Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stroži propisi EU za agencije za kreditni rejting
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 16.11.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je 15. novembra predstavila mere za veću kontrolu agencija za kreditni rejting kako bi umanjila njihov uticaj na tržišta u okolnostima dužničke krize. Mere su, međutim, donekle ublažene jer je Komisija odustala od mogućnosti da se suspenduje procena kreditnog rejtinga za zemlju koja koristi pomoć. Istovremeno, EU je preduzela korake kako bi suzbila tržišne aktivnosti u vezi s dugom koje mogu doprineti nestabilnosti tržišta.
Evropski komesar za unutrašnje tržište i usluge Mišel Barnije (Michel Barnier), koji je nadležan za finansijska tržišta, predstavio je u Evropskom parlamentu paket mera za jačanje propisa o radu agencija za kreditni rejting, koje su, kako neki smatraju, doprinele pogoršanju dužničke krize. Tri najveće agencije Standar i Purs (Standard & Poor's), Mudiz (Moody's) i Fič (Fitch) kontrolišu 90% tog sektora.
Barnije je na konferenciji za novinare rekao da nije reč o tome da se "polomi termometar" već da on ispravno radi, da "ne podstiče temperaturu".
Agencije za kreditni rejting kritikovane su da nisu na vreme predvidele finansijsku krizu koja je počela u SAD 2007. godine, kao i da su pogoršale dužničku krizu jer su snizile rejting nekih zemalja bez ubedljivog obrazloženja ili da su procene objavile u pogrešnom trenutku.
Barnije je, međutim, morao da smanji svoje ambicije, suočen sa protivljenjem više evropskih kolega. On je odustao od ključne ali i kontroverzne mere predviđene prvobitnim predlogom da se procena rejtinga državnog duga nekih zemalja može privremeno suspendovati ako je ta zemlja obuhvaćena programom pomoći Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ili EU.
Barnije je rekao da je sa kolegama u Komisiji dugo raspravljao o toj meri i ocenio da mu je trebalo više vremena za ubeđivanje. On je nagovestio da bi ovaj predlog mogao da bude ponovo razmotren u vidu amandmana tokom rasprave u Evropskom parlamentu, koji će, kao i Savet EU, dati konačnu reč o predlogu mera.
Ostale predložene mere trebalo bi da omoguće da se finansijske institucije manje oslanjaju na procene kredtinog rejtinga kada budu odlučivale o ulaganjima. Komisija namerava i da isključi mogućnost sukoba interesa a u cilju veće konkurencije oni koji emituju obveznice i druge finansijske hartije moraće na tri godine da menjaju agenciju koja procenjuje njihov rejting.
Za složene finansijske instrumente biće neophodno da dve agencije daju svoje procene kreditnog rejtinga, s tim da većinski deoničar u jednoj agenciji ne sme biti većinski deoničar u drugoj.
Background Tokom 2011. kreditni rejting je snižen za sedam članica evro zone - Italiji, Španiji, Irskoj, Portugaliji, Kipru, Grčkoj i Sloveniji. Obaranje rejtinga je izazvalo nezadovoljstvo u EU u trenucima kada pokušava da obnovi poverenje tržišta. Evropska komisija je u julu predložila mere za pooštravanje propisa za agencije za kreditni rejting.
Kratka prodaja je špekulantska aktivnost koja omogućava da se izvuče dobit od pada akcije. Ona funkcioniše tako što investitor pozajmi hartije, koje proda po aktuelnoj ceni i čeka njen pad. Posle je ponovo otkupi po manjoj ceni i na taj način ostvari profit. Onda hartije vraća vlasniku, kojem plaća samo kamatnu stopu za pozajmicu.
Nepokrivena kratka prodaja (naked short selling) praktično predstavlja fiktivnu prodaju akcija, pošto broker nema osiguran izvor akcija, odnosno pristupa prodaji bez prethodnog ugovora o pozajmljivanju.
