Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Komisija želi veću ulogu u odlučivanju o graničnim kontrolama
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.09.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija planira da strogo ograniči mogućnost ponovnog uvođenja graničnih kontrola unutar šengenskog prostora i želi da ima veću ulogu u odlučivanju o tome. Prema predlogu zakona, koji će biti predstavljen 13. septembra, članice EU će morati da Komisiji podnesu zahtev za uvođenje graničnih kontrola koji zatim treba da odobri većina članica. Uvođenje graničnih kontrola biće moguće u slučaju neočekivanog i velikog priliva imigranata ili kada neka članica nije u stanju da uspešno kontroliše spoljnu granicu EU.
Raspravu o reformi šengenskog sistema u EU pokrenule su ovog proleća Francuska i Italija koje su se suočile sa dolaskom više hiljada imigranata iz Tunisa. Francuske vlasti su tada zbog pokušaja velikog broja tunižanskih imigranata da iz Italije uđu u Francusku ponovo uvele izvesnu kontrolu na granici.
Pod pritiskom pre svega Pariza, evropska komesarka za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrem (Cecilia Malmstrom) je donekle nevoljno pristala u maju da Komisija pripremi predloge za reformu šengenskog sistema koju omogućuje slobodu kretanja a uspostavljen je 1995. godine.
Cilj je bio da se članicama pruže veće mogućnosti za uvođenje privremene kontrole, odnosno prošire postojeći uslovi pod kojima mogu da ih uvedu. Članice će, prema predlogu, moći da privremeno uvedu kontrole u slučaju "neočekivanog i snažnog" priliva imigranata ili u slučaju da neka članica nije u stanju da u potpunosti kontroliše granicu EU. Prema sadašnjim propisima, članice mogu uvesti kontrole u slučaju napada ili velikih okupljanja, poput samita ili sportskog događaja.
Background Dolazak više od 25.000 imigranata u Italiju, uglavnom iz Tunisa pokrenuo je pitanje politike migracija u EU. Nakon diplomatskog spora zbog imigranata Pariz i Rim su u aprilu zatražili reformu šegenskog sistema kako bi se omogućilo privremeno vanredno uvođenje kontrole granice. Evropska komisija je 4. maja predstavila smernice za rešavanja pitanja migracija, uključujući i okvir za ponovno uspostavljanje kontrola granice.
Danska je 5. jula počela da primenjuje sporni plan za jačanje carinske kontrole granice razmeštanjem dodatnih carinskih službenika na granici prema Nemačkoj i Švedskoj. Danske vlasti su to obrazložile borbom protiv prekograničnog kriminala.
Šengenski prostor je zona u kojoj je slobodno kretanje zagarantovano. Osnovana je na bazi Šengenskog sporazuma iz 1985. godine. Šengenski sporazum primenjuje se u 26 zemalja, od toga 22 članice EU i četiri pridružene zemlje - Norveškoj, Islandu, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. Velika Britanija i Irska nisu članice te zone, a Kipar, Bugarska i Rumunija još nisu primljene.
Evropska komisija će predstaviti predlog 13. septembra ali on verovatno neće naići na odobravanje vlada svih članica, jer Komisija predlaže da ima veću ulogu kako bi se uspostavila jasna procedura.
Mnoge članice bi, međutim, želele da mogu i dalje same da odlučuju o tome, kao što je to sada slučaj. Ipak, kontroverzna odluka Danske da uvede carisnke kontrole na granici prema drugim članica kako bi suzbila prekogranični kriminal naišla je na kritike i Brisela i susednih zemalja.
Prema predlogu Komisije, u koji je uvid imao Frans pres, zemlje članice bi ubuduće trebalo da podnesu zahtev Komisiji i da ga obrazlože, a taj zahtev zatim mora da odobri kvalifikovana većina među članicama EU, što je teže ostvariti nego prostu većinu. Članice će i dalje moći da same uvedu kontrole ali samo na pet dana. Nakon toga moraju tražiti odobrenje od Komisije.
"Sadašnja situacija je takva da oblast koja je od zajedničkog interesa zavisi na kraju od individualnih odluka. To bi, prirodno, trebalo promeniti", rekao je 6. septembra portparol evropske komesarke za unutrašnje poslove na konferenciji za novinare. "Ako želimo bolji Šengen, potrebno je da ugradimo više evropskog duha u njega", dodao je on.
Namera Komisije da ima veću ulogu u tome biće verovatno povod za teške rasprave sa više članica koje treba da odobre predlog. "Biće to veliko odmeravanje snaga", rekao je jedan evropski diplomata.
Nemački ministar za evropska pitanja Verner Hojer (Werner Hoyer) ocenio je 6. septembra da Komisija razmišlja u dobrom pravcu.
Komisija takođe predlaže da se ojačaju kapaciteti EU da interveniše u slučaju da neka članica nije u stanju da kontroliše spoljnu granicu. Na potrebu za tim ukazuje stanje na grčko-turskoj granici, dugoj 150 kilometara, koja je postala glavna tača prelaska ilegalnih imigranata u EU.
Brisel predlaže i da se omogući redovno slanje misija koje će proveravati kontrolu granice i da se članice obavežu da otklone nedostatke.
Izvro: AFP
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
