio više od 1,4 dolara, sa svim lošim stranama (za konkurentnost evropskih proizvoda), ali i prednostima (pre svega po pitanju troškova za energetiku) koje to sa sobom nosi. Stoga bi bilo bolje da analiziramo druge "krize" čiji smo svedoci, ne gubeći iz vida činjenicu da se način na koji ćemo o njima govoriti odražava na prioritete koji su na dnevnom redu donosilaca odluka u Evropi i na stav javnog mnjenja. Ukoliko kriza postoji, to je "kriza ekonomske i monetarne unije", koja je do 2008. godine pokazala rezultate dostojne divljenja, ali čiji način upravljanja nije bio otporan na nalete krize. Problem tog načina upravljanja bila je neuravnoteženost, na koju su toliko puta ukazivali Žak Delor (Jacques Delors) i Tomazo Padoa-Skjopa (Tommaso Padoa-Schioppa) - neuravnoteženost između veoma tesne monetarne integracije, čiji simbol je Evropska centralna banka, i zaista nedovoljne ekonomske integracije, između ostalog u pogledu poštovanja "Pakta stabilnosti i rasta".
Nedavna kriza dovela je do izvesnih korekcija te neuravnoteženosti, koja je proistekla iz političkih kompromisa u 90-im godinama. Jedan od pokazatelja toga je sled evropskih samita na kojima su se okupljale zemlje evro zone, a koji bi do pre tri godine bio nezamisliv, kao i angažovanje Evropske centralne banke na tržištu dužničkih hartija, stvaranje Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF). značajne promene Pakta stabiolnosti i rasta ili pak uspostavljanje "Pakta za evro plus", koji bi trebalo da omogući veće usklađivanje ekonomskih politika i strukturnih reformi. Paket propisa o "ekonomskom upravljanju" tek treba da se usvoji i, što je posebno značajno, da se sprovodi tokom narednih godina ozbiljno i dosledno. Tokom prethodnih nekoliko polugodišta, najveće manjkavosti nije pokazala Grčka, već evropski zvaničnici koji su pokazali da imaju velikih poteškoća da stvore jasnu sliku krize i, kako bi se sa njom suočili, da primene zajednički pristup okrenut ka budućnosti.
Ta kriza je, takođe i pre svega, "dužnička kriza", kriza javnog i privatnog duga, koja uostalom u velikoj meri prevazilazi zonu evra, što pokazuju velike finansijske teškoće sa kojima se suočavaju Sjedinjene Američke Države, ali i Velika Britanija uprkos devalvaciji funte. Ta dužnička kriza predstavlja test solidarnosti unutar EU i nije pre svega "budžeski test", s obzirom na to da izvlačenje Grčke iz krize iziskuje pozajmice ograničengog izosa u poređenju sa bogatstvom EU, kao i pozajmice Irskoj i Portugaliji (6% bruto domaćeg proizvoda zone evra za sve tri zemlje zajedno). Reč je o testu političke prirode, u situaciji koju obeležavaju negativan stav javnog mnjenja u zemljama EU i ponekad nejasne poruke koje javnosti upućuju državni i evropski zvaničnici. Sa uspostavljanjem "EFSF", fonda koji omogućava pomoć zemljama u finansijskim teškoćama, i koji će od sada moći da kupuje njihov dug i pruža im preventivnu pomoć, taj test je položen. Taj uspeh će, međutim, morati da bude potvrđen budući da intervencije "EFSF" počivaju na posebno složenim mehanizmima odlučivanja i da uspostavljanje fonda koji će ga naslediti nakon 2013. godine, Evropskog fonda stabilnosti, još nije stupilo na snagu.
Ne treba ni reći da ponekad suvišno razobličavanje ranijih grešaka Grčke i slabosti zemalja koje traže pomoć EU nije doprinelo duhu kompromisa, kao ni precenjivanje troškova koje će zbog planova pomoći evopskim zemljama snositi nacionalni budžeti i teškoće da se kaže da plan za izvlačenje iz krize u interesu svih, uključujući i zemalja koje pružaju pomoć. Takođe ne treba ni pomenuti, u vezi sa tim, da će morati mnogo da se učini da bi se smanjila ogorčenost i jednih i drugi pre nego što se i pomisli na produbljivanje ideja o eventualnom izjednačavanju rizika državnih dugova kroz emitovanje "evropskih obveznica".
Pored toga, potrebno je istaći da su trenutne teškoće nastale iz finansijske krize koja se pojavila sa druge strane Atlantika 2008. godine, što neki, kako se čini, povremeno žele da se zaboravi i prekomerno insistiraju na "krizi evra". U tom kontekstu, na nedavnom evropskom samitu zone evra prvi put je usvojena globalna koherentna strategija, zasnovana na uravnoteženijoj raspodeli napora između zemalja u problemima, zemalja koje pružaju pomoć i privatnih kretitora. To učešće privatnih kreditora Grčke moglo se organizovati kao "dobrovoljno", pošto nije nametnuto uvođenjem bankarske takse. Taj mehanizam omogućava da se "tržištima" pošalje nijansirana poruka, ali pre svega da se pošalje koristan signal javnom mnjenju različitih zemalja, kao i finansijskim akterima, koji donekle imaju odgovornost u tekućoj krizi. U tom pogledu treba podsetiti da je EU takođe predvidela odlučujuće reforme u oblasti finansijskih propisa i nadzora. Usvajanje tekstova o solventnosti banaka, hipotekarnom kreditu, o zaštiti od rizika prilikom nekih transakcija (credit default swap), o "zloupotrebama tržišta" ili rejting agencijama mora se smatrati kratkoročnim prioritetom, a piolitički angažman mora biti na visini izazova.
Reč je, najzad, i o ekonomskoj i socijalnoj krizi koja pogađa većinu članica EU. Iako su mehanizmi socijalne zaštite svojstveni evropskim zemljama i igra "automatskih stabilizatora" ograničili negativne posledice krize, ona je ipak sa sobom donela gubitak poslova i materjalne teškoće. Ti problemi mogu se dodatno povećati u zemljama koje su zapocele programe štednje koje su neophodne zbog dužničke i finansijske krize. U tom kontekstu EU i njeni zvaničnici moraju da pošalju pozitivnu poruku svim Evropljanima i da otvore perspektive za budućnost u pogledu rasta, kao što su učinili za Grke. Tekući pregovori o ponovnom pokretanju unutrašnjeg tržišta, koji se odvijaju uoči 2012. godine, dve decenije nakon produbljivanja koju je pokrenuo Žak Delor, pružaju odličnu priliku za angažovanje. Isto važi i za razgovore o evropskom finansiranju investicija u oblasti infrastrukture i istraživanja u okviru zajedničkog budžeta nakon 2013. godine ili kroz pokretanje evropskih obveznica za takve investicije.
Trenutni spoj više "kriza" treba da nas podstakne da tu reč koristimo oprezno - nije nepristrasno govoriti od "krizi evra", umesto da se odaberu neke prikladnije reči. Nadajmo se da će iz tog razloga šefovi država i vlada tokom narednih meseci moći da pruže odgovarajucne poruke i odgovore, kao i zvaničnici evropskih institucija, na čelu sa predsednikom Evropske komisije Žoze Manuelom Barozom (Jose Manuel Barroso), čiji "Govor o stanju Unije" će se održati u septembru, u posebno značajnom kontekstu.
Tekst je uz odobrenje organizacije Notre Europe preuzet sa internet sajta te organizacije www.notre-europe.eu
Povezani sadržaj
> |
|
|
EurActiv Srbija
