Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stratfor: Evropski lideri na prekretnici
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 19.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri Nemačke i Francuske su se umesto na kratkoročna rešenja usredsredili na dugoročne mere za rešavanje krize i veću ekonomsku integraciju. Postavlja se pitanje da li je Evropskoj uniji to potrebno u ovom trenutku kada tržišta traže efikasne mere i kada se i sam evropski projekat bori sa mnogim izazovima, ocenjuje američka agencija za strateška istraživanja Stratfor. Kriza u EU nije samo ekonomska i finansijska već ukazuje i na promene u odnosima u Uniji, nastale jačanjem političke i ekonomske uloge Nemačke, navodi se u analizi.
U osvrtu na mere koje su predložili lideri Francuske i Nemačke za jačanje zone evra i sprečavanje krize, Stratfor piše da su se, umesto na kratkoročna rešenja, francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel usredsredili na dugoročna fiskalna i politička pitanja. Pre svega, oni su najavili da će Francuska i Nemačka ujediniti svoje poreske sisteme za preduzeća u narednih pet godina i da će insistirati na unošenju ograničenja duga u zakone članica evro zone. Složili su se da zagovaraju mere upravljanja kako bi osnažili evropsku ekonomiju.
Tržišta su ostala zbunjena. Evropska finansijska kriza traje već 20 meseci a, koliko pre nekoliko dana, mnogi posmatrači su očekivali da će Španija morati da zatraži pomoć, da Italija neće biti u stanju da otplaćuje dugove i da će se smanjenjiti rejting Francuske.
"Zašto bi vodeći evropski lideri izabrali da predstave mere koje će zahtevati novi sporazum, kada se evropski projekat i ovako teško bori (sa izazovima) pod postojećim uslovima?", postavlja se pitanje u analizi.
Ono što tržišta često propuštaju da vide jeste da ova situacija nije samo, ili čak nije u osnovi, finansijska i ekonomska kriza. Francuska je prvobitno u evropskoj integraciji videla sredstvo da osnaži svoju međunarodnu poziciju, dok je Nemačka bila razorena nakon Drugog svetskog rata. Francuzi su rešili da se nađe povoljno rešenje i Pariz je pokretanjem procesa koji će na kraju voditi stvaranju EU preoblikovao Nemačku u platformu preko koje bi Francuska mogla da ostvari moć.
Ovaj sistem je koristio nemačku snagu za podsticanje drugih zemalja da pristupe uniji. Francuska je obećala tri stvari: evropske zemlje će imati veći značaj zajedno, članice će postati bogatije oslanjajući se na nemačko bogatstvo i Nemačka nikada više neće biti u položaju da naškodi drugoj evropskoj zemlji.
Do sredine prošle decenije Nemci su prerasli način odlučivanja koji su primenjivali 60 godina a koji je bio obilikovan onim što se može opisati kao produženo nacionalno izvinjenje. Nemačka je počela da ponovo deluje kao "prava zemlja" a "prave zemlje" imaju mnoge zajedničke osobine - one očigledno vole da govore u svoje ime i ne žele da ih koriste njihovi susedi.
Nemačka je počela da koristi svoju superiorni ekonomski položaj da prilagodi institucije EU svojim idejama. Do sada, Francuska je sarađivala podstaknuta mešavinom inertnosti, straha i mogućnosti da još iskoristi povoljne prilike.
Može se govoriti o inerciji, jer je bilo potrebno više od nekoliko godina da se prizna da se, nakon dve generacije, ne može više koristiti snaga druge ekonomije bez plaćanja. Ipak, povoljne prilike i dalje motivišu Pariz pošto bi se moglo pokazati da je i dalje u stanju da utiče na Nemačku i koristi njene prednosti. Takođe, strah od toga šta bi se moglo desiti, ako bi Nemačka prerasla Francusku, dodatno podstiče saradnju Pariza.
Evropska ekonomija teško da je "dobitna igra" ali je u savremenom evropskom sistemu ona lepak koji je dugo držao zajedno nestabilna politička usklađivanja posle Drugog svetskog rata. A taj lepak više ne drži tako čvrsto kao nekad.
Od tri glavne koristi koje su evropske zemlje privukle u EU, dve - da će imati veći značaj ako su zajedno i da će postati bogatije zahvaljujući Nemačkoj više nisu u igri, ukazuje Stratfor. U analizi se dodaje i da napori EU u cilju političke i vojnog ujedinjenja mogu se opisati kao unapred osuđeni na propast.
Ekonomski, zbog sadašnje kriza EU je izgubila mnogo od svog sjaja. Prema podacima objavljenim ove nedelje, ukupan rast u EU bio je 0,2% u poređenju sa prvim tromesečjem, a rast francuskog domaćeg bruto proizvoda je bio nula.
Ako EU ne može da garantuje značaj ili bogatstvo, onda se preostali razlog njenog postojanja svodi na to da Nemci ostanu na liniji. Ako se uzme u obzir da Nemaci rade na preoblikovanju Unije kako bi više odgovarala njihovim nacionalnim interesima, obećanja koja stoje iza članstva EU za mnoge članice ostaju na nesigurnim nogama.
Iza svega toga stoji i veliki jaz između onoga što evropske elite, posebno u finansijskom sektoru žele i onoga šta stanovništvo želi. Elite su uložile 70 godina i desetine hiljada milijardi evra kako bi evropske institucije bile delotvorne. Evropska unija je ključna za njihove političke i ekonomske stavove i oni su već jasno stavili do znanja da će je sačuvati po svaku cenu. Međutim, prosečni Nemac, Francuz ili Litvanac razmišlja nešto drugačije. Kako koristi od evropskog sistema blede, počinju da se postavljaju pitanja ne samo o insitucijama EU već i o tome da li su evropski lideri i dalje u stanju da vode.
Istraživanja javnog mnjenja redovno pokazuju da polovina Nemaca želi da se ponovo uvede nemačka marka, a da ih više od polovine smatra da Grke treba izbaciti iz zone evra. Do sada, ovakvo raspoloženje nije dovelo da odbacivanja bilo kojeg glavnog pravca u družavnoj politici, ali se zbog opšteg nezadovoljstva Nemaca zbog programa pomoći za izvlačenje iz krize prezaduženih članica evro zone teško može govoriti o poletnoj podršci.
Izvor: EurActiv.com
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
