Glavni kreditori Grčke - Međunarodni monetarni fond (MMF), EU i Evropska centralna banka (ECB), odobrili su 11. oktobra novu, šestu tranšu pomoći Grčkoj od 8 milijardi evra kako bi ta zemlja izbegla bankrot narednog meseca. Međutim, članice tzv. "trojke" nakon revizije napretka Grčke u ostvarivanju ciljeva dogovorenih u okviru plana za spasavanje, više nisu optimisti u pogledu oporavka Grčke.

U zajedničkom saopštenju MMF-a, ECB i Evropske komisije navodi se da "trojka" nije uverena da će Grčka moći tako brzo da se oporavi kao što se prvobitno očekivalo. "Recesija ce biti dublja nego što je bilo predviđeno u junu i oporavak se ne može očekivati pre 2013", navedeno je u zajedničkom izveštaju MMF-a, Evropske komisije i ECB.

Kreditori su, takođe, dodali da će sledeća tranša od 8 milijardi evra, koja je deo paketa pomoći od 110 milijardi evra, odobrenog Grčkoj prošle godine, "verovatno biti isplaćena početkom novembra", nakon što svoje odobrenje daju ministri finansija evro zone i izvršni odbor MMF.

Članice "trojke" su odložile reviziju početkom septembra zbog grčkog kašnjenja u sprovođenju reformi i neispunjavanja dogovorenih ciljeva.

U Grčkoj, koja je u recesiji od kraja 2008, još se ne nazire kraj krize, a MMF nastavlja da daje sve negativnije prognoze. Datum, do koga bi treblao da se obnovi rast grčke ekonomije, stalno se pomerao u protekle dve godine. U 2009, pre izbijanja dužničke krize, MMF je predvideo da će se rast obnoviti u 2011. a tokom 2010. i na leto 2011. taj vremenski okvir je pomerio na 2013. Od septembra ove godine se govori o 2013.

Izveštaj "trojke" o poslednjem napretku Grčke, kako navodi ekonomski sajt Blumberg, biće osnova za pregovore u EU u vezi sa eventualnim odobravanjem drugog paketa pomoći Grčkoj koji je dogovoren na samitu evro zone 21. jula, ali tek treba da bude ratifikovan. Drugi paket pomoći Grčkoj, predlaže smanjenje duga te zemlje vlasnicima obveznica za 21%.

Nakon samita evro zone u julu, direktorka MMF-a Kristin Lagard je rekla da očekuje da Grčka uskoro zatraži novu pomoć. Dva meseca kasnije ton se promenio i na godišnjoj skupštini MMF-a u Vašingtonu Lagardova nije pominjala novi zajam već je naglasila da Grčka mora da ispuni svoje obaveze kako bi dobila nova sredstva od EU. Direktor MMF-a Antonio Borhes (Borges) takođe je rekao da će Grci moći da računaju na podršku Evrope ako preduzmu neophodne korake.

Ekonomista Instituta Piterson u Vašingtonu DŽejkob Kjerkegor ocenio je da je MMF, kada je obećao 30 milijardi erva Grčkoj u maju 2010, dao pristanak na preambiciozan plan o brzoj reformi zemlje bez restrukturiranja duga. "Predviđanja su bila optimistična. Pokušali su da ubede tržišta da je Grčka solventna zemlja", navoe je on.

MMF je, međutim, konstatovao da Atina neće uspeti da napreduje tako brzo, posebno u privatizaciji.

Plan pomoći Grčkoj, koji su uglavnom formulisali Evropljani, nije ispunio dva cilja - da grčka privreda bude konkurentnija, da se obnove javne finansije i smire tenzije na tržištima u zoni evra.

Rezultati mera štednje

U izveštaju "trojke" nakon okončane revizije navodi se da Grčka neće uspeti da ostvari planirani deficit za 2011. zbog smanjenje privredne aktivnosti nastale usled primenjenih mera štednje. Prema podacima grčkog Ministarstva finansija, budžetski deficit je nastavio da raste u septembru i dostigao je 19,1 milijardi evra, uprkos strogim merama štednje.

Prihodi su u periodu januar-septembar iznosili 34,9 milijardi evra što je 4,2% manje u odnosu na isti period prethodne godine, dok su rashodi povećani 7% na 52,488 milijardi evra.

Za ovu godinu planirani budžetski deficit je iznosio 7,4% BDP, ali ga je grčka vlada korigovala na 8,5% BDP, u poređenju sa proslogodišnjim deficitom od 10,5%.

Predstavnici MMF-a, Evropske komisije i ECB ocenili su da je Grčka ostvarila "značajan napredak" u fiskalnoj konsolidaciji, ali i upozorila da će biti neophodne dodatne mere štednje u 2013. i 2014. godini, objavio je ekonomski sajt Blumberg. Nove mere se očekuju budući da su procene o prihodima "ambiciozne", ocenila je "trojka" i istakla da Grčka mora da se fokusira na stranu rashoda u budžetu.

Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos rekao je da će grčka vlada u razgovoru sa kreditorima dublje razmotriti smanjenje plata i penzija, obećavajući u isto vreme da će parlament odobriti predlog budžeta za 2012. koji će biti uobičen prema novim merama štednje.

Grčki suvereni dug premašuje 350 milijardi evra (468 milijradi dolara). Grčka u 2012. treba da otplati 17,9 milijardi evra kamata, a u ovoj godini 16,3 milijarde evra.

Poslednji paket mera štednje, objavljen prošlog meseca, predviđa veći porez na imovinu, dok će zarade zaposlenih u javnom sektoru biti niže za 20% u proseku. Penzije će biti smanjene za 4%. Plan takođe predviđa smanjenje zarada i eventualno otpuštanje za 30 hiljada državnih službenika.

Izvor: AFP i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Ministri EU podržali mere za jačanje budžetske discipline
  
• 

  Vesti

  : EU odložila pomoć Grčkoj do novembra
  
• 

  Vesti

  : Bundestag usvojio zakon o merama za spasavanje evra
  
• 

  Vesti

  : Odluka o pomoći Grčkoj u oktobru
  
• 

  Vesti

  : Zabrinutost za budućnost EU