Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Danska kritikovana zbog najavljene kontrole granice
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 12.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Odluka danskih vlasti o uvođenju mera za kontrolu granice naišla je na oštre kritike u Evropskoj uniji, a Evropska komisija je zatražila od Kopenhagena objašnjenje. Danska je saopštila 12. maja da ne namerava da ponovo uvede kontrolu prelaska granice već carinsku kontrolu u cilju borbe protiv organizovanog kriminala. Odluka danskih vlasti je objavljena dan uoči sastanka ministara unutrašnjih poslova i pravde EU na kome će 12. maja biti razmotrena i mogućnost uvođenja graničnih kontrola unutar šengenskog prostora.
Ministri EU će 12. maja u Briselu razmotriti smernice Evropske komisije o migracionoj politici, koje predviđaju mogućnost uvođenja graničnih kontrola, ali samo u izuzetnim okolnostima i kada su ostala sredstva iscrpljena. Prema predlogu Evropske komisije, odluka o uvođenju kontrole državne granice neke članice donosila bi se na evropskom nivou a ta mera bi bila isključivo privremena.
Na sastanku će biti razmotrena i rešenja koja predviđaju zaštitnu klauzulu "koja pod izvesnim uslovima omogućava privremeno ponovno uvođenje viza za građane treće zemlje u borbi protiv zloupotreba". Komisija je konstatovala "zloupotrebe" u zemljama kojima su ukinute vize, posebno zemljama Zapadnog Balkana.
Najava uvođenja kontrole na danskoj granici izazvala je oštre kritike u EU. Evropska komisija je zatražila objašnjenje odluke, a poslanici Evropskog parlamenta su upozorili na sve veći uticaj populističkih tendencija u Uniji i upozorili da se ne smeju kršiti šengenski principi. Odluka danskih vlasti naišla je i na nepovoljan prijem u Berlinu.
Danski ministar za integraciju Seren Pin (Soren Pind) je po dolasku na sastanak u Brisel rekao da je odluka danskih vlasti o uvođenju carinskih kontrola na granici podstakla razne priče, ali da Danska neće uvesti pasoške kontrole i kontrole prelaska granice. "Sve odluke koje smo doneli u skladu su sa šengenskim propisima", rekao je on.
Pin je rekao da se Danska suočava sa narastajućim pritiskom prekograničnog kriminala i da želi da reši taj problem. Prema njegovim rečima, te mere već koriste neke članice Unije, a podrazumevaju upotrebu skenera i kontrolu vozila koja se čine sumnjivim. "Nije reč o pasoškoj kontroli ni zatvaranju granice", rekao je on, ocenivši da je bilo "mnogo buke ni oko čega".
Background Evropska komisija je 4. maja predstavila smernice za rešavanja pitanja migracija, koje daju okvir za ponovno uspostavljanje kontrola na državnim granicama u zoni Šengena. Komisija je to učinila na zahtev Francuske koju je u tome podržala Italija.
U Italiju se tokom prethodnih meseci iskrcalo 25.000 imigranata iz Tunisa, od kojih većina ima nameru da ode u Francusku, budući da je tamo zajednica Tunižana jaka. Sukob Italije i Francuske zaoštrio se kada je Italija počela da izdaje privremene dozvole tuniskim imigrantima. Dve zemlje su nakon toga zatražile izmene šengenskih propisa kako bi se odgovorilo na nove izazove.
Danska prema Šengenskom sporazumu ne može da uvede kontrolu granice u klasičnom smislu, ali može da organizuje carinske kontrole u okviru kojih će se pretražiti sumnjiva vozila. I prema sadašnjim propisima moguća je privremeno uvođenje kontrole granice u slučaju "ozbiljnog ugrožavanja javnog reda i poretka ili unutrašnje bezbednosti". Pri utvrđivanju ovog pravila, zemlje-potpisnice Šengenskog sporazuma želele su pre svega da spreče huligane da putuju u druge zemlje na fudbalske utakmice.
Danska je najavila 11. maja da, u cilju zaštite od ilegalnog useljavanja i organizovanog kriminala, pre svega sa istoka Evrope, želi da uvede stalnu kontrolu kopnene granice koju ima samo sa Nemačkom, kao i kontrolu luka. Mere se odnose i na most u Eresundu koji je povezuje sa Švedskom.
Ta odluka je proistekla iz sporazuma vladajućih konzervativaca i liberala i ekstremne desnice, a trebalo bi da stupi na snagu za dve do tri sedmice. Uvođenje graničnih kontrola u Danskoj podržava stranka eskremne desnice, Danska narodna partija, koja se protivi imigraciji i podržava manjinsku vladu liberala i konzervativaca, koji su na vlasti od 2001. godine.