Credit default swap (CDS) je kupovina garancije za slučaj banrkota preduzeća ili države koja je izdala obveznicu. Tim se pruža zaštita od neplaćanja neosiguranih kompanijskih ili državnih obveznica. U tipičnom CDS ugovoru jedna strana "prodaje" zaštitu drugima. "Zaštićena" strana plaća svake godine prodavcu u zamenu za garanciju da će dobiti nadoknadu ukoliko obveznica ne može da bude isplaćena. Kupovini garancije bez pokrića kupac ne poseduje obveznicu.
Prema predlogu, kreditni rejting država će se češće procenjivati - to će se raditi na svakih šest meseci umesto jednom godišnje.
Protiv agencija za kreditni rejting će moći da se pokreću građanske parnice, što znači da će moći i da budu kažnjenje u slučaju zanemarivanja rizika od greške ili teškog propusta.
Mere su sticajem okolnosti predstavljne manje od nedelju dana, pošto je Standar i Purs objavio greškom da je rejting Francuska, trostruko A, snižen, što je izazvalo bes Pariza. Barnije je 15. novembra rekao da će razmotriti razloge za tu grešku, koja prema njegovoj oceni, može biti "problem manipulacija na tržištu", kako bi video da li postoji mogućnost da se takve prakse ograniče.
Zabrana kupovine garancija bez pokrića
Evropski komesar je pozdravio usvajanje zakona u Evropskom parlamentu kojim se dodatno reguliše kratka prodaja (short seling) i kupovina garancije za slučaj bankrota preduzeća ili države koja je izdala obveznicu (CDS). Načelan dogovor o tome su 18. oktobra postigli predstavnici Evropskog parlamenta i vlada članica, a zakon je usvojen u Parlamentu sa 507 glasova za, 25 protiv i 109 uzdržanih.
Prema zakonu, od 1. decembra biće zabranjena kupovina garancija za slučaj bankrota, ako se ne poseduje obveznica. "Kupovina italijanske CDS će, na primer, biti moguća samo ako kupac već poseduje obveznice italijanske vlade ili udeo u sektoru koji je u velikoj meri zavisan od položaja obveznica na tržištu", navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Ostavljena je mogućnost nacionalnim vlastima da ukinu zabranu na najviše 12 meseci i da je obnove na 6 meseci ako tržište državnog duga više ne funcioniše na odgovarajući način. Uslovi za to su tačno određeni sa ograničenim brojem indikatora koji mogu poslužiti kao obrazloženje za ovakav postupak.
Što se tiče kratke prodaje, većina poslanika je prvobitno tražila da se unese zahtev da se kratka prodaja bez pokrića, najrizičnija vrsta ove aktivnosti, prebaci na kraju dnevnog trgovanja u normalnu kratku prodaju, odnosno da oni koji pribegavaju ogoljenoj kratkoj prodaji moraju da ne samo obaveste gde planiraju da obezbede akcije već da pruže garancije da će moći da ih isporuče.
Taj zahtev je ublažen i usvojenim zakonom se predviđa da trgovac, pored obaveštenja gde planira da obezbedi akcije, potvrdi da postoje "razumna očekivanja" da će moći da isporuči akcije. Evropske vlasti za hartije od vrednosti i tržišta (ESMA) će utvrditi mere za procenu toga šta se može podrazumevati pod "razumnim očekivanjima".
Britanski zvaničnici su kritikovali zakon navodeći da će doneti više štete nego koristi.
U Britaniji se nalazi najveće finansijsko tržište u Evropi, a učesnici na tržištu, posebno hedž fondovi - investicioni fondovi sa ograničenim brojem ulagača sa širokim spektrom investicionih aktivnosti, čije se operacije u velikoj meri oslanjaju na kratku prodaju, tvrde da su ova praska i CDS osnovi načini da tržišta ostanu likvidna.
U prlog njihovom stavu govori i malo poznati izveštaj Evropske komisije u kome se navodi da ne postoji bitnija veza između CDS i povećanja razlike između prinosa na obveznice.
U nekoliko članica EU - Francuskoj, Italiji, Grčkoj, Španiji i Belgiji već su uvedene zabrane na kratku trgovinu.
Izvor: AFP i EurActiv.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
