Belgija je postala prva članica evro zone koja ne koristi pomoć za izlazak iz krize, a formalno je ušla u recesiju u drugoj polovini prošle godine nakon što je dva kvartala zaredom zabeležila negativni privredni rast. Ovakav trend u ekonomiji Belgije nagoveštava ozbiljne teškoće u privredi 17 članica koje koriste evro. Bruto domaći proizvod u šestoj po snazi ekonomiji u zoni evra pao je 0,2% u četvrtom kvartalu, nakon nešto blažeg pada od 0,1% u periodu jul-septembar, objavila je 1. februara Belgijska narodna banka. Izgledi za belgijsku ekonomiju su vrlo nepovoljni: to je jedna od najotvorenijih ekonomija zbog čega trpi veliki pritisak dešavanja na svetskom tržištu, a i nova vlada namerava da sprovode reforme i mere štednje kojima bi se ostvarila ušteda od 11 milijardi evra.

Belgijska narodna banka je takođe revidirala procene za treći kvartal 2011, -0,1 % umesto ranije predviđenog nultog rasta, ali i za drugi kvartal prošle godine. Umesto ranije predviđenog rasta od 0,4%, banka je sada objavila da je rast ipak bio niži 0,3%. U skladu sa novim podacima, rast BDP u 2011. iznosio je 1,9%.

Među ekonomistima postoji generalna saglasnost da je, ako rast BDP u dva uzastopna kvartala bude negativan, privreda u recesiji. Međunarodni monetarni fond je još pre nekoliko dana procenio da je Belgija u ekonomskoj recesiji.

Belgija se tako pridružila Grčkoj i Portugaliji čije privrede su u recesiji. Te dve zemlje se, međutim, bore sa dužničkom krizom zbog čega su dobile i pomoć evropkih partnera, dok je Belgija prva zemlja zone evra koja je ušla u recesiju, a ne koristi pomoć.

"Ekonomski izgledi za Belgiju su nepovoljni. Zemlja je već u recesiji, a očekuje se da će realni BDP stagnirati u 2012, da bi lagani oporavak usledio 2013", objavio je MMF 27. januara u preliminarnim nalazima u okviru godišnjeg izveštaja o belgijskoj ekonomiji.

Belgijska ekonomija je, prema oceni MMF-a, jako izložena dešavanjima u zoni evra, zbog otvorenosti svoje ekonomije, visokog javnog duga i zbog povezanosti finansijskog sektora sa međunarodnim finansijskim tržištem.

Ekonomska aktivnost je usporena, a s obzirom da reformi tržišta rada treba vremena da pokaže efekat, stopa nezaposlenosti će ponovo porasti, procenio je MMF.

Pesimistična očekivanja za evro zonu

Vest o zvaničnom ulasku Belgije u recesiju došla je neposredno nakon depresivnih vesti o stopi nezaposlenosti u 17 članica koje koriste evro, od rekordnih 10,4% u decembru. U Belgiji je stopa nezaposlenosti u decembru iznosila 7,2%, što je 0,4 procentna poena manje nego godinu dana ranije.

Belgija se često navodi kao indikator onoga što sledi u Evropi, a mnoge zemlje već klize ka recesiji, pogođene krizom duga i merama štednje.

Takva očekivanja je potvrdila i izvršna direktorka MMF-a Kristin Lagard. Kako je rekla na Svetkom ekonomskom forumu u Davosu, MMF očekuje da će ove godine članice zone evra zapasti u blagu recesiju. Sada se procenjuje da će rast najrazvijenijih ekonomija EU biti 1,2% što je 0,75 procentnih poena manje u odnosu na prognozu iz septembra prošle godine.

Prema najnovijim predviđanjima agencije za kreditni rejting Standard end Purs (Standard&Poors), zona evra bi mogla da postepeno izađe iz "blage recesije" u drugoj polovini 2012. i u 2013. zabeleži mali rast, ali se ne isključuje mogućnost ponovne recesije posle oporavka.

S&P predviđa stagnaciju BDP u 2012. za celu zonu evra i rast od 1% u 2013, saopštila je 2. februara ta agencija.

"Velike zemlje će verovatno krenuti putem obnavljanja rasta, dok će druge zemlje imati različite performanse", ocenio je ekonomista u S&P Žan-Mišel Sis (Jean-Michel Six).

S&P ocenjuje da su šanse za ostvarivanje scenarija obnavljanja rasta 60%, a za scenario ponovne recesije nakon oporavka 40%. Taj scenario bi se posebno negativno odrazio na zemlje poput Španije, Portugalije i Italije.

Konačni kvartalni podaci za evro zonu koja je u trećem kvartalu 2011. ostvarila blagi privredni rast od 0,2%, biće objavljeni 15. februara. Toga dana i Nemačka, Francuska, Italija i Holandija objaviće svoje podatke o rastu BDP-a. Španija je 1. februara objavila da je njena privreda zabeležila pad u poslednjem kvartalu prošle godine.

Ekonomisti nisu iznenađeni činjenicom da je u Belgiji i zvanično potvrđena recesija. Međutim, privredni pad od 0,2% je ipak nešto bolji nego što su mnogi predviđali.

Malo ekonomista takođe očekuje bilo kakvo poboljšanje do marta 2012, naročito nakon što je nova belgijska vlada usvojila u decembru program mera štednje kojima planira da uštedi 11,3 milijarde evra.

Belgijska domaćinstva su naročito pogođena, što potvrđuje i indeks potrošačkih očekivanja koji je  januaru pao na najniži nivo u poslednje dve i po godine.

"Ako žele da 'prodaju' ideju o merama štednje, naši političari moraće da govore drugim jezikom. Moraju da kažu da je situacija ozbiljna. A kad kažu to, ljudi se osećaju nesigurnije“, kaže Etjen De Kalatej (Etienne De Callatay), ekonomista u Degruf banci (Degroof).

Ekonomisti uglavnom očekuju rast u drugom tromesečju ove godine, a nivo rasta zavisi od tražnje trgovinskih partnera zemalja evro zone. Belgija, na primer, spada u najotvorenije ekonomije na svetu.

"Možda postoji šansa da potencijal za rast stigne sa svetskog tržišta", procenjue Stiven Vanest (Steven Vanneste) iz BNP Pariba Fortis (BNP Paribas Fortis). "Finansijske tenzije popuštaju tako da očekujem da je najgore od finansijske krize iza nas. Stabilizacija se upravo odvija, ali je još uvek krhka", dodao je on.

Izvor: EurActiv.com, EurActiv.rs

Foto: SXC.hu

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : I dalje rekordno visoka nezaposlenost u evro zoni
  
• 

  Vesti

  : Mere štednje smanjile promet u trgovini
  
• 

  Vesti

  : Belgija konačno dobija vladu
  
• 

  Vesti

  : Evropi preti recesija
  
• 

  Vesti

  : U Nemačkoj nema znakova recesije
  
• 

  Vesti

  : Nezaposlenost u EU blago opada dok u Srbiji raste
  
• 

  Vesti

  : Godinu dana političke krize u Belgiji
  
• 

  Vesti

  : Zabrinutost zbog kreditnih rejtinga Belgije i Italije