Poljska nije odustala od plana da uđe u evrozonu, potvrdio je guverner Narodne banke Poljske Marek Belka. Ona to, međutim, planira tek za nekoliko godina kad evrozona povrati stabilnost, što trenutno koči Grčka, kazao je on za poljsku privatnu televiziju Polsat, uz ocenu da lideri evro zone čine sve da očuvaju monetarnu uniju. U nekim zemljama koje tek treba da usvoje evro vodi se polemika da li treba stremiti tom cilju, a najodlučnije su izgleda Letonija i Litvanija.

Belka je rekao da je stabilizacija evrozone težak i logistički komplikovan posao i da mogu da je poremete razna zbivanja, kao što je raspisivanje referenduma u Grčkoj o pomoći od Evropske unije, pad vlade u Slovačkoj, ili izbori u nekoj od sledećih saveznih država u Nemačkoj.

"Lideri zemalja članica evrozone odlučni su da učine sve da ne dopuste da se raspadne monetarna unija i učiniće sve što je potrebno da se evro održi", rekao je Belka.

Po oceni guvernera poljske centralne banke perspektiva njegove zemlje je zato posle kriznog samita EU jasnija. "Do sada smo mogli da razmišljamo ako evra ne bude bilo, nećemo na njega ni prelaziti. Ali evra će biti. U vezi sa tim moraćemo da donesemo odluku kada i pod kojim uslovima da uđemo u evrozonu", kazao je Belka.

Nameru Grčke da raspiše u decembru referendum o pomoći EU Belka je ocenio kao pokušaj grčke vlade da dobije kod kuće legitimitet za reforme jer su se već pojavile tendencije da se ospore dogovori kriznog samita EU o pomoći Grčkoj i da se revidiraju uslovi te pomoći. "Opasnost koja preti Grčkoj je pad vlade, raspisivanje prevremenih izbora i dolazak na vlast levice, uključujući tu i trockističko-komunističku", kazao je Belka.

Proširenje evro zone na dugom štapu

Zajedničku evropsku valutu do sada je prihvatilo 17 članica evro zone, od ukupno 24 koje to planiraju. Najskeptičnija prema tom planu je Češka, gde je stranka premijera ODS nedavno zatražila da se Česi o pristupanju izjasne na referendumu, sa obrazloženjem da su se okolnosti pod kojima su građani taj plan privhatili 2003. godine promenile.

Kako je prenela bugarska agencija Novinite na internet sajtu, ministar finansija Bugarske Simeon Djankov kazao je da Bugarska već dve godine ispunjava kriterijume za ulazak u evro zonu, ali će sačekati sa daljom procedurom još najmanje godinu dana da bi videla kako će se razvijati situacija. Kada je zemlja spremna za evero zonu, ona može da uđe u pripremni mehanizam koji traje najmanje dve godine, tako da se može zaključiti da Bugarska može prihvatiti evro najranije 2015.

Rumunija, prema nedavnim informacijama, može da računa da će biti spremna za pristupanje 2015. godine, a Mađarska 2020.

Letonija i Litvanija su, kako se čini, veoma motivisane da uđu u evro zonu. To je u skladu sa ranijom procenom analitičara da će se one boriti za ulazak u monetarnu uniju da ne bi po privlačnosti za investitore zaostale za Estonijom, koja je svoju nacionalnu valutu napustila 1. januara ove godine da bi prešla na evro.

Letonski ministar finansija Andris Vilks kazao je 26. oktobra da ta zemlja planira da u evro zonu stupi 2014. godine, u skladu sa ranijim planom. Analitičari smatraju da je glavna prepreka na putu Letonije ka evro zoni visoka inflacija, koja je u septembru povećana na 3,4%.

Litvanija je 27. oktobra saopštila da je samit evro zone pokazao da su lideri EU spremni da uolože napore da očuvaju tu zonu

Napisao: S.V. i

Povezani sadržaj

• 

  Analize i stavovi

  : Evro nije u krizi
  
• 

  Vesti

  : Opredeljenje Britanije za Evropu na probi
  
• 

  Vesti

  : Evropu tek čeka posao za rešavanje krize
  
• 

  Vesti

  : Grčka odlučuje o planu pomoći na referendumu
  
• 

  Vesti

  : Grčka uzdrmala temelje monetarne unije
  
• 

  Vesti

  : Evropa traži od Grčke da se odluči
  
• 

  Dosije

  : Proširenje i evro