Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropa traži od Grčke da se odluči
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 03.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropljani su pozvali Grčku da se izjasni da li želi da ostane u zoni evra i najavili da će joj uskratiti pomoć ako ne primeni dogovorene mere za izlazak iz krize. Lideri Francuske i Nemačke stavili su do znanja Grčkoj da neće dobiti novac o kojem je ranije postignut dogovor dok ne odluči da li želi da ostane u zoni evra i preuzme obaveze, za šta će joj se prilika pružiti na predstojećem referendumu o novom planu pomoći. To je prvi put da se tako otvoreno govori o mogućnosti istupanja Grčke iz zone evra, što je do sada bila tabu tema.
"Sasvim očigledno se postavlja pitanje evropske budućnosti Grčke. Da li Grčka želi da ostane u zoni evra ili ne?", rekao je predsednik Francuske Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) 2. novembra uveče posle sastanka u Kanu sa liderima vodećih članica EU i predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kome je prisustvovao grčki premijer Jorgos Papandreu.
Sarkozi je rekao da Francuska želi da Grčka ostane u zoni evra i da će učiniti sve da se to ostvari, ali da je na grčkom narodu da se izjasni o tome i da bi to trebalo da bude pitanje o kome će se izjašnjavati na referendumu. "Mi smo spremni da pomognemo Grčkoj, pošto je solidarnost u samoj osnovi evropskog projekta, kao i princip lojalnosti. Ali to podrazumeva i da Grčka ispunjava svoje obaveze", rekao je francuski predsednik.
On je naglasio da je poruka upućena svim grčkim političaima. "Mi smo jasno rekli grčkim vlastima, a to se odnosi i na većinu i na opoziciju u Grčkoj da Evropljani, kao i MMF, ne mogu da planiraju šestu tranšu pomoći Grčkoj sve dok ona ne usvoji u potpunosti paket koji je dogovoren 27. oktobra i dok se ne otklone neizvesnosti u vezi sa ishodom referenduma".
Upozorenje Grčkoj je uputila i drektorka MMF-a Kristin Lagard (Christine Lagarde) koja je najavila da neće preporučiti da ta institucija odblokira novac koji je obećan Atini, dok se "referendum ne završi" i ne budu otklonjene sve neizvesnosti.
To je potvrdila nemačka kancelarka Angela Merkel koja je naglasila da je glavni zadatak stabilnost evra. "Mi bismo više voleli da ostvarimo ovaj cilj zajedno sa Grčkom. Ali naša prva dužnost je da očuvamo evro kao stabilnu valutu", rekla je ona. Nemačka kancelarka je rekla i da će Nemačka, ako grčki narod ne želi da njegova zemlja ostane u zoni evra, to poštovati ali da neće "napustiti evro".
Ona je ocenila da je evro zona spremna i za takav ishod i da su mere dogovorene 27. oktobra ispravne. "Tako da ma kakav bio ishod referenduma, mi ćemo moći da donesemo dobru odluku za evro", rekla je ona i dodala da je najava referenduma samo ubrzala potrebu da se što pre primene dogovorene mere. Sarkozi je rekao da će primena biti uzbrzana i da će već 3. novembra biti održan sastanak kako bi se i u praksi povećali kapaciteti zaštitnog mehanizma za evro na 1.000 milijardi evra.
Grčka očekuje da joj EU i MMF isplate novu tranšu pomoći od osam milijardi evra, koja je predviđena prvim planom pomoći od 110 milijardi evra iz maja 2010. Taj novac joj je neophodan kako bi nastavila da obezbedi plate u javnom sektoru i isplate duga. Prema Berlinu, državna kasa će se isprazniti do decembra.
Merkelova i Sarkozi su se složili da je neophodan politički konsenzus u Grčkoj i da evro zona ne može da dugo bude u neizvesnosti. Nakon sastanka, koji je nemačka kancelarka nazvala teškim, Papandredu je saopštio da će se referendum održati 4. decembra, a ne januaru kako se prvobitno očekivalo.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je pozvao na nacionalno jedinstvo u Grčkoj i upozorio da će posledice odbavicanja plana biti "nepredvidljive", posebno na najranjivije delove stanovništva.
Jedan evropski zvaničnik je rekao da bi odbacivanje novog plana pomoći biti loše za Grčku jer će njena sudbina van evro zone biti mnogo gora od rešenja koja joj se sada nude.