Evropska komisija zatražila je 11. maja od danskih vlasti da obrazlože odluku o ponovnom uspostavljanju kontrola na granicama, upozorivši da se princip slobodnog kretanja ne sme kršiti.
Istovremeno, portparol evropske komesarke za bezbednost i imigraciju Sesilije Malmstrem (Cecilia Malmstrom) izjavio je da će Evropska komisija "vrlo pažljivo analizirati" ceo slučaj i da se neće ustezati da reaguje ako se pokaže da su strahovanja utemeljena.
"Moramo izbeći jednostrane odluke koje imaju direktne posledice na ostale zemlje u Uniji", dodao je on.
Sesilija Malmstrem će zatražiti pojašnjenja od danskog ministra tokom sastanka ministara unutrašnjih poslova i pravde EU u Briselu.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso (Jose Barroso) upozorio je 10. maja vlade članica EU da ne preduzimaju jednostrane mere i da ne popuštaju pred populističkim zahtevima kako bi rešili probleme sa imigrantima.
Odluka Danske da ponovo uspostavi kontrole na granici usledila je nakon što su Pariz i Rim zatražili privremeno uspostavljanje pograničnih kontrola zbog priliva ilegalnih imigranata iz Tunisa.
Ministri unutrašnjih poslova Evropske unije 12. maja će se izjasniti o nizu mera u cilju "sprečavanja neregularnog prelaska spoljašnje granice" Unije i učvršćivanju tradicije pružanja azila i zaštite. Borba protiv ilegalnih imigranata pokazala je "slabosti" u kontroli nekih delova spoljašnje granice EU, posebno između Grčke i Turske, ocenila je Komisija.
I dalje neizvesan prijem Rumunije i Danske u Šengen
U EU je i dalje otvoreno pitanje ulaska Bugarske i Rumunije u šengenski prostor koji je bio planiran za mart ove godine ali je odložen zbog nedovoljnog napretka tih zemljama u oblasti pravosuđa i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans-Peter Fridrih (Friedrich) je 11. maja podržao predlog koji predviđa mogućnost ponovnog uvođenja graničnih kontrola u određenim okolnostima, ocenivši da bi to moglo da pomogne Rumuniji i Bugarskoj da pristupe šengenskom prostoru.
Fridrih je u razgovoru sa dopisnicima stranih medija u Berlinu rekao da bi prijem zemlja u šengenski prostor bio lakši, ako bi postojala mogućnost da se ponovo uvedu kontrole granice "u ozbiljnim slučajevima".
Holandski ministar za evropska pitanja Ben Knapen je 11. maja u Bukureštu rekao da Holandija neće odobriti pijem Rumunije u šengenski prostor sve dok se ne uveri da je postignut "nepovratan napredak" u oblasti pravosuđa u toj zmelji.
Evropska komisija bi trebalo da objavi novi izveštaj o napretku Rumunije i Bugarske, a Knap je rekao da se, i slučaju da on bude pozitivan, ne može govoriti o trajnom napretku samo na osnovu jednog izveštaja i da će verovatno uslediti i razgovori o tome.
Stavovi
Predsednik Evropskog parlamenta Jerži Buzek (Jerzy) rekao je da se "šengenski prostor ne sme uništiti" jer je sloboda kretanja "aspekt EU koji Evropljani najviše cene". On je rekao i da danske vlasti treba da osiguraju da njihove odluke budu u skladu sa evropskim propisima.
Nemački ministar inostranih poslova Gido Vestervele (Guido Westerwelle) upozorio je Kopenhagen da su "sloboda putovanja i Šengenski sporazum suštinska dostignuća evropskog ujedinjenja koja ne smeju da budu stavljana pod znak pitanja". Vestervele u vezi sa ovim pitanjem, međutim, uviđa da postoji "potreba da se ono brzo i detaljno razjasni".
Šef grupe socijalista u Evropskom parlamentu Martin Šulc (Schulz) je danskoj vladi prebacio da se ponaša "populistički" i da "mogući problem sa izbeglicama iz Severne Afrike ne može da reši kontrolom na nemačko-danskoj granici".
Lider liberala i demokrata u Evropskom parlamentu Gi Verhofstad (Guy Verhofstadt) izrazio je duboko žaljenje zbog odluke danskih vlasti, ocenivši da se takva pitanja ne mogu rešavati merama preduzetim na nacionalnim nivou.
Šef grupe koznervativaca u Evropskom parlamentu Žosef Dol (Joseph Daul) je rekao da bi bilo neprihvatljivo uvođenje stalnih kontrola na granici i da je nemoguće graditi Evropu rukovodeći se isključivo nacionalnim interesima.
Izvor: AFP i Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
