Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Velika očekivanja od sastanka Merkel-Sarkozi
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 15.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od Njujorka do Pariza finansijska tržišta su u pripravnosti nakon napete sedmice koja se završila relativnim smirivanjem, ali strahovanja u pogledu rasta u svetu i dalje umanjuju poverenje investitora. U takvoj atmosferi izuzetne napetosti 16. avgusta će se sastati lideri Francuske i Nemačke u Parizu kako bi razgovarali o rukovođenju evro zonom i pokušali da nađu osnovu za dugoročna rešenja za sprečavanje krize.
Investitori očekuju od francusko-nemačkog partnerstva, stuba monterne unije, konkretne mere kako bi se izbeglo širenje dužničke krize na velike zemlje poput Italije i Španije, koje su treća i četvrta ekonomija evro zone. Najava sastanaka doprinela je smirivanju prilika na evropskim berzama. Evropske akcije 15. avgusta su učvrstile dobitke od 12. avgusta, posle prošlonedeljnih potresa na berzama izazvanih kreditnom krizom u Evropi i neizvesnim izgledima privrede SAD.
Pariz i Berlin se, međutim, suočavaju sa delikatnim zadatkom. Dok finansijska tržišta vrše pritisak da se što pre usvoji drugi plan za pomoć Grčkoj, koji je objavljen 21. jula, nemački parlament je 13. avgusta upozorio da će biti "praktično nemoguće" da se to učini u planiranom roku. "Nemačka vlada ne može da odlučuje ni o izdvajanju jednog centa bez odobrenja Bundestaga", rekao je predsednik Bundestaga Norbert Lamert (Lammert).
Na sastanku u Parizu francuski predsednik Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i nemačka kancelarka Angela Merkel će, kako je saopštio kabinet francuskog predsednika, "raditi na zajedničkim predlozima u vezi sa reformom upravljanja zonom evra".
Da bi se postigla trajna rešenja za dužničku krizu, lideri Nemačke i Francuske bi trebalo da prevaziđu razlike u stavovima i iskustvu, s obzirom da dve prve ekonomije zone evra nisu na isti način pogođene krizom. Nakon Grčke, Portugalije, Španije i Italije i Francuska se našla na udaru: francuske banke su doživele potrese na berzi a pojavile su se sumnje među investitorima u sposobnost Francuske da sačuva kreditni rejting AAA. Francuska bi trebalo da 24. avgusta objavi vrlo stroge mere štednje kako bi ostvarila planirano smanjenje deficita ispod 3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2013.
Pariz smatra da je potrebno "ubrzati" razmatranje predloga za upravljanje zonom evra, kao i primenu mera dogovorenih na samitu evro zone 21. jula, čiji je cilj sprečavanje širenja dužničke krize. Istovremeno, nemačka kancelarka, koja se nakon prvi berzanskih potresa nije oglašavala, poziva na na mir i uzdržanost.
Više nemačkih zvaničnika je tokom vikenda ponovo izrazilo sumnje Nemačke u vezi sa predlozima koji su predstavljeni u Evropi a koji bi trebalo da povećaju međusobnu povezanost u pogledu duga u zoni evra. "Mi ostajemo pri ovome: nema međusobnog povezivanja duga i beskonačne pomoći. Postoje mehanizmi podrške koje ćemo nastaviti da razvijamo, pod određenim uslovima", rekao je 13. avgusta nemački ministar finansija Volfgang Šojble (Wolfgang Schauble).
On je dodao da će Nemačka raditi na jačanju Pakta za stabilnosti koji treba da omogući da se poveća konkurentnost i očuva stabilnost javnih finansija u zoni evra. Da bi se taj plan ostvarilo, potrebne su strože ekonomske politike, a pakt predviđa i kažnjavanje članica zone evra koje pređu predviđeno ograničenje deficita od 3% BDP. Paktom je dug ograničen na 60% BDP, ali su mnnoge zemlje već premašile tu stopu.
Nemačka, takođe, ne podržava uvođenje evro obveznica. Taj predlog bi omogućio da članice zajedno emituju deo obveznica sa zajedničkom, prosečnom kamatom, čime bi snažnije ekonomije zaštitile slabije. U Parizu je saopšteno da evro obezvnice neće biti tema sastanka Merkelove i Sarkozija.
Berlin ne podržava povećanje sredstva Evropskog fonda za finansijsku stabilnost koja su sada ograničena na 440 milijardi evra i koja ne bila dovoljna u slučaju da pomoć zatraže zemlje poput Španije i Italije.
Među predlozima za jačanje evro zone je i uspostavljanje Saveta evro zone. Više evropskih zemalja, uključujući Francusku, želele bi da predsednik Saveta EU Herman van Rompej (Rompuy) dobije nova ovlašćenja u okviru evro zone. On bi koordinirao monetarne politike Unije direktno sa šefovima vlada i država članica.
Berlin smatra da je potrebno zabraniti na nivou EU takozvanu "kratku prodaju" (short selling) a što je već učinilo više evropskih zemalja. Tome se protivi Velika Britanija, pošo bi Siti, glavno finansijsko središte Evrope, bio teško pogođen takvom zabranom.
Na čelu zemlje čija ekonomija koja doživljava rast, Angela Merkel je pod pristikom koalicionih partnera, slobodnih demokrata (FDP) i nekih parlamentaraca iz redove njene stranke, Hrišćansko-demokratske unije koji od nje traže da ne bude popustljiva prema drugim članicama. Ona se, takođe, suočava sa mišljenjem javnosti koja je sve više skeptična u pogledu evra i koja ima utisak da Nemačka ne prestaje da plaća za druge.
Ali, Merkelova i Sarkozi su "među retkim političarima od kojih zavisi sudbina zone evra, EU i Evropljana", piše dnevnik levog centra Zidojče cajtung (Suddeutsće Zeitung). "Predsednik i kancelarka su osuđeni na dogovor. Oni se moraju približiti, nesumnjivo i više nego što bi to želeli', piše list.
Predsedik Svetske banke Robert Zelik (Zoellick) upozorio je da se priprema "nova i drugačija oluja" u odnosu na krizu 2008. Zbog dužničke krize u Grčkoj i Portugaliji, uticaja na druge zemlje i slabih izgleda da se to ublaži, "izazovi sa kojima se suočava zona evra mogli bi se pokazati najznačajnijim", rekao je Zelik za australijski nedeljnik Vikend ostrelijen magazin (The Weekend Australian magazine).
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
