Evropska komisija objavila je 23. oktobra "zeleni papir" - dokument sa predlogom tema i ideja o budućnosti finansiranja javnog duga, koji sadrži tri moguća modela izdavanja zajedničkih evroobveznica, takozvanih "stabilizacionih obveznica" na nivou cele EU. Međutim, Komisija ne insistira ni na jednom predlogu evroobveznica kao konačnom i najboljem rešenju, već ističe da je debata otvorena do 8. januara. Komisija je predložila i dve nove regulative koje predviđaju stroži nadzor nad budžetima zemalja evrozone i veća ovlašćenja Komisije.

Najveći izazov leži u činjenici da dva od tri predložena rešenja za kreiranje obveznica zahtevaju izmene ugovora EU. U saopštenju Komisije se navodi da, bez obzira na to kada će biti doneta odluka o novim obveznicama, eventualni dogovor o emitovanju zajedničkih hartija bi mogao da odmah utiče na očekivanja finansijskog tržišta. To znači da bi se smanjili troškovi emisije zemalja članica koje trpe ogromne pritiske i plaćaju velike kamate na svoje obveznice.

"Zeleni papir" predviđa izdavanje zajedničkih obveznica među zemljama članicama evro zone. Trenutno o emitovanju hartija od vrednosti svaka članica samostalno odlučuje primenjujići različite procedure emitovanja.

Uvođenje jedinstvene stabilizacione obveznice u evro zonu značilo bi podelu prihoda po osnovu prodatih obveznica, ali i podelu troškova servisiranja javnih dugova.

U dokumentu se predviđaju tri moguće opcije za emitovanje te obveznice, u zavisnosti od nivoa zamene nacionalne obveznice novom obveznicom i od prirode garancije.

Prva opcija predviđa punu zamenu nacionalnih obveznica stabilizacionim sa nekoliko zajedničkih garancija. Ova opcija bi smanjila stope prinosa za hartije zemalja sa visokim dugom, ali bi u isto vreme povećala "moralni hazard". To znači da države sa poteškoćama u finansiranju ne bi bile motivisane da uvedu red u svoje finansije, a rizik bi se preneo na stabilne ekonomije. Emitovanje ovakve hartije bi zahtevalo izmene Ugovora o EU.

Druga opcija je delimična zamena nacionalne obveznice stabilizacionom sa nekoliko zajedničkih garancija. Ova hartija bi samo delimično pokrivala finansijske potrebe članica evrozone, zbog čega bi članice nastavile da emituju svoje hartije, ali u znatno manjem obimu. Ipak, članice bi time i dalje bile izložene pritiscima sa finansijskog tržišta i kreditni rejting bi se i dalje razlikovao od zemlje do zemlje.

Treća opcija predviđa delimičnu zamenu nacionalnih obveznica, sa nekoliko garancija koje ne bi bile  zajedničke. Ova opcija je, prema oceni Komisije, potpuno u saglasnosti sa Ugovorom i ima nekih sličnosti sa obveznicama koje emituje Evropski fond za finansijski stabilnost (EFSF).

Komisija traži veća ovlašćenja

Komisija je takođe izašla sa dva nova predloga mera čiji je cilj bolja kontrola nacionalnih budžeta i u ekstremnim slučajevima "upravljanje" zemljama koje se bore sa nekontrolisanim nivoom javnog duga.

Među predlozima mera u dve nove regulative nalazi se nezavisno prognoziranje kretanja duga u zemljama evro zone prilikom kreiranja budžeta, kao i zahtev da sve članice everozone nacrt budžeta za narednu godinu dostave Komisiji na odobravanje do 15. oktobra.

Komisija bi, prema predlogu, trebalo da proceni nacrt budžeta i da objavi mišljenje, ali i da ima moć da zahteva izmene u nacionalnim budžetima. Članicama se daje pravo da traže od Komisije da obrazlaže pred nacionalnim parlamentima tražene izmene ili preporuke. Ove mere predviđanju i nadzor za članicu u finansijskim teškoćama, a koji bi sprovodila Komisija.

Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo (Jose Manuel Barosso) snažno je branio ove predloge od optužbi da su nedemokratski i da je zvanični Brisel prigrabio suviše moći.

Na pitanje novinara, da li veruje da Komisija ima politički legitimitet i stručnost da sprovede sve predložene mere, on je odgovorio: "Mislimo da možemo ovo da uradimo. Poenta je, ako Komisija to ne uradi, ko bi drugi mogao?"  On je naglasio da su ove mere bile neophodne jer bi u suprotnom "bilo teško, ako ne i nemoguće, sačuvati jednistvenu valutu".

Stabilizacione obveznice, kako je rekao, neće biti uvedene pre nego što se usvoje pravila o strožem nadzoru budžeta.

Angela Merkel protiv evroobveznica

Nemačka kancelarka Angela Merkel još jednom je ponovila da je protiv emitovanja zajedničkih obveznica. U obraćanju 23. novembra u nemačkom Bundestagu ona je ocenila da "nije trenutak da se Komisija sada fokusira na moguće opcije evroobveznica".

Finski ministar finansija Juta Urpilainen (Jutta Urpilainen) takođe je odbacio ideju o emitovanju zajedničkih evroobveznica.

Reakcija nemačke kancelarke na dokument Komisije o varijantama evroobveznica desila se u danu kada Nemačka nije uspela da proda celu emisiju državnih obveznica što je protumačeno kao znak i da najsnažnija evropska privreda nije imuna na dužničku krizu.

Nemačka finansijska agencija je saopštila 23. oktobra da je na poslednjoj aukciji desetogodišnjih obveznica zabeležena tražnja za samo 60% od ponuđenih ukupno šest milijardi evra vrednih hartija. U Agenciji za slabu tražnju krive "izuzetno nervozno tržišno okruženje".

Te obveznice su nosile prosečnu kamatu od 1,98%, što predstavlja najniži prinos na desetogodišnje hartije u istoriji Nemačke. Na prethodnim ovogodišnjim aukcijama desetogodišnjih obveznica nuđena je kamata od 3,25%.

Portparol Agencije je istakao, kako prenose mediji, da rezultat današnje aukcije "nikako ne znači da će biti bilo kakvih problema u refinansiranju za državni budžet". Uskoro će, kako je najavio, uslediti pokušaj da se planirana suma dobije prodajom na sekundarnom tržištu.

Kao razlog za uzdržanost ulagača prema nemačkim državnim obveznicama navedena je izuzetno niska kamata, manja od 2%. Istog dana je kamata na francuske državne obveznice bila 3,632%, a za belgijske čak 5,202%, što je najviše od uvođenja evra.

Izvor: Euractiv.rs i Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Moguće izmene sporazuma EU
  
• 

  Vesti

  : Bundestag usvojio zakon o merama za spasavanje evra
  
• 

  Vesti

  : Dogovor o jačanju budžetske discipline u EU
  
• 

  Vesti

  : U Nemačkoj nema znakova recesije
  
• 

  Vesti

  : U EU smanjen budžetski deficit i povećan javni dug