Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zabrinutost za budućnost EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 14.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zvaničnici EU su 14. septembra izrazili zabrinutost zbog rizika od propasti evropskih integracija u slučaju da se kriza u zoni evra ne reši. U EU i dalje vlada zabrinutost zbog mogućeg bankrota Grčke, koja ne može bez pomoći da izmiruje svoje finansijske obaveze, a tokom prethodnih dana prvi put je pomenuta mogućnost izlaska Grčke iz evro zone. To, bar za sada, nije opcija, budući da je u suprotnosti sa evropskim propisima, ali je time razbijen tabu i istaknuto protivljenje dela zemalja izdvajanjima za Grčku. Kriza je dobra prilika i za ekonomski jaku Kinu da zatraži redefinisanje odnosa.
"Evropa je u opasnosti", izjavio je poljski ministar fiannsija Jacek Rostovski (Rostowski) na sastanku Evropskog parlamenta u Strazburu. "Ukoliko se zona evra podeli, EU to neće moći da preživi, a možemo da zamislimo posledice toga", kazao je on. Na duži rok, pomenuo je čak i moguću opasnost od rata.
Zabrinutost je izrazio i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso). "Suočavamo se sa najvećim izazovom u ovoj generaciji, reč je o borbi za političku budućnost Evrope, za same evropske integracije", kazao je on.
Poljski ministar je ukazao i na posledice sadašnje krize za realnu privredu, posebno u slučaju da kriza nastavi da bude nepredvidiva. "Ukoliko potraje godinu dana ili dve, moramo biti spremi da se suočimo sa stopom nezaposlenosti možda i dva puta većom (nego sada) u nekim zemljama, što neće zaobići ni najbogatije zemlje", kazao je on.
Barozo je istakao da zemlje zone evra treba da primene mere koje su dogovorene 21. jula da bi se primenio plan pomoći od 160 milijardi evra za Grčku, u čemu kaskaju Finska Slovačka i Holandija. Pozvao je i Grčku da u potpunosti sprovede reformski program za smanjenje deficita, kao i celu EU da odobri plan za pooštravanje zajedničke budžetske discipline, o kojem su se pre više meseci dogovorile vlade i Evropski parlament.
Barozo je ocenio da je potrebno ubrzati ekonomsku integraciju zone evra. "Potrebno nam je više, a ne manje Evrope. Produbljene integracije su jedan od elemenata za rešavanje krize", kazao je Barozo, napomenuvši da se to ne može sprovesti "od danas do sutra".
On je najavio i da će Komisija uskoro da predstavi mogućnosti za uvođenje evro obveznica, koje će značiti podelu rizika obveznica članica evro zone kroz zajedničku kamatnu stopu. Neke od tih mogućnosti mogu se sprovesti u postojećem pravnom okviru Unije, dok će za neke biti potrebna izmena osnivačkog ugovora EU. Prepreka za uvođenje evro obveznica je protivljenje nekih velikih država. Nemačka, prva evropska privreda i najveći finansijer EU, protivi im se sa obrazloženjem da se time podstiče neodgovornost zemalja sa visokim deficitom. Francuska se ne protivi zamisli uvođenja evro obveznica u načelu, ali to ne podržava u ovom trenutku.
Barozo je kritikovao velike zemlje, na čelu sa Francuskom i Nemačkom, da žele da reše dužničku krizu i promene način funkcionisanja evro zone između sebe, preskačući institucije u što većoj meri, i uz zadržavanje svih mehanizama odlučivanja. To vraćanje odluka o zoni evra na državni nivo, prema njegovim rečima, nije dobar način da se problemi reše.
Background Zemlje članice evro zone trebalo bi da imaju budžetski deficit do 3% bruto domaćeg proizvoda, a javni dug do 60% BDP. Međutim, prema podacima Eurostata, u zoni evra deficit državnog budžeta iznosio je 6,0% u 2010. godini, a javni dug 85,1%. U nekim zemljama ti iznosi su i znatno viši, a do sada su tri zemlje - Grčka, Irska i Portugalija - izgubile poverenje tržišta, zapale u dužničku krizu i zatražile pomoć EU. U toku je odobravanje drugog paketa pomoći za Grčku u zemljama članicama. Mere štednje usvajaju se u mnogim zemljama članicama, a Španija i Italija već su odgovorile na poziv Francuske i Nemačke da se obaveza smanjenja budžetskog deficita upiše u ustav.
