Evropska komisija je 6. decembra usvojila predlog smernica budućeg sistema za naplatu poreza na dodatu vrednost (PDV) čiji je cilj jednostavniji, efikasniji i opsežniji sistem naplate. Namera Komisije je da proširi bazu obveznika PDV-a, smanji broj posebnih stopa kako se ne bi povećavala standardna stopa, što je upravo bio adut mnogih zemalja u ekonomskoj krizi zbog slabih budžetskih priliva. Komisija želi da stane na put utaji PDV-a koja sa brojnim olakšicama u plaćanju tog poreza stvara manjak od nekoliko milijardi evra na nivou EU. Ne može se poreći činjenica da je postojeći sistem PDV-a napravljen pre 40 godina kada mnogi oblici trgovine nisu postojali, ali i da članice dosad nisu postigle konsenzus o stvaranju trajnog sistema naplate.

Ideja Komisije je i da se uvede stopa PDV od 1% kao izvorni prihod budžeta EU, a koja bi zamenila postojeći sistem koji je vrlo komplikovan. Ta stopa bi se plaćala na celokupni promet robe i usluga unutar evropske zajednice koji je oporezovan po standardnoj stopi PDV. Međutim, ta stopa se ne bi naplaćivala paralelno sa nacionalnom opštom stopom, već bi bila integrisana u nju.

To znači da se ne bi odrazila na cene proizvoda i ne bi uticala na standard građana. Zasad Komisija ne planira da menja minimalnu opštu stopu PDV od 15%.

U predlogu smernica Komisije insistira se na tri cilja.

Prvo, sistem PDV-a mora da bude usaglašen sa potrebama poslovne zajednice. Jednostavniji, transparentniji PDV sistem oslobodio bi biznis značajnih administrativnih prepreka i ohrabrio prekograničnu trgovinu. Među merama predviđenim za stvaranje sistema PDV-a pogodnog za privrednike nalazi se i promovisanje ideje jedinstvenih šaltera za naplatu PDV (one-stop-shop) u prekograničnim transakcijama. Zatim tu je standardizovanje deklaracija i dostupnost svih informacija o nacionalnim sistemima PDV-a preko centralnog veb portala.

Drugo, PDV mora efikasnije da podrži fiskalnu konsolidaciju članica i održiv privredni rast. Proširivanjem poreske baze i ograničavanjem prava na propisivanje posebnih stopa članice bi mogle da računaju na nove prihode, a da se opšta stopa PDV ne povećava.

Široka i raznovrsna primena posebnih stopa PDV-a i izuzeća od plaćanja ovog poreza dovela je do toga da se samo mali deo finalne potrošne oporezuje po opštim stopama PDV-a. U EU minimalna opšta stopa PDV je 15 %, ali su članice slobodne da definišu svoje stope iznad tog nivoa.

Opšta stopa PDV-a bi, prema oceni Komisije, čak i mogla da se smanji u nekim zemljama bez bilo kakvih posledica na prihode. Komisija je predložila principe na osnovu kojih bi se izvršila revizija izuzetaka od PDV-a i povlašćenih stopa.

Utaja smanjuje budžetske prihode

Komisija najnovijim smernicama o PDV sistemu želi da smanji ogromne budžetske gubitke zbog nenanpaćenog PDV-a i utaja. Pretpostavka je da se oko 12% od ukupnog PDV-a u EU uopšte ne naplati. To je otprilike nekoliko milijardi evra godišnje i nije reč samo o utajama, već i legalnom izbegavanju plaćanja PDV.

Zato će sledeće godine Komisija predložiti brzi mehanizam kako bi osigurala da članice bolje reaguju na utaju PDV-a. Komisija će takođe razmotriti da li postojeće mehanizme protiv utaja poreza, kao što je Eurofisk (Eurofisc), treba dodatno ojačati. Moguće je da će se formirati i prekogranični tim za reviziju koji će olakšati multilateralne kontrole.

Komisija je odustala od ideje naplate PDV-a u zemlji porekla robe. Odnosno, PDV će se i dalje naplaćivati u zemlji koja je krajnja destinacija za robu, i Komisija će na osnovu ovog principa stvarati novi moderniji PDV sistem.

Pre tačno godinu dana Komisija je usvojila  takozvani Zeleni papir- dokument sa predlogom ideja pod nazivom "Budućnost PDV - prema jednostavnijem, obuhvatnijem i efikasnijem PDV sistemu". Nakon ovoga, usledile su šestomesečne javne konsultacije u toku kojih je Komisija primila 1.700 predloga od kompanija, akademske zajednice, građana i poreskih vlasti.

Evropski parlament, savetodavni Evropski ekonomski-socijalni odbor i grupa za poresku politiku koja se sastoji od ličnih predstavnika ministara finansija pozdravili su donošenje "Zelenog papira" i potvrdili neophodnost reforme PDV sistema u EU.

U EU je trenutno na snazi prelazni sistem PDV-a za transakcije unutar EU. Iako je dogovoren još devedesetih godina prošlog veka i trebalo je da traje samo četiri godine, članice nisu postigle konsenzus o stalnom PDV sistemu. Po ovome sistemu, kada dođe do prekogranične razmene, PDV se naplaćuje u zemlji koja je krajnja destinacija robe. To znači da snabdevač ne plaća PDV, ali je dužan da baš kao i kupac predaje izveštaj o trgovinskoj transakciji.

Ovakav sistem naplate ne znači da u njemu nema izuzetaka. Na primer, PDV na transport se naplaćuje u zemlji gde se odvija transport, a PDV na kulturne događaje tamo gde se predstava dešava. Takođe, za robu i usluge koje snabdevač dostavlja privatnom licu PDV plaća snabdevač u zemlji u kojoj je sedište snabdevača.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  : Od poreza na pse u Nemačkoj prikupljeno više od 250 miliona evra
  
• 

  Vesti

  : Mađarska uvodi porez na nezdravu hranu
  
• 

  Vesti

  : Jedinstven sistem obračuna poreske osnovice u EU
  
• 

  Vesti

  : Izjednačiti porez za internet i štampu u EU
  
• 

  Vesti

  : Niže carine za robu iz EU, povećanje PDV-a odloženo
  
• 

  Vesti

  : Francuska i Nemačka protiv većih izdvajanja za briselsku kasu