Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neodrživ tvrd stav Turske prema Jermenima
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 27.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Turska se oštro i beskompromisno suprotstavlja zemljama koje zvanično priznaju da je nad Jermenima u periodu od 1915. do 1917. počinjen genocid. Primer za to je zamrzavanje političkih i vojnih odnosa sa Francuskom zbog usvajanja zakona o kažnjavanju negiranja genocida i pretnja da će ekonomski i kulturni odnosi takođe biti zamrznuti, a nivo diplomatskog predstavljanja snižen. Međutim, sve veći broj zemalja donosi takve zakone, a stogodišnjica genocida se približava. Analitičari procenjuju da je u takvom kontekstu sadašnji tvrd stav Turske neodrživ i da će morati da se menja.
Turska već mesec dana odmerava snage sa Francuskom. Oba doma skupštine su, naime, usvojila zakon kojim se negiranje svakog genocida koji je Francuska priznala, uključujući i genocida nad Jermenima, smatra kažnjivim. Francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je podržavao taj zakon, treba da ga potpiše uskoro. Jedina šansa da se on poništi je žalba Ustavnom savetu, za šta deo poslanika u Narodnoj skupštini skuplja potpise. Na to se, međutim, ne može računati kao na nešto izvesno.
Problem leži u tome što Turska kategorično odbija reč "genocid", i to odlučno, već decenijama, uz bezuslovnu podršku svih strana, i manje ili više oštar stav prema zemljama koje žele da priznaju genocid ili da kažnjavaju njegovo negiranje.
Background Francuska je prva evropska zemlja koja je zakonom priznala genocid nad Jermenima 2001. godine, ali tada nisu bile predviđene kazne. To međutim ni izdaleka nije bio prvi akt te vrste u svetu. Evropski parlament priznao je genocid nad Jermenima 18. juna 1987. godine. Grčka, koja ima stalne sukobe sa Turskom, 1996. godine je proglasila 24. april Danom sećanja na genocid koji je nad Jermenima sproveo turski režim. Među zemljama čiji parlamenti su priznali genocid nad Jermenima su Urugvaj (1965), ruska Duma (1994), Belgija (1998), donji dom švajcarskog parlamenta (2003), donji dom kanadske skupštine (2004), senat Argentine (2005), švedski parlament (2010). Jedna komisija američkog kongresa je takođe u martu 2010. priznala "genocid" nad Jermenima u Otomanskom carstvu.
Novi francuski zakon, koji bi uskoro mogao da stupi na snagu, branjuje poricanje svakog genocida, uključujući i genocid nad Jermenima. Zakon predviđa kaznu od 45.000 evra ili godinu dana zatvora poricanje genocida.
Francuska je jedna od zemalja koja se protivi punopravnom članstvu Turske u EU. Turska je kandidat za priključenje EU od 1999. godine, a pregovori o pristupanju otvoreni su 2005. godine. Međutim, napredak u pregovorima je spor, kako zbog spora sa grčkim delom Kipra, tako zbog protivljenja dela zemalja članica, pre svega Nemačke i Francuske, zamisli da se Turskoj odobri status punopravnog člana. EU je uspostavila carinsku uniju sa Turskom 1995. godine.
Turska ima 72 miliona stanovnika, što znači da je u EU samo Nemačka sa svojih blizu 82 miliona mnogoljudnija od Turske. Deo analitičara smatra da je veličina Turske glavna prepreka za njeno pristupanje EU jer izaziva strepnju zbog uloge koju bi Turska dobila u EU.
Takav stav, međutim, nije sprečio 20-ak zemalja do sada da donesu takve zakone. Prema rečima uvodničara dnevnika Milijet Semiha Idiza, pokušaji Turske da to spreči postajaće u narednom periodu sve manje održivi. "Turska povećava pretnje Francuskoj. Ali za nekoliko sedmica ta tema će se ponovo pojaviti u američkom kongresu, a i neke druge zemlje su u redu. Da li će Turska svaki put povući ambasadora? Suočeni smo sa apsurdnom situacijom", napisao je on.
"Ta negativna i reaktivna strategija je propala a niko nije spremna to da prizna. Nadam se da će vlasti u nekom trenutku razmisliti i predložiti nešto drugo uoči stogodišnjice jeermenskog genocida koja se približava", rekao je Džengiz Aktar, profesor međunarodnig odnosa na istambulskom univerzitetu Bahčešehir.
Hju Poup (Hugh Pope) iz Međunarodne krizne grupe smatra da je za rešenje potrebno uspostavljanje normalnih odnosa sa Jermenijom, što sada onemogućavaju kako pitanje genocida, tako i sukob između Jermenije i turskog saveznika Azerbejdžana o vlasti nad teritorijom Nagorni-Karabah.
"Mnogi u Turskoj se brinu zbog načina na koji će zemlja upravljati sutiacijom u 2015. godini i misle da mora da krene put pomirenja sa Jermenima da bi bila na istoj strani sa onima koji će učestvovati u komemoraciji jermenskim zajednicama koje su nestale u Anadoliji, a ne meta" kritika, rekao je on.
Istorijski napredak ostvaren je 2009. godine kada su Ankara i Jerevan potpisali protokole o normalizaciji odnosa. Ti tekstovi, međutim, nikada nisu ratifikovani jer Turska traži prethodno rešavanje proglema oblasti Nagornji-Karabah.
Turska neće mooći da izbegne dužnost komemoracije i nekog oblika kajanja, smatra Soli Ezel, kolumnista dnevnika Habertirk i profesor međunarodnih odnosa na istambulskom univerzitetu Kadir Has. "Potrebno je najpre izraziti žaljenje, a to turska država nikada nije učinila. To je zaista polazna tačka" za smirivanje jermenskog ptianja, izjavio je on.
Turska ne priznaje da je nad Jermenima počinjen genocid u kojem je stradalo 1,5 miliona Jermena, već da je u okolnostima haosa na samom kraju Otomanskog carstva piginulo oko 500.000 Jermena u Anadoliji.
Zakon u Francuskoj podelio je i samu francusku javnost, pa i stranku samog predsednika Nikole Sarkozija. U oba doma parlamenta je, međutim, dibio podršku.
Zakonu su se 27. januara usprotivili i privrednici Francuske privredne komore u Turskoj, koja ima 400 članova, od čega je jedna trećina francuskih. Turska je veliki trgovinski partner Francuske, sa razmenom od 11,7 milijardi evra u 2010, a 400 francuskih preduzeća je prisutno u Turskoj, sa ukupnim direktnim ulaganjima od 11,5 milijardi evra.
Izvor: AFP
Foto: Wikimedia
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