Pitanje istupanja neke zemlje iz zone evra nije regulisano posebnim odredbama. Ugovor iz Lisabona koji je stupio na snagu u decembru 2009, sadrži odredbe o istupanju neke zemlje iz EU, ali ne i o izlasku iz zone evra. U tom kontekstu, neka zemlja ne bi mogla da istupi iz zone evra a da ne istupi i iz EU.
Uzdrmana Papandreuova vlada
Papandreu se složio da je očigledno u igri članstvo Grčke u zoni evra. On nije precizirao kako će glasiti pitanje na koje će se Grci izjašnjavati. "Potreban nam je širok konsenzus i ja verujem da grčki narod želi da budemo snažna partner u evro zoni, a to je ulog", naglasio je on.
U samoj grčkoj vladi došlo je do neslaganja i ona se bori za opstanak, pošto se 3. novembra ministar finansija Evangelos Venizelos, jedna od ključnih figura u Papandreuovoj stranci Pasok, i više drugih ministara izjasnili protiv referenduma. Venizelos je ocenio da je članstvo u zoni evra "istorijska pobeda" koja se ne sme dovesti u pitanje". "To ne sme zavisiti od referenduma", upozorio je Venizelos u saopštenju koje je objavio po povratku iz Kana.
Ovaj potez sledili su i neki poslanici, od kojih je dvoje najavilo da neće podržati vladu prilikom glasanja o poverenju u parlamentu 4. novembra, jer se protive referendumu. Na osnovu toga, vlada će raspolagati većonom od samo 150 od ukupno 300 poslanika u parlamentu, ali bi joj u teoriji moglo da bude izglasano poverenje, zavisno od broj aposlanika koji budu učestvovali u glasanju.
Grčka iščekuje odluke sa vanrednog sastanka vlade i sastanka poslaničke grupe socijalista koje je Papandreu sazvao za 3. novembar.
Lider opozicione Nove demorkatije Antonis Samaras nagovestio je da se referendum možda neće ni desiti, preneo je dnevnik Katimerini. Upitan o stavu svoje stranke on je rekao da treba prvo sačekati i videti da li će se referendum uopšte održati. Konzervativci, prema izvorima, smatraju da zbog negativne reakcije u zoni evra i MMF-a i podela unutar Pasoka Papandreu verovanto neće moći da dobije podršku u parlamentu za referendum.
Politički komentator i urednik u listu Siti pres (City Press) Jorgos Kircos rekao je da će Papandreuovoj vladi verovatno biti izglasano poverenje, ali da će mu biti teže da obezbedi podršku za raspisivanje referendum, što mora da odobri parlament.
Najava referenduma poremetila i samit G20
Odluka Grčke da sazove referendum je uzdrmala strategiju za sastanak lidera G20. Prvobitna ideja je bila da se na samitu razgovora o tome kako da se izbegne ekonomska kriza u svetu. Evropljani su planirali da svojim partnerima predstave plan za izlazak iz krize koji je usvojen prošle nedelje na samitu u Briselu, a čiji je cilj da se obnovi poverenje i razveju strahovanja SAD i zemlje zbog usporavanja rasta u svetu, uzrokovanog evropskom krizom. Međutim, ostvarivanje tog plana je ugrozila mogućnost njegovog odbacivanja na grčkom referendumu.
Grčko pitanje je ugrozilo i napore Francuske kao predsedavajuće G20 da izdejstvuje da se ekonomije u usponu uključe u napore za sprečavanja nove recesije i daju finansijski doprinos Fondu za finansijsku stabilnost. Zemlje čije ekonomije doživljavaju ubrzani razvoj, na čelu sa Kinom, pre nego što se izjasne traže od Evropljana da stabilizuju tržišta. Izvor blizak francuskom predsedavanju G20 rekao je da će Peking ipak biti otvoren za razgovore uprkos grčkom problemu.
Kineski predsednik Hu Đintao, koji je 2. novembra večerao sa Sarkozijem u pauzi mini samita o Grčkoj, rekao je da je pre svega na Evropi da reši pitanje duga i naveo da je uveren u njenu sposobnost da to učini, prenela je Sinhua.
Lideri EU se 3. novembra pred početak samita Grupe 20 sastati sa liderima Italije i Španije kako bi usaglasili svoje stavove za samit. Italija, prva zemlja na udaru u slučaju širenja grčke krize, usvojila je 2. novembra uveče na vanrednom sastanku vlade nove mere protiv krize koje planira da predstavi na samitu Grupe 20.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
