Evropska komisija je i zvanično predstavila predlog reforme šengenskih propisa koji predviđa uvođenje privremenih kontrola na granicama unutar EU pod strogim uslovima, uprkos tome što se deo zemalja članica protivi predloženim merama. Komisija smatra da je potreban mehanizam za donošenje odluka na nivou EU kako bi se izbegle jednostrane odluke. Cilj je i da se obezbedi bolja kontrola spoljne granice i zaštita šengenskog prostora i umanji otpor prema prijemu novih članica, Rumunije i Bugarske. To je, međutim, sve manje izvesno, pošto je Holandija najavila da neće podržati njihov prijem kada se o tome bude odlučivalo ove nedelje u Briselu.

Granične kontrole će moći da se uvedu u slučaju iznenadnog priliva velikog broja imiranata koji bi mogao da predstavlja rizik za nacionalnu bezbednost ili kada neka članica nije u stanju da kontroliše granicu. Kao i do sada, granične kontrole će moći da se uvedu u slučaju planiranih događaja, poput sportskih manifestacija ili velikog političkog skupa, kako bi se predupredila ozbiljna pretnja za javni red i unutrašnju bezbednost.

Odluka o ponovnom uvođenju granične kontrole će se donositi na nivou EU na osnovu predloga Evropske komisije i pošto se obezbedi kvalifikovana većina članica.

Članice EU, međutim, mogu same preduzeti korake na uvođenju granične kontrole kada se suoče sa nepredviđenim vanrednim okolnostima, poput priliva imigranata, u kojima je neophodno brzo reagovati, ali samo na pet dana, a da bi se ta mera produžila potrebno je da odluka bude doneta na nivou EU.

U odluci će se precizirati u kom delu granice se može vanredno uvesti kontrola u periodu od 30 dana. Odluka se može obnoviti na mesec dana, a predviđeno je da granične kontrole budu moguće najviše šest meseci. Šestomesečni period se može produžiti kada su unutrašnje kontrole uvedene zbog nemogućnosti neke članica da kontroliše spoljnu granicu.

U slučaju kada članice nisu u stanju da zaštite deo spoljne granice EU prvo su predviđene mere tehničke i finansijske podrške Komisije, članica, Fronteksa i drugih agencija poput Europola. Ako to ne bude dovoljno, može biti doneta odluka o ponovnom uvođenju kontrole na granicama unutar EU. Takva odluka bi se donosila isključivo na nivou EU kako bi se sprečilo da članice donose jednostrane odluke.

Ovaj mehanizam se odnosi na neke članice koje nailaze na teškoće u kontroli granice, poput Grčke čija je granica sa Turskom, duga 150 kilometara, postala glavni put za imigrante ka EU. Gotovo polovilna ilegalnih prelazaka u EU je registrovana na toj granici.

Predstavljajući predlog izmena šengenskih propisa evropska komesarka za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrem (Malmstroem) rekla je novinarima 16. septembra da je Šengen "fantastičan", popularan i uspešan projekat koji daje konkretne koristi i rezultate. Ona je navela da je između 2004. i 2007. kretanje radne snage iz novih članica doprinelo povećaanju bruto domaćeg proizvoda EU za oko 40 milijardi evra.

Malmstremova je rekla da je cilj Evropske komisija da osnaži šengenski prostor kako bi se i ubuduće garantovala sloboda kretanja stotinama hiljada građana EU i državljanja trećih zemalja koji svakodnevno putuju po Uniji. "Ovim predlogom mi štitimo budućnost Šengena. Naš predlog će uvesti evropski sistem donošenja odluka koji će osnažiti poverenje među članicama a šengenski prostor će bolje pripremiti za buduće izazove i nepredviđene događaje", dodala je ona.

Evropska komesarka je rekla da neke od slabosti šengenskog sistema potiču od mehanizma međusobnih dogovora vlada članica. Ona je navela da je takav mehanizam bio validan u ranim fazama, kada je šengenski prostor činilo šest članica, a da sada nije efikasan sa 25 članica "kojima će se verovatno pridružiti i nove članice u bliskoj budućnosti".