Protivljenje novoj pomoći Grčkoj
Francuska i Nemačka su 13. i 14. septembra izrazile spremnost da učine sve što je u njihovoj moći da spreče bankrot Grčke.
Nemačka kancelarka Angela Merkel 13. septembra je pokušala da "ugasi požar" koji je izazvao ministar privrede u njenoj vladi, liberal Filip Resler (Philipp Roesler) pomenuvši mogućnost da Grčka neće moći da otplaćuje svoj dug. "Apsolutni prioritet je da se izbegne nekontrolisani bankrot jer to neće dotaći samo Grčku jer se to neće odraziti samo na Grčku i jer postoji velika opasnost da posledice osetimo svi, ili u najmanju ruku mnogo zemalja", kazala je ona.
Lideri Francuske uputili su istu poruku. Prema rečima portparolke Vlade Francuske Valeri Pekres (Valerie Pecreše) predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) i premijer Fransoa Fijon (Francois Fillon) izrazili su odlučnost da sprovedu se potrbne mere da bi spasii Grčku od finansijskog sloma.
Strah od krize do koje bi doveo finansijski slom Grčke prevazilazi granice Evrope. Međutim, postoji još jedna opcija koja takođe uzburkava javno mnjenje - holandski zvaničnici su prošle sedmice razbili tabu pomenuvši mogućnost da Grčka izađe iz zone evra ukoliko nije u stanju da ispunjava obaveze koje iz toga proističu. Holandija je jedna od zemalja koje se najviše protive drugom paketu pomoći.
Evropska komisija je, međutim, brzo odgovorila na takve ideje premijera i ministra finansija, saopštivši da Lisabonski ugovor ne dopušta ni izlazak ni izbacivanje iz zone evra.
Stav Holandije pokazuje narastajuće nezadovoljstvo nekih zemalja članica zone evra time što moraju da izdvajaju novac za pomoć prezaduženoj Grčkoj.
Oštre kritike izazvao je i predlog komesara za energetiku Gintera Etingera (Guenther Oettinger) da se zastave prezaduženih zemalja drže na pola koplja.
U jeku krize u svojoj zemlji, ministar inostranih poslova Italije Franko Fratini (Franco Frattini) kazao je da su vlasti u Rimu spremne da žrtvuju deo suvereniteta da bi olakšali stvaranje "evropske vlade". On je u razgovoru za nemački list Zidojče Cajtung (Suddeutsche Zeitung) kazao da je potrebno "ozbiljno raditi na stvaranju prave evropske ekonomske vlade" i dodao da će to možda iziskivati promenu Lisabonskog sporazuma.
Kina traži status tržišne privrede
Italija je protekla dva dana bila u centru pažnje, budući da su se pojavile glasine da je, prezadužena, tražila pomoć od Kine u smislu kupovine duga. Italijanski zvaničnici su demantovali te informacije Fajnenšel tajmsa (Financial Times), istakavši da je tražnja italijanskih državnih obveznica dobra. Međutim, potvrđeno je da je održan sastanak sa kineskom delegacijom o mogućnostima za kineska ulaganja u industriju Italije, a konkretnih odluka o tome još nema.
Kina je iskoristila trenutak krize u Evropi da zatraži redefinisanje odnosa sa EU. Kina ima više od 3.000 milijardi dolara deviznih rezervi, sve više ulaže u evro i već se angažovala u podršci Grčkoj, Španiji i Portugaliji.
Premijer Kine Ven Đabao je na takozvanom Letnjem Davosu u lučkom gradu Daljan kazao da je Kina spremna da više ulaže u Evropu, ali da traži da bude priznata kao tržišna privreda.
Priznavanjem Kine kao tržišne privrede morali bi da se ukinu ograničenja na kineske investicije i izvoz u EU. Ven je kazao da Kina ima poverenja u oporavak evropske privrede, ali je pozvao vlade da budu odgovorne i vode "efikasne i odgovorne politike" da bi se sprečilo širenje dužničkih kriza i ubrzale reforme ekonomskog i finansijskog sistema.
"Prema agendi Svetske trgovinske organizacije, Kini može biti u potpunosti priznat status tržišne privrede 2016. godine. Ukoliko bi zemlje EU dale dokaz iskrenosti nekoliko godina ranije, to bi bio odraz našeg prijateljstva", kazao je on i izrazio nadu da će biti postignut napredak na narednom samitu EU-Kina.
Zemlje sa privredama u usponu - Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južnoafrička Republika naredne sedmice će razgovarati o mogućnosti da pomognu EU.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
