Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Ministri EU podržali mere za jačanje budžetske discipline
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Članice evro zone neće ubuduće više moći bez posledica da ignorišu upozorenja Evropske komisije da izmene svoje budžetske politike. Nakon Evropskog parlamenta i ministri finansija EU su odobrili predlog seta zakona za jačanje budžetske discipline koji će omogućiti da se kazne one članice koje se ogluše o upozorenja Komisije.
Na osnovu tih zakona čiji je cilj jačanje Pakta za stabilnost EU, evropski komesar za ekonomska pitanja Oli Ren (Olli Rehn) će moći da donese odluku da kazni članice koje ne budu disciplinovane u pogledu javnog duga i deficita. Ograničenja budžetskog deficita i javnog duga za članice evro zone i sada postoje, ali je procedura kažnjavanja složena i spora.
"Od sada, ova nova sredstva su u funkciji i komesar je obećao da će ih iskoristiti", rekao je 4. oktobra Renov portparol Amadeu Altafaj u Luksemburgu gde je održan sastanak ministara finansija. "To je ogroman korak u prevenciji u okviru Pakta za stabilnost", dodao je on.
Zahvaljujući novim merama, kazne će se više automatski i brže primenjivati nego ranije, ali ne u potpunosti. Predviđene su "korektivne" mere za članice čiji je javni deficit prešao 3% bruto domaćeg proizvoda i "preventivne" mere uz mogućnost sankcija za članice čiji se deficiti približe tom nivou, a koje ne preduzimaju mere da spreče premašivanje tog limita.
Načelan dogovor o merama je postignut 20. septembra nakon intenzivnih pregovora sa Evropskim parlamentom, koji je zatim 28. septembra izglasao te zakone. Ministri su u načelu odobrili mere, koje još treba i zvanično da usvoji Savet ministara EU, što će i učiniti bez rasprave čim predlozi zakona budu prevedeni na sve zvanične jezike.
Pre postizanja dogovora neke članice na čelu s Francuskom su tražile da upućivanje upozorenja nekoj članici mora prethodno da odobri Savet ministara EU. Predstavnici Evropskog parlamenta su strahovali da će to omogućiti nezvanične dogovore na osnovu kojih će članice moći da izbegnu izmene budžetske politike.
Umesto toga, odlučeno je da će za blokiranje upozorenja vladama zemalja evro zone biti potrebna većina, čime je procedura kažnjavanja olakšana. U slučaju da članice izglasaju da se odbaci upozorenje, one će morati odluku da obrazlože na javnoj sednici Evropskog parlamenta.
Evropski parlament je izdejstvovao pravo da pozove na saslušanje ministre finansija iz zemalja kojima je upućeno upozorenje. Članice su to dugo odbijale. Dogovoreno je i da Komisija može da prilikom istraživanja o izvorima makroekonomske nestabilnosti istraži ne samo zemlje koje imaju budžetski deficit već i one sa suficitom.
Zemlje članice će morati da usvoje višegodišnje budžetske programe, kako bi se osiguralo da će se ostvariti srednjeročni budžetski ciljevi koji su zacrtani na nivou EU.
Mere treba da omoguće bolju koordinaciju kako bi se izbeglo stvaranje neravnoteže i osigurale stabilne javne finansije, što sve treba da pomogne EU da funkcioniše dugoročno.
Četiri zakona odnose se na jačanje budžetske discipline u okviru Pakta za stabilnost i rast EU kako bi se smanjili javni dugovi u članicama i visoki deficiti. To podrazumeva veći nadzor budžetskih politika i mere da se članice doslednije i u ranoj fazi primoraju da preduzmu neophodne korake.
Dva zakona se odnose na proširivanje nadzora nad ekonomskim politikama članicama kako bi se rešavale makroekonomske neravnoteže. Biće uveden i sistem uzbunjivanja za rano otkrivanje neravnoteža, kao i procedure za članice koje pređu dozvoljena ograničenja javnog duga i deficita.
Nove mere uvedene su s namerom da se doslednije poštuju kriterijumi o ograničenju deficita i zaduživanja predviđenih Paktom o stabilnosti i rastu EU.
Prva grupa preventivnih mera odnosi se na poštovanje srednjoročnih budžetskih ciljeva kroz uvođenje ograničenja u potrošnji. Ova odredba podrazumeva da rast potrošnje ne sme da pređe srednjoročni rast BDP-a. Ovom odredbom se osigurava da eventulani rast prihoda ne sme da ode u potrošnju, vec za finansiranje dela duga.
Ako članica evrozone nije usvojila srednjoročne budžetske ciljeve i postoji značajno odstupanje u njenoj potrošnji, bila bi predviđena kazna u vidu izdvajanja 0,2 % BDP na poseban račun.
Korektivne mere, koje se odnose na prekomerni deficit, stavljaju naglasak na kriterijume zaduživanja predviđene Paktom o stabilnosti i rastu EU. Prema ovim kriterijumima, dug zemalja članica EU ne sme da pređe 60% BDP-a. Nove mere zahtevaju da zemlja preduzme sve korake da dug vrati na dozvoljen nivo čak i u slučaju da je deficit ispod dozvoljenih 3% BDP-a.
Kako bi se utvrdilo da li se dug smanjuje prema dozvoljenoj granici od 60% BDP-a, uvode se jasni ciljevi.
Smatraće se da se dug uspešno smanjuje ako se prekoračenje duga iznad dozvoljenih 60% BDP u periodu od tri godine smanjuje po stopi od jedne dvadesetine.
Izvor: AFP i EurActiv.rs
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