Francuska, Nemačka i Španija su izrazili prošle nedelje protivljenje predlogu Evropske komisije za reformu šengenskih propisa, pošto su detalji predloga procurili u medije. Te zemlje su insistirale da članice imaju suvereno pravo da odlučuju o uvođenju granične kontrole kada im je to potrebno.

Na pitanje kakve razgovore očekuje sa Parizom, Berlinom i Madridom Malmstremova je rekla da je spremna i da brani predlog i u razgovorima sa vlastima članica i u Evropskom parlamentu.

Ponovo neizvestan prijem Rumunije i Bugarske

Cilj mera koje je predložila Evropska komisija jeste i da se uvere zemlje poput Francuske, Holandije, Nemačke ili Austrije koje se protiv prijemu Rumuniji i Bugarske u Šengen, da postoje odgovarajući mehanizmi zaštite prostora u kome je garantovana sloboda kretanja. Nedovoljno zaštićena granica prema Turskoj može biti jedan od razloga za novo odlaganja prijema Bugarske i Rumunije u šengenski prostor.

Hag je 16. septembra saopštio da neće podržati prijem ove dve zemlje u šengenski prostor kada ministri unutrašnjih poslova EU budu odlučivali o tome ove nedelje u Briselu. Holandski ministar za imigraciju Gerd Lers (Leers) rekao je 16. septembra da će Holandija staviti veto na prijem te dve zemlje u šengenski prostor jer nisu ostvarile dovoljan napredak u borbi protiv korupcije. "Što se tiče Holandije, mi ćemo reći 'NE' na sastaku ministara unutrasnsjih poslova EU", rekao je on.

Upitana da prokomentariše ovu izjavu, Malmstremova je rekla da su i Bugarska i Rumunija ispunile tehničke kriterijume i da će Poljska, koja predsedava EU, nastojati da postigne kompromis na sastanku ministara unutrašnjih poslova 22. i 23. septembra u Briselu.

Za prijem novih članica u Šengen je potrebna jednoglasna odluka.

Kompromisno rešenje predviđa postepen prijem Bugarske i Rumunije u šengenski prostor koji bi se odvijao u dve faze. Prvo bi do kraja oktobra sloboda kretanja bila omogućena na aerodromima i lukama, a odluka o otvaranju kopnenih granica bila bi doneta tek 2012.

Holandski ministar je, međutim, rekao da Holandija neće podržati ni delimičan prijem dve zemlje u šengenski prostor zbog čega je i ovaj predlog doveden u pitanje.

Rumunski ministar pravde Katalin Predoju (Catalin predoiu) rekao je za AFP da jer razočaran stavom Haga i izrazio uverenje da će veliki broj zemalja u Savet ministara EU podržati stav Rumunije da treba da bude primljena pošto je ispunila tehničke kriterijume.

Bugarski ministar unutrašnjih poslova Cvetan Cvetanov je ocenio da su razlog za protivljenju Holandije problemi u vladajućoj koaliciji u toj zemlji. Isti stav je izneo i ministar spoljnih poslova Bugarske Nikolaj Mladenov koji je dodao i da je Bugarska uverena da će biti pronađeno rešenje za prijem dve zemlje u Šengen i pored protivljenja Holandije.

"Ako 22. septembra bude doneta razuma odluka, mi ćemo podržati reformu šengenskih propisa. Ako ne, mi ćemo razmotriti naš stav", rekao je on.

Izvor: AFP, EurActiv.com i EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Pariz i Berlin protiv veće uloge EK u graničnim kontrolama
  
• 

  Vesti

  : Komisija želi veću ulogu u odlučivanju o graničnim kontrolama
  
• 

  Vesti

  : U EU 12 miliona građana živi u drugoj članici
  
• 

  Vesti

  : Holandski grad uvodi svoje imigracione propise
  
• 

  Vesti

  : EK: Pariz i Rim nisu postupili u duhu Šengena
  
• 

  Vesti

  : Ponovo se odlaže prijem Bugarske i Rumunije u Šengen
  
• 

  Vesti

  : Pariz i Rim traže uvođenje kontrole granice unutar EU