Francuska i Italija nisu prekršile evropske propise kada su pre nekoliko meseci preduzele korake kako bi se izborile sa prilivom imigranata iz severne Afrike, ali nisu postupale u "duhu" Šengenskog sporazuma koji garantuje slobodu kretanja u većini članica Unije, saopštila je 25. jula Evropska komisija. Komisija je utvrdila da postoje propusti u šengenskim pravilima i najavila za septembar predlog koji treba da omogući bolje upravljanje tim prostorom i spreči proizvoljna tumačenja propisa.

Komisija je preispitala zasnovanost koraka koje su Francuska i Italija preduzele ovog proleća pošto su se suočile sa prilivom ilegalnih imigranata iz zemalja severne Afrike nakon narodnih pobuna i političkih potresa u tim zemljama.

Italijanske vlasti izdale su privremene boravišne dozvole za imigrante koji su, uglavnom iz Tunisa, čamcima i brodovima stizali na italijansko ostravo Lampeduza. To je protumačeno kao korak da se imigranti ohrabre da napuste Italiju i izazvalo bes francuskih vlasti koje nisu bile voljne da prime imigranta koji su želeli da dođu u Francusku. Francuska je iskoristila priliku da pojača policijske kontrole na granici sa Italijom, što je bilo povod optužbama na račun Pariza da pokušava da spreči imigrante da uđu na francusku teritoriju.

Komisija je na konkretna pitanja dala uvijen odgovor a ton saopštenja, objavljenog 25. jula, znatno je blaži u odnosu na preliminarno saopštenje kabineta evropske komesarke za unutrašnje poslove Sesilije Malmstrem (Cecilia Malmstroem) koje je izdato prošle nedelje nakon posete Danskoj.

"Sa formalnog stanovišta mere koje su preduzele francuske i italijanske vlasti su u skladu sa evropskim propisima", saopštila je 25. jula Sesilija Malmstrem.

Ona je, međutim, dodala da izražava žaljenje jer "duh šengenskih propisa nije u potpunosti poštovan". Ova ocena se, kako je rekao portparol Malmstromove, odnosi na "međusobno poverenje i solidatnost zemalja članica".

"Moramo obezbediti usaglašeno tumačenje i primenu šengenskih propisa u duhu solidarnosti i međusobnog poverenja. Šengen i sloboda kretanja su najopipljivija, najpopularnija i najuspešnija dostignuća evropskog projekta. Učiniću sve što je u mojoj moći da se očuvaju ova dostinugća i da se otvori put za razvoj šengenske pravne tekovine", rekla je Malmstremova.

Komisija će predložiti nove smernice kako ne bi bilo proizvoljnih tumačenja propisa. Brisel je utvrdio novi nedostatak u strukturi Šengena, pošto je Italija izdala boravišne dozvole i osobama koje nisu imale ni pasoše ni druge lična dokumenta zemlje porekla. "Sadašnji šengenski propisi, na primer, ne definišu uslove pod kojima članice mogu izdati putna dokumenta migrantima koji ne poseduju dokumente svoje zemlje. Mislim da bi u tom apsektu smernice EU pomogle", navodi se u saopštenju evropske komesarke.

Povod za raspravu je bilo i pitanje prirode boravišnih dozvola koje je izdala Italija. Italija je izdala boraviše dozvole na osnovu humanitarnih razloga a osobe koje imaju takvu dozvolu, u teoriji, ne mogu da putuju iz jedne u drugu članicu Šengena.

Komisija je saopštila i da su policijske provere koje su sprovele francuske vlasti u skladu sa šengenskim propisima, odnosno da Francuska nije sprovodila sistematične provere na unutrašnjoj granici sa Italijom tokom proteklih meseci.

"Sve ovo jasno pokazuje da je upravljanje Šengenom potrebno rešavati na sveobuhvatan i koordinisan način. Da bi se pojačalo poverenje među građanama EU i članicama, potrebni su bolja evaluacija i sistem nadozra u šengenskoj zoni", navodi se u saopštenju evropske komesarke za unutrašnje poslove.

Malmstremova je dodala da sistem nadzora "mora osigurati da svi poštuju propise i da pruži odgovore u situacijama kada se neka članica suočava sa problemima u svom delu granice". Ona je ocenila da se u rešavanju tog pitanja treba rukovoditi principom zajednice i najavila da će Komisija svoje predloge predstaviti u septembru.

Privrženost vlasti članica EU principima slobode kretanja ljudi i radne snage u poslednje vreme je često na ispitu zbog ekonomskih problema i jačanja negativnog rapsoloženja prema imigranata. Nedavni postupci Danske koja je pojačala carinske kontrole na unutrašnjoj granice, očigledno odražavaju taj duh, kao i odluka španskih vlasti da suspenduje pravo Rumunima da potraže posao u Španiji.

Evropska komisija je 25. jula saopštila da je primila pismo španskih vlasti u kojoj je obaveštavaju o toj odluci. Španske vlasti su navele da je odluka privemena i da će je vremenom revidirati a suspenzija se neće odnositi na oko 860.000 Rumuna koji su već u Španiji.

Španija je ukinula sva ograničenja za radnike iz novih članica 2009. ali je primenila odredbu koja predviđa ponovno uvođenje ograničenja u slučaju da se priliv radne snage ozbiljno odrazi na špansko tržište rada. Stopa nezaposlenosti u Španiji je dostigla 21,3%, a ta stopa je posebno visoka u oblasti poljioprivrede u kojoj rade mnogi Rumuni, piše Vol strit džornal (Wall Street Journal).

Evropska komisija je 25. jula zatražila od španskih vlasti detaljne podatke kojim bi potkrepile tu odluku. Španske vlasti moraju da dokažu da postoji opasnost od ozbiljnog poremećaja na tražištu rada, rekla je portparolka Evropske komisije Šantal Hjuz (Ćantal Hughes) i dodala da je to prvi put da Komisija primi takav zahtev.

Španske vlasti će morati da pored podataka evropske statističke služe Eurostat dostave i druge statističke podatke da bi obrazložile zahtev. Te statistike pokazuju da je broj radnika iz Rumunije i Bugarske znatno opao tokom proteklih godina, ukazala je Hjuzova.

Izvor: EurActiv.fr, AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Bugarska i Rumunija zahtevaju da im se otvori tržište rada EU
  
• 

  Vesti

  : Danska pojačava kontrolu na granici
  
• 

  Vesti

  : Novi mehanizam nadzora za šengensku zonu
  
• 

  Vesti

  : EK: Granične kontrole u Šengenu samo u izuzetnim okolnostima
  
• 

  Vesti

  : Pariz i Rim traže uvođenje kontrole granice unutar EU
  
• 

  Vesti

  : Spor Francuske i Italije oko imigranata