Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Moguće izmene sporazuma EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Lideri članica Evropske unije su se složili 23. oktobra da razmotre mogućnost eventualnih izmena sporazuma o EU kako bi se unapredilo funkcionisanje zone evra i osnažila budžetska disciplina. Evropski lideri na sastanku u Briselu nisu, međutim, želeli da se obavežu na bilo kakve dugoročne izmene jer one podrazumevaju i izjašnjavanje građana na referendumima.
Nemačka je, međutim, insistirala da se odredbe o "ograničenim izmenama" osnivačkog ugovora uključe u zaključke samita kako bi se osnažila budžetska disciplina članica. Nemačka kancelarka Angela Merkel želi da se tim izemanama osnaže kaznene procedure i da osigura da članice usklade domaće finansije sa strogo definisanim kriterijumima.
"Evropski savet prima k znanju nameru šefova vlada ili država zone evra da razmotre dalje jačanje ekonomskog usklađivanja zone evra, unapređenja fiskalne discipline i produbljavanju ekonomske unije, uključujući razmatranje mogućnosti ograničenih izmena sporazuma", navodi se u zaključcima.
Evropski savet je podsetio da odluku može doneti samo svih 27 članica EU, a ne samo 17 koje dele zajedničku valutu.
Izveštaj kako pristupiti "ograničenim izmenama" biće pripremljen pred decembarski sastanak evropskih čelnika.
Merkelova se zalaže za klauzule po kojima će članice čiji budžetski deficit premaši ograničenje od 3% BDP-a, budu izvedene pred sud. Ona takođe želi da se razradi ideja o uvođenju funkcije evropskog komesara zaduženog za jačanje budžetske discipline, što je još jedan predlog koji bi mogao da zahteva izmene ugovora, a koji, prema navodima, podržava francuski predsednik Nikola Sarkozi.
Velika Britanija i druge zemlje koje nisu članice zone pristale su da se uvrsti i formulacija o izmenama sporazuma pod uslovom da zaključci samita takođe sadrže "zaštitne odredbe" za jedinstveno tržište. Britanski premijer Dejvid Kameron (David Cameron) želi da osigura da bilo koje izmene ugovora ne utiču na prirodu jedinstvenog tržišta ili druge trgovinske odredbe.
Posrednička uloga za Herman Van Rampeja
Na samitu je dogovoreno da sastanci evro zone, od kojih će se prvi održati već 26. oktobra, treba da se održavaju samo nakon sastanka lidera svih 27 članica kako bi bili upoznati s aonim što se dešava u zoni evra. Prema tom dogovoru, ključna uloga posrednika između članica evrozone i onih van evrozone biće poverena predsedniku Evropskog saveta Hermanu Van Rompeju (Herman Van Rompuy).
U zaključcima se naglašava da predsednici sastanaka lidera evro zone moraju se birati kada i predsednik Evropskog saveta i na isti vremenski period. Do narednih izbora, tu funkciju će obavljati Van Rompej, koji će "članice koje nisu deo evro zone obaveštaati" o pripremama za samit zone evra. Van Rompej je takođe dobio zaduženje da "istraži mogućnost" za promene osnivačkog ugovora.
Ove odredbe su deo kompromisa čiji je cilj da se razveju sumnje britanskog premijera i drugih zemalja van evro zone u to da bi mogle biti oštećene daljim jačanjem evro zone u slučaju izmena ugovora.
Zvaničnici Saveta rekli su za Euractiv da je taj dogovor osnažio položaj Saveta i Van Rompeja, jer ga nedvosmisleno stavlja u ulogu glavnog medijatora između dve grupe članica EU i daje mu odlučujuću ulogu u slučaju izmena ugovora.
Na pomolu dogovor o planu za izlazak iz krize
Lideri EU su, uprkos neslaganjima, uspeli da na sastanku u Briselu utvrde osnovne elemente plana za izazak iz dužničke krize koja preti da ugrozi zonu evra. Samit je omogućio da Nemačka i Francuska donekle prilbiže stavove. Dve vodeceh ekonomije zone evra ne slažu se, pre svega, oko načina na koji će se osnažiti Fonda za finansijsku stabilnost (EFSF).
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je rekao da se nazire "dosta širok dogovor" o tom pitanju. "Pregovori dobro napreduju, nema blokade", dodao je on, ali je upozorio da će biti potrebni još "sati i sati razgovora" kako bi se na samitu zone evra 26. oktobra postiglo rešenje.
Pariz je morao da odustane od ideje da se u mehanizam zaštite evra uključi Evropska centralna banka. Nemačka kancelarka Angela Merkel se tome odlučno protivila jer bi se time prekršila zabrana EBC-u da pruža budžetsku pomoć članicama.
Do samita zone evra ostaje da se prouče dva scenarija, ali sa mnogima varijantama, za povećanje kapaciteta EFSF na najmanje 1.000 milijardi evra. Jedan od predloga predviđa da EFSF daje garancije za deo obveznica zemalja u krizi, a drugi stvaranje neke vrste posebnog fonda za prikupljanje doprinosa investitora van eu, a koji bi mogao da se oslanja na MMF.
Model koji predviđa uključivanje MMF izaziva negodovanja, jer bi i zemlje sa ekonomijama koje doživljavaju procvat poput Kine mogle da ulažu. "Kinezi su rekli da su zainteresovani ali neke članice su sekptične u pogledu ideje da se kineski dopinos uključi u EFSF", rekli su izvori sa samita.
Pored EFSF plan za izlazak iz krize predviđa da banke kreditori Grčke otpišu toj zemlji dobar deo duga, kao i dokapitualizaciju banaka kako bi mogle da izdrže evenutlani udar krize. Zemlje zone evra su se složile da od banaka zatraže da otpišu najmanje 50% duga Grčkoj koji je dostigao 350 milijardi evra.
Što se tiče dokapitalizacije banaka, predviđeni izons dostiže oko 108 milijardi evra. Prema evorpskim izvorima, Evropljani još moraju da utvrde modalitete tog plana i očekuje se da detalji budu poznati 26. oktobra.
Evropski lideri su zatražili da Italija, čiji je dug dostigao 1.900 milijardi evra, sprovede nephodne reforme i da se pridužava obaveza o budžetskoj disciplini.
Izvor: EurActiv.com i AFP
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
