Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 U Nemačkoj nema znakova recesije
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 22.08.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U Nemačkoj, i pored teške ekonomske situacije u evro zoni, nema znakova recesije a očekivani rast od 3% za 2011. biće dostignut iako je u drugom kvartalu ove godine rast bio usporen i iznosio samo 0,1%, saopštile su nemačke vlasti. Ipak, građani Nemačke nemaju puno poverenja u kancelarku Angelu Merkel da će uspešno voditi zemlju kroz tešku finansijsku situaciju u evro zoni.
Ministar finansija najjače privrede u Evropi Volfgang Šojble (Wolfgang Schäuble) rekao je 22. avgusta da nema znakova recesije u Nemačkoj i da razvoj tržišta rada ostaje pozitivan, iako je kao i u ostatku Evrope privredni rast u drugom tromesečju bio ispod očekivanja.
Šojble kaže da su očekivanja za 2011. godinu bolja nego što su bila početkom godine. On je radiju Dojčlandfunk (Deutschlandfunk) rekao da "sve govori da ćemo ipak ostvariti rast od 3% ove godine." "Preterana očekivanja su donekle ublažena, ali nema naznaka recesije", rekao je Šojble.
Prema izveštaju nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, rast bruto domaćeg proizvoda u Nemačkoj u prvom kvartalu iznosio je 1,6% dok je u drugom bio samo 0,1% a u 2010. ukupan rast iznosio je 3,6%. Prema podacima Evropske službe za statistiku Eurostat u evro zoni je u prvom kvartalu zabeležen rast od 0,8% a u drugom 0,2%.
Da je situacija u nemačkim finansijama zaista stabilna potvrdilo je i saopštenje Ministarstva finansija objavljeno 22. avgusta prema kome je prognoza budžetskog deficita smanjena na 1,5% BDP-a. U aprilu je iz vlade najavljeno da se očekuje da ukupni budžetski deficit (koji obuhvata budžete federacije, saveznih jedinica i lokalnih samouprava) bude 2,5%.
Tokom 2010. godine budžetski deficit iznosio je 3,3% a u saopštenju ministarstva navodi se da će se "pozitivan razvoj u ovoj godini nastaviti do 2015. što će omogućiti izbalansiran budžet 2014. godine". Javni dug Nemačke takođe je smanjen za 3% u odnosu na prethodnu godinu i očekuje se da do kraja 2011. on bude manji od 80% BDP-a. U ministarstvu očekuju da će do 2015. javni dug biti 71% BDP-a dok je u 2010. godini bio 83,2% BDP-a.
Ipak, tri četvrtine Nemaca ima malo ili uopšte nema poverenja u vođstvo kancelarke Merkel tokom dužničke krize evro zone. Prema istraživanju javnog mnjenja koje je naručila televizijska stanica ARD, samo 22% Nemaca potpuno veruje u kancelarku Merkel dok 55% navodi da nema puno poverenje u nju, dok 20% kaže da nema uopšte poverenja u nju.
Istraživanje je sprovedeno pošto su objavljeni rezultati sličnog istraživanja javnog mnjenja u Francuskoj koje je pokazalo da građani Francuske imaju više poverenja u Angelu Merkel nego u predsednika Nikolu Sarkozija (Nicolas Sarkozy). Francuzi su u istraživanju koje je objavljeno 11. avgusta posle pada francuskih banaka na berzi pokazali da više veruju u trenucima finasijskih nestabilnosti kancelarki Nemačke nego svom predsedniku. Sasmo 33% ispitanika tada je reklo da imaju poverenja u Sarkozija dok se 46% izjasnilo da ima poverenja u Merkelovu.
U Nemačkoj, međutim, imaju manje poverenja u svoje lidere nego u Francuskoj ali za razliku od svojih suseda još manje veruju stranim političarima pa, i pored tanke podrške, Merkelovoj veruju više nego Sarkoziju za koga je 63% ispitanih Nemaca reklo da ima malo poverenja a 20% da nema uopšte poverenja u njega.
Istraživanje je pokazalo, takođe, i da Nemci ne shvataju baš najbolje uzroke i posledice dužničke krize pa je tako 27% ispitanika reklo da ima potpunu predstavu o događajima dok 59% ima neku predstavu o krizi a 12% priznalo je da nema jasnu sliku o tome šta se dešava.
Podrška Merkelovoj oslabila je i u odnosu na domaće političare i u slučaju da se sada kancelar bira na opštim neposrednim izborima, prema ispitivanju javnog mnjenja, najviše glasova bi dobio lider opozicione Socijalištičke partije Per Štajnbruk (Peer Steinbruck) i to čak 51%.
Izvor: AFP i Euractiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
